Napadi RSF-a predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava
Region Kordofan predstavlja stratešku tačku u sukobu između SAF-a i RSF-a
Izveštaji iz Sudana, u kojem se vodi najbrutalniji rat na svetu, iz nedelje u nedelju sve su strašniji. Broj stradalih u poslednjim napadima Snaga za brzu podršku (RSF) u gradu Kalođi u državi Južni Kordofan popeo se na 47, a među žrtvama su uglavnom deca, rekla su dva vojna izvora u Sudanskih oružanih snaga (SAF). Kako navode, članovi RSF-a su u četvrtak dronovima-samoubicama namerno ciljale vrtić i nekoliko drugih civilnih objekata, zatim su se vratili da ubiju civile koji su se okupili da pomognu povređenima.
Prema pisanju "Al Džazire", osim vrtića, bombardovani su i bolnica i jedna vladina zgrada. Povređeno je oko 50 osoba, a izvori su naglasili da broj žrtava još nije konačan, zbog teških povreda nekih od onih koji su primljeni na lečenje.
Sudanska lekarska mreža je najpre izvestila da je ubijeno najmanje devet osoba, uključujući četvoro dece i dve žene, navodeći da su "namerni napadi" sprovedeni uz pomoć saveznika RSF-a - Sudanskog pokreta za oslobođenje naroda Sever.
"Ovaj napad predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava i nastavak ciljanog delovanja protiv civila i vitalne infrastrukture", dodali su u saopštenju.
Ovo je najnoviji primer zločina RSF-a nad civilima u brutalnom građanskom ratu koji je sada ušao u treću godinu, u kojem se SAF sukobljava sa paravojnom RSF. I jedni i drugi su optuženi da su počinili ratne zločine.
"Istorija se ponavlja u Kordofanu"
Ujedinjene nacije (UN) upozorile su u četvrtak da region Kordofan u Sudanu može "zapljusnuti" novi talas masovnih zločina, jer žestoke borbe između suparničkih oružanih snaga prete da izazovu humanitarnu katastrofu, piše "Al Džazira".
Volker Turk, šef UN za ljudska prava, rekao je da se "istorija ponavlja" u Kordofanu nakon što je prošlog meseca pao El Fašer, glavni grad severnog Darfura, gde su upozorenja o predstojećem nasilju u velikoj meri ignorisana od strane međunarodne zajednice pre nego što su se desila masovna ubistva.
- Zaista je šokantno videti da se istorija ponavlja u Kordofanu tako brzo nakon užasnih događaja u El Fašeru - rekao je Turk, pozivajući svetske sile da spreče da region doživi sličnu sudbinu.
Od kraja oktobra, kada je paravojna RSF zauzela Baru u državi Severni Kordofan, UN je saopštio da je najmanje 269 civila stradalo u vazdušnim napadima i od artiljerijske vatre, dok su neki od njih pogubljeni.
Seksualno nasilje i prisilna regrutacija dece
Prekidi komunikacija širom regiona znače da je stvarni broj žrtava verovatno mnogo veći, a pojavljuju se izveštaji o:
- napadima iz osvete
- proizvoljnim pritvaranjima
- seksualnom nasilju
- prisilnom regrutovanju dece
RSF je ranije ove nedelje preuzeo kontrolu nad gradom Babnusa u Zapadnom Kordofanu, a na snimcima se vidi njihovi borci koji se kreću kroz vojnu bazu. Međutim, vojska negira da je grad pao.
Nakon pada El Fašera, poslednjeg većeg grada Darfura koji je bio pod kontrolom vojske i njenih saveznika, pažnja se preusmerila na Kordofan u centralnom Sudanu.
Zašto je značajan Kordofan
Strateški značaj Kordofana čini ga ključnim teritorijalnim područjem za obe strane. Region se nalazi između Darfura pod kontrolom RSF-a na zapadu i teritorija pod vladinom kontrolom na istoku i severu, služeći kao vitalni koridor koji povezuje matične teritorije sukobljenih frakcija.
Kontrola velikih gradova poput El Ubajida omogućila bi RSF-u direktan put ka prestonici Kartumu, koju su vladine snage ponovo zauzele ranije ove godine.
Pre nego što je El Fašer pao u novembru, UN je izdalo hitna upozorenja o potencijalnim zločinima. Ta upozorenja su u velikoj meri ostala neprimećena, piše "Al Džazira".
Nakon zauzimanja grada, usledila su masovna ubistva, a tela žrtava su se videla i na satelitskim snimcima, što je šefa UN-a Antonija Gutereša navelo da to nazove "mesto zločina".
Poziv na istragu ratnih zločina
"Amnesti internašenal" je od tada pozvao na istrage ratnih zločina, a Evropska unija je uvela sankcije Abdelrahimu Dagalu, zameniku RSF-a i njegovom bratu Mohamedu Hamdanu Hemedtiju Dagalu.
"Snage za brzu podršku su namerno ubijale civile, uzimale taoce, pljačkale i uništavale džamije, škole i zdravstvene klinike tokom velikog napada u aprilu na Zamzam, najveći kamp za interno raseljena lica u državi Severni Darfur", saopštila je u sredu organizacija "Amnesti internešenal".
U izveštaju se navodi da je RSF između 11. i 13. aprila 2025. godine napao kamp, koristeći eksplozivno oružje i nasumično pucajući iz vatrenog oružja u gusto naseljenim stambenim područjima. Neumoljivi napad naterao je oko 400.000 ljudi da napuste kamp samo između 13. i 14. aprila i predstavljao je deo vojne kampanje RSF-a, započete u maju 2024, s ciljem da zauzme El Fašer.
"Užasni i namerni napad RSF-a na očajne, izgladnile civile u kampu Zamzam ponovo je ogolio njihov alarmantni prezir prema ljudskom životu... Jedini način da se okončaju ova kršenja prava jeste da se zaustavi dotok oružja stranama u sukobu, širenjem postojećeg embarga na oružje koji trenutno važi samo za Darfur na celu zemlju - rekla je između ostalog Agnes Kalamar, generalna sekretarka "Amnesti internešenala".
Rubio: Tramp je jedini lider na svetu koji može rešiti sudansku krizu
Američki predsednik Donald Tramp objavio je prošle nedelje da je počeo rad na okončanju rata u Sudanu nakon što ga je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman zamolio da se lično angažuje.
Masad Bulos, tast Trampove ćerke Tifani, mesecima pokušava da ubedi sudansku vojsku i njenog rivala, paravojne RSF, da podrže prekid vatre, ali uz veoma slabe rezultate, piše britanski list "Gardijan".
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je na sastanku kabineta u Beloj kući u sredu da je Tramp "jedini lider na svetu koji može da reši sudansku krizu".
Prema saznanjima "Gardijana", zaraćenim stranama su poručili da je veoma verovatno da će Tramp uvesti mnogo širi spektar kaznenih sankcija grupama za koje smatra da stoje na putu prekida vatre.
Ministarstvo spoljnih poslova Norveške priprema se da pozove veliki broj predstavnika sudanskog društva u Oslo u narednim nedeljama, kako bi se utvrdili okviri za obnovu civilne vlasti u slučaju okončanja sukoba.
Prema podacima UN-a, rat je odneo 40.000 života - iako pojedine organizacije za ljudska prava tvrde da je broj žrtava znatno veći - i stvorio najgoru humanitarnu krizu na svetu, sa više od 14 miliona raseljenih.
