Britanski list „Gardijan“ je objavio tekst koji je nastao kao rezultat istrage o genocidu u Ruandi 1994. godine, i koji prilično protivureči opšteprihvaćenoj verziji događaja.
U članku „Gardijana“ pod nazivom „Tajna uloga Amerike u ruandskom genocidu“, govori se o tome da je ubistvo tadašnjeg predsednika Žuvenala Habijarimane realizovano uz pomoć CIA. Ubistvo Habijarimane je bio povod i početak genocida, kada je prema procenama ubijeno čak oko 800.000 osoba.
Sličnu verziju događaja iz 1994. godine ponudio je i britanski kanal Bi-Bi-Si u okviru emisije „Ruanda: Nedorečena priča, koja je emitovana 2014. godine. Nakon ove emisije je parlament Ruande usvojio odluku da se zabrani emitovanje Bi-Bi-Sija u toj zemlji.
Oba istraživanja britanskih medija optužuju Pola Kagamea, koji je predsednik Ruande od 24. marta 2000. godine do današnjih dana. Navodno, Kagame je umešan u ubistvo bivšeg predsednika Žuvenala Habijarimane. Osim toga, britanski mediji govore da je većina žrtava poreklom iz naroda Hutu, a ne Tutsi (suprotno opšteprihvaćenoj verziji).
Zbog sličnih tvrdnji je 2006. godine Ruanda na tri godine prekinula diplomatske odnose sa Francuskom. To se desilo nakon što je francuski sudija Žan-Luj Bruger izdao nalog za hapšenje nekoliko ljudi iz bliskog okruženja Kagame, uz navodne sumnje da su učestvovali u ubistvu prethodnog predsednika Ruande 6. aprila 1994. godine.
Trenutni predsednik Ruande Pol Kagame je završio američku vojnu školu u državi Kanzas i "uvek je uživao podršku klana Klinton i konkretno Madlen Olbrajt", govori u intervjuu za Sputnjik pukovnik Žak Ogar, poznat i po tome što je branio srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Inače, pukovnik Ogar je komandovao jednim od tri odreda francuske mirovne operacije Turkuaz u okvirima UN od juna 1994. godine.
- Optužuju vas za revizionizam, ali kada počnete da govorite o tome, onda ispada sve upravo suprotno: nisu Hutu ubijali Tutse, već obrnuto. Ali, o tome je zabranjeno govoriti. Ova tema je tabu, jer ona baca senku na sadašnju vlast u Ruandi koja crpi svoju legitimnost upravo iz genocida 1994. godine - govori Ogar, i nastavlja:
- Slučaj sa genocidom je bio iskorišćen u političke svrhe. Te 1994. godine je došlo do velikog broja ubistava kojih je i ranije bilo, a potom ih je bilo još i 1995. i 1996 i 1997. godine, ali o tome niko ne govori - tvrdi pukovnik.
Prema pukovnikovim rečima, pošto je došlo do odluke o slanju misije Turkuaz, Amerikanci su bili besni zbog toga što se Francuska vratila u taj region.
- Ruanda i Uganda u ovom trenutku pomažu SAD koje podržavaju oružane grupe u provincijama Kivo i Katangi. Na početku devedesetih Francuska je imala uticaj u Ruandi, dok je Uganda svojevremno bila kolonija Belgije, takođe frankofona zemlja. SAD su pokušale da se otarase potencijalnog konkurenta koji bi stao na put iskorišćavanju ogromnih prirodnih bogatstava - objašnjava francuski pukovnik.
SAD su počele da pokazuju interesovanje za predele oko Velikih jezera tokom devedesetih godina, što se objašnjava strateškim i ekonomskim razlozima. Ovi regioni inače obiluju retkim i skupim prirodnim bogatstvima. Žak Ogar je ranije bio i predsednik konsultantske kuće „EREE“, i zbog prirode posla zna da se tamo osim zlata, volframa i olova, mogu naći i brojni retki i skupoceni metali.
Genocid u Ruandi se odigrao između 6. aprila i sredine jula 1994. godine. Tada je došlo do masovnih ubistava na stotine hiljada pripadnika manjinskog naroda Tutsi, kao i pripadnika naroda Hutu, koji su se suprotstavljali ovim postupcima ekstremista iz svog naroda. Zločin su uglavnom počinile dve Hutu ekstremističke organizacije: Interahamve i Impuzamugambi.
Ovaj genocid predstavlja najsvirepiji zločin tokom Ruandanskog građanskog rata. Po proceni iz februara 2008, broj žrtava bio je preko 1.074.000.
