Njegova porodica je naglasila da je bio žrtva medijske kampanje dezinformacija, dok su kolege ukazale na snažan pritisak kojem je bio izložen
Njegova životna priča, od neverbalnog dečaka do lidera u nauci, ostaje inspiracija, a prerana smrt bolan je podsetnik na opasnosti javnog pritiska u akademskom svetu
Džejson Ardej, istaknuti britanski sociolog i najmlađi crni profesor u istoriji Univerziteta u Kembridžu, pronađen je mrtav u svom domu u južnom Londonu, samo nekoliko dana nakon što je podneo ostavku usled javnih optužbi za plagijat. Njegova iznenadna smrt u 41. godini potresla je akademsku javnost i otvorila teška pitanja o medijskom pritisku, rasnoj dinamici na univerzitetima i odgovornosti obrazovnih institucija prema svojim zaposlenima.
Iznenadni odlazak i reakcija porodice
Policija i služba hitne pomoći pozvane su u petak popodne u Ardejev stan u naselju Batersi. Londonska policija potvrdila je da se smrt tretira kao iznenadna i neočekivana, ali da se u ovoj fazi ne smatra sumnjivom.
Njegova porodica, zatečena i u dubokom šoku, oglasila se emotivnim saopštenjem u kom je istakla da je svet izgubio „neverovatnog oca, partnera, brata, ujaka i sina“.
„Kampanja dezinformacija bila je preteška za Džejsona, koji je bio nežan čovek i koji je uvek želeo da vidi ono najbolje u ljudima“, navela je porodica.
Anatomija kontroverze i odbrana zasnovana na autizmu
Ardej je 5. avgusta podneo ostavku na mesto profesora sociologije obrazovanja na Kembridžu - poziciju na koju je stupio 2023. godine. Ostavci je prethodio intenzivan talas javnih optužbi za plagijat i preispitivanje pojedinih njegovih akademskih dostignuća. Optužbe je u javnost izneo Nejtan Kofnas, nekadašnji predavač na Kembridžu koji je otpušten sa tog univerzitetu 2024. godine.
Ardej je odlučno odbacivao tvrdnje o namernom plagiranju, ali je otvoreno priznao da u njegovim ranim radovima postoje tehničke greške. Objasnio je da su ti propusti bili povezani sa njegovim autizmom i specifičnim načinom na koji usvaja informacije - oslanjanjem na mimikriju kako bi razumeo i obradio podatke.
- Govorimo o akademiji, nisam nikoga ubio. Smatram da su okrutnost koju sam doživeo i moje predstavljanje kao nekakvog lažova i fantastičara potpuno neprihvatljivi - izjavio je Ardej u svom poslednjem intervjuu za list "Tajms".
Univerzitet Džon Murs u Liverpulu (LJMU), gde je Ardej doktorirao 2015. godine, sproveo je analizu njegove doktorske disertacije i zaključio da nema elemenata plagijata. Međutim, pod pritiskom javnosti, Kembridž je najavio nezavisnu istragu o proceduri njegovog zapošljavanja, dok je i Univerzitet u Glazgovu pokrenuo reviziju njegovih ranijih radova. Ardej je naglasio da njegova ostavka nije priznanje krivice, već posledica „neprekidnog javnog preispitivanja i ličnih napada čija je cena postala previsoka“.
Pritisak javnosti i opomena akademskom sistemu
Smrt mladog profesora izazvala je burne reakcije. Rektorka Kembridža, profesorka Debora Prentis, izrazila je duboku tugu i saučešće, dok je britanska ministarka prosvete Lusi Pauel pozvala javnost da ne zaboravi da iza ovakvih naslova stoje stvarni ljudi i njihove porodice.
Ipak, mnogi akademci ukazuju na to da je Ardej bio prepušten sam sebi pod rušilačkim pritiskom medija i društvenih mreža. Njegov blizak prijatelj i profesor crnih studija Kehinde Endruz otkrio je da je Ardej pre smrti bio u izuzetno teškom psihičkom stanju, da drastično smršao i da praktično nije izlazio iz kuće.
- Ovo bi trebalo da bude poziv na buđenje - da svi vide koliko je zapravo teško crnim akademcima u ovom sistemu - upozorio je Endruz, dok je poslanica Laburističke partije Bel Ribero-Adi dodala da je nezabeleženo da se jedan akademik izloži takvom nivou javnog linča.
Pravni stručnjaci i aktivisti postavili su pitanje odgovornosti samog Univerziteta u Kembridžu u pogledu brige o zaposlenima nakon što su ga stavili u izuzetno eksponiranu poziciju.
Od neverbalnog dečaka do katedre na Kembridžu
Tragični kraj prekinuo je jednu od najneverovatnijih i najinspirativnijih životnih priča u savremenoj britanskoj istoriji. Rođen i odrastao u južnom Londonu, Džejsonu Ardeju je u detinjstvu dijagnostikovano kašnjenje u globalnom razvoju i autizam. Do 11. godine bio je potpuno neverbalan, a do 18. godine nije znao ni da čita ni da piše. Prvobitne lekarske prognoze sugerisale su da će mu čitavog života biti potrebna tuđa nega.
Uprkos tome, uz ogromnu podršku majke i sopstvenu čeličnu volju, Ardej je savladao pismenost u kasnim tinejdžerskim godinama. Karijeru je započeo kao nastavnik fizičkog vaspitanja, da bi potom napravio meteorski uspon u akademskom svetu. Nakon doktorata u Liverpulu, radio je na univerzitetima Rohempton, Daram i Glazgov, postavši 2023. godine, sa samo 37 godina, najmlađi crni profesor u istoriji Kembridža. U zemlji u kojoj manje od jednog procenta profesorskih pozicija zauzimaju crni naučnici, njegovo imenovanje smatrano je prekretnicom za inkluzivnost.
Početkom avgusta u SAD su objavljeni njegovi memoari pod naslovom Velike i nesrećne stvari (Great And Unfortunate Things), u kojima je detaljno opisao svoj put prepun „neverovatnih trijumfa i srceparajućih padova“. Britansko izdanje kuće „Sajmon end Šuster“ bilo je zakazano za kraj avgusta, ali je Ardej samo nekoliko dana pre smrti otkazao sve promocije.
Džejson Ardej ostaje upamćen među kolegama i studentima kao izuzetno blag, topao i posvećen čovek koji je neumorno radio na stvaranju jednakih mogućnosti za mlade istraživače. Njegova prerana smrt ostavlja dubok ožiljak u akademskoj zajednici i bolno podsećanje na cenu koju pojedinci plaćaju pod nesmiljenom lupom javnosti.
