Na meti vlasti nisu samo politički protivnici i antiratni aktivisti.
Režim poslednjih godina progoni i advokate, novinare, aktiviste za ljudska prava, LGBT zajednicu, feminističke grupe i ekološka udruženja
Usled nezapamćene represije i masovnog progona neistomišljenika, javni antiratni protesti u Rusiji potpuno su nestali sa ulica i pretvorili se u tajno, individualno delovanje anonimnih mreža aktivista i novinara.
Dok Kremlj nastavlja rat u Ukrajini i pojačava kontrolu nad društvom, otvoreni otpor u Rusiji gotovo je nestao sa ulica. Protesti protiv rata, koji su početkom invazije 2022. okupljali hiljade ljudi širom zemlje, danas su zamijenjeni anonimnim mrežama aktivista, novinara, advokata i volontera koji deluju u senci, često rizikujući dugogodišnje zatvorske kazne.
Kako piše francuski "Le Mond", represija je poslednjih godina dosegla nivo kakav nije viđen još od sovjetskog doba.
Protivnici rata više ne organizuju javne proteste, a simboli otpora – od zelenih traka do antiratnih grafita – gotovo su potpuno nestali sa ulica Moskve.
Više od 2.100 političkih zatvorenika
Jedan od najnovijih primera je slučaj Maksima Kruglova, potpredsednika liberalne stranke Jabloko i univerzitetskog profesora, koji se suočava sa kaznom do 10 godina zatvora zbog objave na "Telegramu" iz 2022. u kojoj je pozvao na međunarodnu istragu ratnih zločina u ukrajinskoj Buči. Uhapšen je tek tri godine nakon objave, što pokazuje koliko dugo ruske vlasti prate i procesuiraju kritičare režima.
Prema podacima organizacije OVD-Info, danas se u Rusiji nalazi više od 2.100 političkih zatvorenika, dok organizacija Memorial procenjuje da je stvarni broj još veći. Novinar Sergej Smirnov, glavni urednik nezavisnog portala "Medijazona", tvrdi da mnogi slučajevi nikada ne dospeju u javnost i da bi broj političkih zatvorenika mogao da bude i dvostruko veći od zvanično evidentiranog.
- Postoje stotine slučajeva za koje prosto i ne znamo. Samo u ovom trenutku otvoreno je više od 200 krivičnih istraga za ekstremizam zbog običnih donacija FBK-u (Fondaciji za borbu protiv korupcije koju je 2011. osnovao opozicionar Aleksej Navaljni koji je umro u zatvoru 2024) - rekao je on.
"Čišćenje društva"
U martu 2022, govoreći na kanalu Rusija 24, predsednik Vladimir Putin najavio je „prirodno i nužno čišćenje društva”.
Na meti vlasti nisu samo politički protivnici i antiratni aktivisti. Režim poslednjih godina progoni i advokate, novinare, aktiviste za ljudska prava, LGBT zajednicu, feminističke grupe i ekološka udruženja. Desetine nezavisnih medija prisiljeni su da deluju iz egzila, a njihove novinare u Rusiji štite anonimnost i tajni kanali komunikacije.
"Le Mond" navodi da je od početka rata više od 70 ruskih medija nastavilo rad iz inostranstva, čime je stvorena jedna od najvećih zajednica novinara u egzilu na svetu. Uprkos tome, brojni saradnici i dalje izveštavaju iz Rusije, prate suđenja i dokumentuju slučajeve političkog progona, svesni da vlasti mogu da ih identifikuju putem sistema video nadzora i tehnologije prepoznavanja lica.
I maloletnici suočeni sa višegodišnjim zatvorskim kaznama
Od početka invazije donete su desetine zakona kojima se dodatno ograničavaju sloboda govora i političko delovanje. Kritikovanje vojske ili širenje "lažnih informacija" o ruskim oružanim snagama može da rezultira kaznom do 15 godina zatvora.
U međuvremenu je snižena i starosna granica za krivični progon u slučajevima povezanima sa "terorizmom" i "ekstremizmom", pa se i maloletnici suočavaju sa višegodišnjim zatvorskim kaznama.
"Organizovani otpor praktično nemoguć"
Mnogi aktivisti tvrde da je organizovani otpor unutar zemlje danas praktično nemoguć.
- Ključna reč ruskog otpora je usamljenost - rekao je novinar Sergej Parhomenko, jedan od istaknutih predstavnika ruske opozicije u egzilu.
Umesto masovnih protesta, otpor se danas uglavnom svodi na individualne akcije, prikupljanje informacija o političkim zatvorenicima i pomoć ljudima koji žele da izbegnu mobilizaciju ili napuste zemlju. Među organizacijama koje deluju izvan Rusije su i mreže koje pomažu dezerterima, prate sudbinu deportovane ukrajinske dece ili pružaju podršku progonjenim pripadnicima LGBT zajednice.
Posebnu pažnju privlače projekti koji dokumentuju poslednje reči političkih optuženika pre izricanja presuda. Te izjave često predstavljaju svojevrsne političke manifeste i svedočanstva o stanju u zemlji.
"Le Mond" zaključuje da se ruski otpor danas ne očitava kroz masovne demonstracije, već kroz svakodnevni rad anonimnih pojedinaca koji nastoje da dokumentuju represiju, pomognu žrtvama progona i očuvaju prostor za drugačije mišljenje u društvu koje Kremlj sve čvršće kontroliše.
(Vecernji.hr, Le Mond)
