Fridrih Merc se suočava sa nevoljama nakon pobede na izborima u Nemačkoj
Budućnost pregovora zavisi od rezultata Saveza Sara Vagenkneht (BSV)
Iako je formalno ostvario pobedu na izborima u Nemačkoj, nevolje lidera koalicije CDU/CSU Fridriha Merca tek počinju. Budućnost pregovora o formiranju nove vlade zavisi od bitnog faktora, a to je rezultat koji će ostvariti levičarski Savez Sara Vagenkneht (BSV). BSV se sada nalazi na ivici cenzusa, a ako uđe u parlament, to će drastično promeniti Mercove šanse za formiranje jake koalicije sa SPD-om.
Preliminarni rezultati izbora u Nemačkoj izgledaju ovako:
- CDU/CSU 28,5% ili 208 mesta u Bundestagu
- AfD 20,8% ili 152 mesta u Bundestagu
- SPD 16,4% ili 120 mesta u Bundestagu
- Zeleni 11,6% ili 85 mesta u Bundestagu
- Levica 8,7% ili 64 mesta u Bundestagu
- BSV 4,9% - ispod cenzusa
- FDP 4,3% - ispod cenzusa
Liberali (FDP) Kristijana Lindnera sasvim sigurno neće ući u Bundestag, što se ne može reći sa Savez Sara Vagenkneht.
Savez Sara Vagenkneht na ivici cenzusa
Ovaj levičarski savez se od objavljivanja prvih rezultata nalazi na ivici cenzusa, a liderka Sara Vagenkneht smatra da su rezultati sporni, zbog, kako tvrdi, nemogućnosti Nemaca u inostranstvu da glasaju.
Ona je najavila i osporavanje rezultata izbora ako njena stranka ne uđe u Bundestag, za šta joj fali tačno 13.400 glasova.
Dok se Vagenknehtova bori za ulazak u parlament, jedan čovek nada se suprotnom. Lider unije CDU/CSU Fridrih Merc jasno je stavio do znanja šta je njegov cilj nakon izbora - jaka i stabilna dvopartijska koalicija. U idealnom svetu, to bi bio savez CDU/CSU i SPD-a, što i jeste dogovor koji Merc pokušava da postigne.
Da li će uspeti ne zavisi samo od njegovih pregovaračkih sposobnosti i onoga što će ponuditi Socijaldemokratama, već i od konačnog rezultata BSV-a.
"Crna labudica" može da poremeti planove Mercu
Kako stvari sada stoje, CDU/CSU i SPD zajedno imaju 328 mesta u Bundestagu. Nemački parlament će nakon ovih izbora imati 630 poslanika, a za većinu je potrebno 316.
Računa je za Merca prilično jednostavna: Ako manje partije poput BSV-a ne pređu cenzus, njihova mesta će biti raspoređena proporcionalno među strankama koje su ušle u parlament, što bi ojačalo buduću vladajuću koaliciju.
Drugim rečima, nekoliko procenata moglo bi da napravi razliku između političkog preživljavanja ili potpunog uništenja malih partija - ovo bi omogućilo dodatna mesta u Bundestagu za većinu predvođenu Unijom.
Mercu zato na ovim izborima nije bila potrebna samo pobeda CDU/CSU, on se nadao da će Levica, BSV i FDP pretrpeti velike poraze.
Nemci, jednostavno rečeno, mogu da daju dva glasa:
- Jedan za stranku
- Jedan za kandidata u svojoj izbornoj jedinici, koji može da dobije direktnu ulaznicu u Bundestag
Oba glasa nude strankama put do Bundestaga. Ako neka stranka dobije najmanje pet odsto stranačkih glasova, ona je bez obzira na sve u parlament. Ako padne ispod granice od pet odsto, ali osvoji tri direktna mandata, dobija pravo na deo poslaničkih mesta. Ova "rupa u zakonu" je spasila Levicu 2021. godine, kada je pala za 0,1 procenat ispod granice od pet odsto, ali je prošla zahvaljujući tri mandata u izbornim jedinicama koje je osvojila.
Ko je Sara Vagenkneht i šta je pričala o Srbiji
Sara Vagenkneht važi za jednu od pobednica izbora za Evropski parlament koji su održani prošle godine. Njen savez BSV ostvario je 5,7 odsto glasova na evropskim izborima u Nemačkoj, a postao je i neophodan za formiranje vlasti u Tiringiji i Saksoniji.
Evropski izbori u junu prošle godini bili su prvi put da je ova partija, osnovana samo nekoliko meseci ranije, testirana na izborima. Populistički Savez Sara Vagenkneht kombinuje levičarsku socijalnu politiku sa antiimigrantskim stavom i kritikom Evropske unije.
Kada je upitana gde se BSV nalazi na političkom spektru, Vagenkneht, bivša zvezda političke krajnje Levice, rekla je: "Nije sa desne strane".
Vagenknehtova je izuzetno popularna, a godinama je gradila reputaciju žene koja se bori protiv političkog mejnstrima. Ona je u januaru prošle godine zvanično raskrstila sa Levicom i osnovala sopstvenu partiju.
Spoljnopolitička platforma BSV-a u suprotnosti je sa zapadnim konsenzusom, posebno kada je reč o ratu Rusije i Ukrajine. Vagenknehtova je sama pozvala na prekid vojne pomoći Kijevu i kritikovala zapadne sankcije protiv Moskve, uključujući izvoz energenata. Naglasila je da veruje da je diplomatska inicijativa neophodna u ratu.
Ona je jednom prilikom pomenula i Srbiju, kritikujući NATO bombardovanje.
- Na današnji dan pre 20 godina, NATO je započeo vazdušne udare u sukobu na Kosovu. Za mene je centralna lekcija iz ovog i drugih ratnih umešanosti poslednjih decenija: međunarodno pravo mora ponovo postati vodeći princip naše spoljne politike. Nemačka politika mora da se odvoji od ratoborne američke politike. Za mir i sigurnost! - navela je ona na Fejsbuku na 20. godišnjicu početka bombardovanja Jugoslavije.
