Neki u NATO strahuju da bi Amerika mogla da ostane po strani u slučaju rata sa Rusijom
"Kriza sa Grenlandom je bila poziv na buđenje", rekao je švedski odbrambeni zvaničnik
Donald Tramp već dugo dovodi u pitanje svoju posvećenost NATO-u, što je podstaklo dugo odlagano povećanje evropske vojne potrošnje. Ali, poslednjih meseci američki predsednik otišao je korak dalje, najavljujući povlačenja trupa i otkazivanje raspoređivanja jedinice sa krstarećim raketama u Nemačku, koja je trebalo da popuni važnu prazninu u evropskoj odbrani. Neke evropske armije već prave tajne planove kako da ratuju ne samo bez američke pomoći, već i bez većeg dela NATO komandne infrastrukture.
Raspoređivanje 4.000 pripadnika tenkovske jedinice “Blek Džek” u Poljskoj, koja je trebala da pomogne odbranu NATO-a od ruske pretnje, otkazano je sredinom maja. To je bio drugi put istog meseca da je Tramp najavio smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi, nakon što je najavio povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke, kao i dodatne snage iz drugih zemalja zbog, kako tvrdi, nedostatka evropske podrške američkom ratu protiv Irana.
Brzo povlačenje potpuno je poremetilo evropsku pretpostavku da će imati dovoljno vremena da izgrade sopstvene snage i zamene ključne američke kapacitet poput obaveštajnih i izviđačkih. Ogromna američka potrošnja raketa u Iranu dodatno odlaže isporuke evropskim saveznicima i Ukrajini, dok Vašington obnavlja sopstvene zalihe, piše “Ekonomist”.
Ipak, SAD su se u međuvremenu predomislile, a Tramp najavio raspoređivanje dodatnih 5.000 vojnika u Poljsku.
Kuju se tajni planovi
Neki u NATO-u, šokirani ranijom Trampovom pretnjom da će preuzeti Grenland od Danske, strahuju ne samo da bi Amerika mogla da ostane po strani u slučaju rata sa Rusijom, već i da bi mogla aktivno da ometa reakcije drugih članica. Ta mogućnost se smatra malo verovatnom, ali je rizik ozbiljno shvaćen.
Neke evropske armije već prave tajne planove kako da ratuju ne samo bez američke pomoći, već i bez većeg dela komandne infrastrukture NATO-a.
- Kriza sa Grenlandom je bila poziv na buđenje. Shvatili smo da nam je potreban plan B – rekao je “Ekonomistu” neimenovani švedski odbrambeni zvaničnik.
Kako bi Evropa ratovala bez NATO?
Hitnost pretnje navela je nekoliko zemalja da počnu da razmišljaju kako bi Evropa ratovala – i pod čijom komandom - ako bi NATO “prestao da funkcioniše”, kako je to opisao jedan zvaničnik.
To pitanje zadire u samu suštinu uspeha saveza. Prema “Ekonomistu”, većina vojnih koalicija “liči na školski orkestar: svaka zemlja dođe, udara u svoj bubanj približno u ritmu ostalih i potom ode”. NATO je nasuprot tome, navodi list, organizovan kao “simfonijski orkestar kojim upravlja jedan dirigent” - vrhovni saveznički komandant za Evropu (SACEUR), američki general koji istovremeno komanduje i američkim snagama u Evropi. On u tu svrhu ima bezbedne komunikacione veze sa mrežom stalnih podređenih komandi, u kojima rade hiljade pripadnika, spremnih da reaguju čim izbije rat.
- Američko vođstvo je lepak koji drži savez na okupu. Bez njih bismo verovatno videli fragmentaciju čitavog sistema odvraćanja – rekao je listu Luis Simon, direktor Centra za bezbednost, diplomatiju i strategiju u Briselu.
Kako bi izgledao taj sistem
Zato plan B podrazumeva mnogo više od nabavke oružja - potrebno je stvoriti strukturu pod kojom bi Evropljani ratovali.
Jezgro takvog sistema, makar u severnoj Evropi, verovatno bi činila koalicija baltičkih i nordijskih zemalja zajedno sa Poljskom. Te zemlje uglavnom dele iste vrednosti i sve strahuju od Rusije. Nekoliko većih evropskih članica NATO - poput Britanije, Francuske i Nemačke - već imaju manje jedinice u Baltiku, čije bi eventualno ugrožavanje automatski uvuklo njihove države u sukob.
Prema “Ekonomistu”, zato je veoma verovatno da bi one bile uvučene u svaki budući rat.
Možda bi čak trećina članica NATO-a “ratovala od prvog dana” bez obzira na to da li bi čuveni Član 5 (prema kojem je napad na jednu napad na sve članice saveza) bio formalno aktiviran, kako je rekao Edvard Arnold iz Instituta RUSI.
- Niko ne bi čekao da Portugalci stignu u Severnoatlantski savet da raspravljaju – rekao je on.
Šta je sa snagama JEF?
Jedna od alternativa postojećoj komandnoj strukturi koje se često pominju su Zajedničke ekspedicione snage (JEF), koalicija od 10 uglavnom baltičkih i nordijskih zemalja pod britanskim vođstvom, sa stalnim štabom kod Londona.
JEF su 2014. osnovale Britanija i još šest članica NATO, a danas se posmatra kao način da se zaobiđe jedna od slabosti alijanse: svaka članica može da blokira aktiviranje Člana 5, za šta je potrebna jednoglasna odluka.
- Te snage mogu da reaguju bez potrebe za konsenzusom – istakao je 2023. tadašnji komandant JEF-a, britanski general-major Džim Moris.
JEF je najrazvijenija od svih alternativa. Njegov štab već raspolaže sposobnostima za obaveštajni rad, planiranje i logistiku. Ima i sopstvene zaštićene komunikacione mreže koje, iako ograničene, ne zavise od NATO-a. Članstvo Britanije pruža i određeni stepen nuklearnog odvraćanja. Ali, fokus JEF-a je prvenstveno na nordijskom i baltičkom regionu, u kojem nema velikih sila poput Francuske, Nemačke i Poljske.
Prema “Ekonomistu”, JEF – uprkos svim manama – deluje kao najbolje rešenje, ukoliko evropske članice ne budu mogle da preuzmu postojeći okvir NATO.
