Roza, svedokinja pred Kongresom, detaljno je opisala kako je postala žrtva trgovine ljudima preko modne agencije i zlostavljana od strane Epstajna tokom trogodišnjeg pakla
Brojne žrtve su istakle da je objavljivanje njihovih imena bio čin institucionalne izdaje, dok su moćnici ostali anonimni zahvaljujući cenzuri
Fatalno upravljanje dosijeima Ministarstva pravde SAD dovelo je do nezapamćenog curenja podataka, čime su identiteti žrtava Džefrija Epstajna postali dostupni javnosti. Pred Kongresnim odborom pale su teške reči koje oslikavaju razmere ovog institucionalnog neuspeha: "Moje ime je otkriveno celom svetu, dok su moćni ostali zaštićeni."
Svedočenje koje je potreslo Palm Bič
U utorak je pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma svedočila devojka po imenu Roza, čije je dramatično izlaganje postalo simbolična optužba protiv američkog pravosudnog sistema. Sistem koji je trebalo da je zaštiti, ne samo da je izneverio poverenje žrtava, već je direktno ugrozio njihovu bezbednost objavljivanjem privatnih podataka.
Roza je opisala potresan put: kao osamnaestogodišnjakinja je iz Uzbekistana dovedena u SAD preko Žan-Luka Brunela, francuskog agenta za modele i osnivača agencije MC2 Model Management. Pod okriljem ove agencije, predata je na Epstajnovo imanje u Palm Biču 2009. godine - u periodu kada je finansijer već bio pod kućnim pritvorom zbog podsticanja maloletnica na prostituciju.
- Epstajn je iznosio imena moćnih političara da pokaže koliko ima uticaja. O svom pritvaranju govorio je kao o igri, hvalio se devojkama koje su posećivale njegovu ćeliju i prijateljstvima sa zvaničnicima - ispričala je Roza.
Od "naučne fondacije" do trogodišnjeg pakla
Nakon što je agencija iznenada od nje potražila 10.000 dolara, Epstajn joj je ponudio "posao" u svojoj naučnoj fondaciji. To je bila zamka.
- Jednog dana me je njegova maserka pozvala u sobu, gde sam prvi put bila zlostavljana od strane Džefrija. Sledeće tri godine sam bila redovno silovana - svedočila je Roza kroz suze. Otkrila je da ju je Brunel planski držao u Majamiju kako bi uvek bila dostupna predatoru, dok se u Njujork vratila tek nakon što je Epstajn odslužio kaznu.
Institucionalna izdaja: Identitet kao javno dobro
Iako je godinama podnosila prijave pod pseudonimom Džejn Do, verujući u obećanu anonimnost, katastrofalno upravljanje sudskom dokumentacijom potpuno je razotkrilo njen život.
- Jednog dana sam se probudila i moje ime se pojavilo više od 500 puta, dok su bogati i moćni ostali zaštićeni cenzurom. Samo mogu da zamislim kakav će dugoročni uticaj to imati na moj život - izjavila je vidno potresena žena.
Sličan gnev izrazila je i Džena-Lisa Džons, još jedna od žrtava. Ona je istakla da su vlasti objavile dosije bez ikakvog obzira prema privatnosti.
- Muževi su saznavali za drame svojih žena iz novinskih članaka, a deca za traume majki iz dokumenata dostupnih na internetu. Preuzmite odgovornost - apelovala je Džons na Trampovu administraciju.
Zašto FBI i dalje ćuti?
Tokom saslušanja, reč je dobila i Marija Farmer, koja je zlostavljanja prijavila još daleke 1996. godine. Njen fokus bio je na netransparentnosti istrage i ulozi federalnih službi.
- Ispunjenje građanske dužnosti mnogo me je koštalo. Zašto FBI ne objavljuje moja svedočenja - pitala je Farmer, direktno ukazujući na zid ćutanja koji decenijama okružuje ovaj slučaj.
Političke posledice i novi dokazi
Kalifornijski kongresmen Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor, najavio je objavljivanje novog, opsežnog izveštaja. Dokumenti bi trebalo da rasvetle kako je kontroverzni sudski sporazum iz 2008. godine omogućio Epstajnu da, umesto iza rešetaka, nastavi da gradi svoju mrežu zlostavljanja i akumulira bogatstvo.
- Ovo je tek početak onoga što planiramo da objavimo u narednim mesecima. Niko nije iznad zakona - naglasio je Garsija.
I dok demokratski i republikanski odbori vode paralelne istrage, u fokusu su i veze Donalda Trampa sa pokojnim finansijerom, kao i potencijalni uticaj politike na selektivno objavljivanje dokumenata.
Epilog jedne mračne mreže
Glavni akteri ove monstruozne mreže izbegli su punu pravdu. Žan-Luk Brunel izvršio je samoubistvo u pariskom zatvoru 2022. godine, ne dočekavši suđenje. Džefri Epstajn preminuo je u avgustu 2019. u njujorškoj ćeliji pod okolnostima koje su zvanično okarakterisane kao samoubistvo.
Trenutno, jedina osoba iz najužeg kruga koja služi kaznu je Gilejn Maksvel, osuđena na 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima u seksualne svrhe. Ipak, za žrtve čija su imena osvanula na naslovnim stranama zbog nemara države, pravda je i dalje daleka i bolna.
