Početkom oktobra 2017. iznad više evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, prošao je radioaktivni oblak, a međunarodni tim naučnika sada tvrdi da se tada dogodila havarija u Rusiji, koju je ruska vlada pokušala da zataška.
Na mernim mestima na teritoriji Srbije u tom periodu detektovano je u vazduhu prisustvo rutenijuma 106, a izmerene vrednosti kretale su se u opsegu od 54 mega bakerela po kubnom metru (mBq/m3), što se poklapa sa vrednostima izmerenim u istom periodu u drugim laboratorijama u Evropi. Na svu sreću, ta izmerena količina nije imala uticaja na zdravlje.
U vreme pomenute havarije "Blic" je kontaktirao stručnjake Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine pri Institutu za nuklearne nauke u Vinči, koji su istakli stvar nije alarmantna.
- Da bismo u potpunosti sagledali opasnost od ovakvih curenja radioaktivnih materijala, u obzir moramo da uzmemo nekoliko bitnih faktora: nije bitno samo koji je radio-izotop u pitanju, kao ni koliko je jak, već i u kojoj meri je ispušten, koliko je neko izložen tome, da li je bilo padavina, koliko je vremena prošlo... Primera radi, radioaktivni jod-131 ima period poluraspada od osam dana. Nakon šest do osam takvih perioda (dakle 48 do 64 dana), svi radio-izotopi se smatraju bezopasnim, jer se raspadnu do te mere da se praktično ne razlikuju od bilo kog materijala koji se nalazi u prirodi - rekli su tada iz Instituta Vinča za "Blic".
Satelitski snimci su potvrdili sumnje iz 2017.
Kada je te 2017. godine oblak blago radioaktivnog rutenijuma prošao iznad Evrope, uključujući i našu zemlju , brzo su se pojavile sumnje da je stigao sa juga Urala, iz nuklearne elektrane "Majak", jedne od najvećih na svetu. Sumnje su bile zasnovane na činjenici da i prilikom prečišćavanja, odnosno prerade gorivnih elemenata može da se stvori rutenijum, a ruski "Majak" ima takvo postrojenje za preradu.
I satelitski snimci su svojevremeno govorili u prilog teoriji da je radioaktivni oblak došao iz Rusije. Međutim, "Rosatom", kompanija koja upravlja elektranom "Majak", tada je saopštila da se takav incident nikada nije desio i da se emisija kretala u uobičajenom, dozvoljenom okviru.
Kako navodi 69 naučnika u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, da se baš u nuklearki "Majak" dogodila nesreća ukazuje mnogo toga.
Sa druge strane, operatori elektrane odbacuju optužbe, prenosi nemački "Špigel".
- Rusko ministarstvo za životnu sredinu izmerilo je 2017. samo blago pojačane vrednosti radioaktivnog zračenja u vazduhu, navode oni.
"Nuklearni kompleks Majak" je "verovatan kandidat" za uzrok oblaka rutenijuma u jesen 2017, napisali su naučnici u dokumentu.
Bez obaveštenja javnosti
Kada je oblak radioaktivnog izotopa rutenijum-106 prešao preko Evrope, Azije, Severne Afrike, pa čak i Kariba, uprkos međunarodnim obavezama, javnost nije bila obaveštena. Još nikada neki radioaktivni izotop nije izmeren u tolikim količinama, tvrde naučnici, mada naglašavaju da nije bilo opasnosti.
- U poređenju s katastrofom raktora u Fukušimi koncentracije su bile i do sto puta veće - rekao je za nemačke medije Georg Štajnhauzer sa Univerziteta u Hanoveru, član međunarodnog naučnog tima, koji je povezao podatke o zračenju izmerene na 1.300 mesta širom sveta sa meteorološkim informacijama, a rezultate objavio u stručnom časopisu PNAS.
Ta merenja su omogućili naučnicima da utvrde poreklo oblaka.
Ukoliko je to zaista tačno, Rusija je verovatno prekršila međunarodni "Sporazum o blagovmenom izveštavanju o nuklearnim nesrećama", piše "Fokus".
Uskraćivanje informacija o nuklearnim havarijama u Rusiji ima dugu tradiciju. I u slučaju nuklearne katastrofe u Černobilju sovjetska vlada pokušala je da sakrije šta se dogodilo, a prva koja je izvestila javnost bila je Švedska.
