Poslednjih 50 godina je u Francuskoj vladalo uverenje da je stranka koju treba izolovati zbog veza sa ekstremizmom na desnom kraju političkog spektra
Ali, Derankova smrt mogla bi da to preokrene i pretvori radikalnu levicu u nove “demone”
Smrt desničarskog aktiviste i katolika Kventina Deranka pojačala je tenzije između krajnje levice i ekstremne desnice u Francuskoj, preteći da destabilizuje zemlju uoči važnih lokalnih izbora narednog meseca, kao i onih predsedničkih 2027.
Kventin Derank (23), student matematike, umro je u bolnici 14. februara od povreda glave, dva dana nakon što ga je banda maskiranih mladića brutalno pretukla u Lionu tokom protesta feminističke krajnje desničarske grupe Nemezis, koju je trebao da štiti. Svedoci su rekli da je scena podsećala na linč.
Za njegovu smrt osumnjičeni su krajnje levičarski militanti.
Od tada se na glavnu partiju radikalne levice - Nepokorenu Francusku koja ima oko 70 poslanika u parlamentu od 577 mesta – kao i na njenog lidera Žan-Lika Melanšona, sručio talas osuda.
Protest na mestu napada na studenta
Nekoliko dana nakon ubistva oko 3.000 ljudi okupilo se u znak sećanja na Deranka na mestu u Lionu gde je napadnut, uz pojačano prisustvo policije. Duž rute su kontrademonstranti uzvikivali uvrede i nosili transparente sa natpisima “Stop fašizmu” i “Lion je Antifa” (skraćeno od antifašistički).
- Fašizam je promenio stranu – rekao je “Volstrit žurnalu” (WSJ) Antonio Silva, aktivista desničarske partije Nacionalno okupljanje koji je prisustvovao maršu, dodajući da je krajnja levica “ta koja doliva ulje na vatru”.
Ubistvo je potreslo Francusku, gde se Derankova smrt poredi sa atentatom na američkog desničarskog aktivistu i influensera Čarlija Kirka u septembru, koji je izazvao osude nasilja širom političkog spektra, ali i produbio već ukorenjene podele između desnice i levice.
Oprezan pristup partije Marin Le Pen
Krajnja desnica je poslednjih godina ostvarila značajan napredak na izborima u Francuskoj, a Nacionalno okupljanje (NR) Marin Le Pen – koji odbija etiketu “krajnje desnice” – trenutno je pojedinačno najveća stranka u Narodnoj skupštini. To je mobilisalo krajnje levičarske aktiviste, koji svoje često nasilne metode predstavljaju kao otpor, tvrdeći da se republika suočava sa egzistencijalnom pretnjom.
Žordan Bardela, predsednik NR i štićenik Marin Le Pen, rekao je da Derankovo ubistvo pokazuje da je nasilje problem na levici, te pozvao mejnstrim stranke da odbiju izborne dogovore ili koalicije sa LFI. Bardela je naložio članovima NR da ne idu na marš zbog rizika od nasilja, navodeći da njegova partija odbija da se povezuje sa nekima od krajnje desničarskih grupa uključenih u protest.
- Nema veza ni bliskih ni udaljenih sa ultradesnicom – rekao je on u subotu.
"Više ne treba da se stidimo što smo desničari"
Neki Francuzi veruju da desnica koristi Derankovu smrt za političke poene.
- Branio je mlade žene. Nije zaslužio to što mu se dogodilo – rekao je Žan-Klod Tomasini (68), koji je prisustvovao skupu.
Alijet Espije, koja vodi antiabortus grupu koja je pomogla u organizaciji marša, rekla je da je razočarana što političari nisu prisustvovali, dok je Sindi Kapeli, koja je učestvovala u skupu, rekla je da su se Bardela i drugi verovatno plašili da će time narušiti njihov imidž.
- Više ne bi trebalo da se stidimo zbog toga što smo desno orijentisani - rekla je ona.
Izbila svađa između Makrona i Meloni
Smrt Deranka izazvala je talase reakcija širom Evrope i čak preko Atlantika, gde je američki Stejt department u postu na “X” u februaru naveo da ona pokazuje pretnju po javnu bezbednost usled porasta “nasilnog radikalnog levičarstva”. Dodali su da prate situaciju i da očekuju da će se počinioci izvesti pred lice pravde.
Izjava premijerke Italije Đorđe Meloni, koja je Derankovu smrt nazvala “ranom za celu Evropu” i navela da “nijedna politička ideja ili ideološko neslaganje ne može da opravda nasilje”, izazvala je već sledećeg dana oštar odgovor francuskog predsednika Emanuela Makrona.
- Uvek me iznenadi činjenica da oni koji su nacionalisti i ne žele da im se iko meša u poslove kod kuće, prvi komentarišu ono što se dešava u drugim zemljama. Ako bi svako gledao svoja posla, sve bi bilo u redu - rekao je Makron.
Zvaničnici bliski italijanskoj premijerki rekli su da su Makronove izjave “primljene sa zaprepašćenjem”.
- Iskreno, veoma sam iznenađena Makronovom izjavom. Nisam to očekivala. Moja poruka nije bila o Francuskoj, već o rizicima polarizacije - rekla je sama Meloni “Skaj njuzu”, dodajući da joj je “žao što je Makron do doživeo kao mešanje”.
Prema “Politiku”, Makron i Meloni će u aprilu imati priliku za pomirenje na francusko-italijanskom samitu u Tuluzu.
Da li će krajnja levica zameniti krajnju desnicu na mestu "otpadnika" francuske politike?
Poslednjih pola veka je u dobrom delu francuskog političkog establišmenta vladalo uverenje da je stranka koju treba izolovati zbog veza sa ekstremizmom na desnom kraju političkog spektra - Nacionalni front, a potom i njegov naslednik Nacionalni skup (RN).
Ali, Derankova smrt mogla bi da to preokrene i pretvori radikalnu levicu u nove “demone”, piše BBC.
Ako se stigma prebaci sa krajnje desnice na krajnju levicu, posledice po budućnost Francuske mogle bi da budu duboke. RN je možda najpopularnija stranka u zemlji, ali teško dobija izbore jer se protivnici udružuju kako bi prevladali njihovi objedinjeni glasovi, kao što je bilo na parlamentarnim izborima 2024.
Prema BBC-u, ako socijalisti sa oko 70 poslanika i centristi sa oko 160 odbiju da sklapaju bilo kakve dogovore sa LFI, tada bi većina koja blokira krajnju desnicu mogla da se raspadne. A u slučaju da se stigma potpuno premesti na krajnju levicu, tako da krajnja desnica u poređenju sa njom izgleda “čisto”, u tom slučaju bi konzervativni Republikanci, koji imaju oko 50 mesta u parlamentu, mogli otvoreno da sarađuju sa RN. A krajnja desnica bi zakoračila u mejnstrim.
