"Protesti će se ponavljati dok se ne reše materijalni uslovi, Reza Pahlavi može biti simbol promene": Stručnjaci za Blic TV o sve većoj eskalaciji u Iranu (VIDEO)

Protesti u Iranu traju duže od dve nedelje, a situacija postaje sve dramatičnija. Na društvenim mrežama pojavili su se uznemirujući snimci, na kojima se vide vreće sa telima demonstranata koji su ubijeni tokom nemira. Protesti su pokrenuti zbog ekonomskog nezadovoljstva i slabosti režima, a silovit odgovor vlasti nije ublažio situaciju, već je podstakao nove napetosti.

Američki predsednik Donald Tramp je poručio da Iran sada traži pregovore, ali da je Vašington spreman za udar. U ovom trenutku, Iranci se nalaze između represije vlasti i sve jačeg nezadovoljstva građana, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Koliko je duboka kriza u Iranu i šta bi eventualne promene mogle doneti regionu i svetu - s obzirom na to da poslednji događaji, sugerišu da bi kriza mogla prerasti u pravu revoluciju?

Kolaps iranske valute krajem decembra pokrenuo je masovne proteste širom zemlje. Ekonomsku situaciju dodatno su pogoršale povlašćene strukture koje kontrolišu ključne delove privrede, kao i preusmeravanje državnih resursa na obnovu vojnog arsenala, umesto na poboljšanje životnog standarda građana.

Dragoslav Rašeta, iz organizacije "Novi treći put", ukazuje da problem nije samo spoljašnji pritisak, već i unutrašnja nesposobnost režima:

- Iranski režim koji pokazuje veoma niske stope produktivnosti, ima velikih problema sa pružanjem osnovnih usluga, kada su u pitanju Iranci. Prošle godine nisu mogli da tokom zime drže ni domove, ni fabrike sa agregatima, da rade u punom pogonu. Videli smo da ovog leta Teheran imao velikih problema kad je u pitanju snabdevanje pijaćom vodom, tako da jednostavno inflacija nije posledica samo sankcija, niti su te sankcije pale sa neba Iranu, već je cela međunarodna zajednica upravo glasala za njih u slučaju da se Iran uguši o JCPOA, i to je ono što se desilo, nije došlo do pregovaranja novog programa koji bi bio sličan.

Rašeta naglašava da je inflacija u Iranu kombinacija spoljnog pritiska i dugogodišnjeg zanemarivanja osnovnih potreba građana.

Dugoročno rešenje je otvaranje prema svetu

Situacija unutar iranskog establišmenta dodatno komplikuje pitanje bezbednosti. Mirko Dautović, predavač međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu u Taškentu, objašnjava:

- Sve da vi nasilno ugušite ove proteste, oni će se opet pojaviti za pola godine, godinu, dve godine, jer, naprosto, materijalni uslovi su nerešivi. Ne mogu se istrpeti. Dakle, vi sad morate da uložite značajne resurse u obnovu, jer to je jedini arsenal koji može da odvrati bilo Izrael, bilo Sjedinjene Američke Države, od nekog novog napada. Tako da imate i tu bezbednosnu ovu dilemu, da kažem, establišmenta Islamske republike, kako da im damo sada potrošačka dobra, kada nam je potreban arsenal. Kako da obnovimo arsenal, kad je ovo pretnja, ti ljudi se ustaju na nas. Tako da, zapravo dugoročno rešenje bi bilo otvaranje prema svetu.

Dautović ovde ukazuje na paradoks: da bi očuvali bezbednost, vlast mora da ulaže u vojni arsenal, ali time zapostavlja osnovne potrebe građana, što samo pojačava nezadovoljstvo.

Otvaranje prema svetu podrazumevalo bi ukidanje sankcija SAD, ali preduslov za to bio bi odstupanje vrhovnog lidera Alija Hamneija. U tom kontekstu, tokom protesta sve češće se pominje i ime Reze Pahlavija, sina svrgnutog šaha - Mohameda-Reze Pahlavija.

Reza Pahlavi kao simbol promene?

Prema Rašeti, Reza Pahlavi simbolizuje političku tranziciju i nadu u promene:

- On je pre svega jedan simbol promene neke, zato što jedino što znaju u savremenoj iranskoj političkoj istoriji, većina građana zna samo za Islamsku republiku i zna samo za monarhiju koja je bila pre toga. Videli smo da sam Reza Pahlavi gleda da se sada, za razliku od prethodnih godina, on se više pozicionira kao neki tranzicioni lider, neko ko uživa poverenje barem iz tog kulturnog miljea i iz prošlosti i da bi on tu imao neku tranzitnu ulogu, da bi bio na vlasti kratko i u nameri da obezbedi slobodne demokratske izbore, kako bi došlo do formiranja prave demokratske vlasti. Dakle, potrebno je da se jedan deo bezbednosnog aparata ogluši o naredbe režima i da pređe na stranu građana. Sada, to može doći u strane regularne vojske, ali dalje je pitanje šta će se desiti sa revolucionarnom gardom, koji je upravo kreirana iz tog razloga.

Rašeta ovde objašnjava da uspeh promena zavisi i od lojalnosti sigurnosnih struktura i njihove spremnosti da se eventualno pridruže protestima.

Dautović dodaje još jednu mogućnost unutrašnje reforme:

- Jedno od rešenja je da Savet čuvara izabere novog vrhovnog lidera, koji bi bio jedan od bivših reformističkih predsednika. Takođe, obojica su verski učenjaci, tako, pripadaju kleru. Bilo Mohamed Hatami, bilo Hasan Rohani. I da to bude jedno obećanje novog liderstva, reformističkog liderstva Irana, koje će biti više orijentisano ka građaninu, nego ka ideologiji. Ali ne dajem trenutno velike šanse za takav scenario.

Ovo pokazuje da, iako postoje formalne opcije za unutrašnju reformu, one su za sada malo verovatne zbog jakih političkih i ideoloških barijera.

Neizvesna budućnost Irana

Ishod krize zavisiće od intenziteta protesta, kao i od eventualnog pojavljivanja kredibilne unutrašnje političke alternative. Značajnu ulogu igraju i odluke međunarodnih aktera, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Za sada je izvesno da će situacija u Iranu imati dugoročan uticaj na stabilnost Bliskog istoka, ali i na globalnu politiku, jer se eventualne promene u ovoj zemlji tiču ne samo unutrašnje politike, već i međunarodnih odnosa, sankcija i bezbednosnih pitanja u regionu.