Nestabilnost u NATO podstiču i izjave Donalda Trampa o mogućem povlačenju SAD iz saveza, dok politička previranja jačaju krajnje desničarske, proruske partije u Evropi
Sve su jače pretnje Rusije koje uključuju upozorenja evropskim zemljama zbog saradnje sa Ukrajinom, objavljivanje adresa firmi i najave "oštre eskalacije"
U evropskim prestonicama raste strah da će ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da proširi rat na Evropu u narednih 12 meseci kako bi "promešao karte" i izašao iz ćorsokaka u Ukrajini, piše "Volstrit žurnal".
Prema navodima lista, nekoliko evropskih zvaničnika za nacionalnu bezbednost upozorilo je da bi Rusija mogla da pokuša da testira koheziju NATO napadom na jednu od baltičkih država, švedskih i danskih ostrva u Baltičkom moru ili teritoriju Alijanse na Arktiku.
Rusija bi mogla da napadne u narednih 12 meseci
- Bezbednosna situacija u Evropi se pogoršala u poslednja 24 meseca i vidimo veću spremnost Rusije da preuzme veće operativne rizike u svojim hibridnim operacijama, takođe se krećući ka kinetičkim elementima. Svesni smo da moramo da se fokusiramo na jačanje naše sposobnosti odvraćanja i odbrane od Rusa - kaže švedski ministar odbrane Pol Jenson.
Strahovi u EU su se pojačali usred ruskih pretnji da će napasti „centre za donošenje odluka“ u Letoniji, koju je Moskva lažno optužila da u njoj žive ukrajinski operateri dronova. Ministarstvo odbrane Rusije takođe je objavilo adrese kompanija koje navodno rade na proizvodnji dronova sa Ukrajinom u osam evropskih zemalja, upozoravajući na "nepredviđene posledice" i "oštru eskalaciju".
Ruski mehanizam odvraćanja je takođe bio potkopan pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa da će se povući iz NATO i smanjiti broj američkih trupa u Evropi, piše WSJ.
Visoki evropski zvaničnici kažu da bi Rusija mogla da vidi "prozor mogućnosti" u narednih 12 meseci, jer nagli rast cena nafte stvara dalja politička previranja u Evropi i jača moć krajnje desničarskih proruskih stranaka.
Prema rečima obaveštajnih i vojnih zvaničnika iz nekoliko evropskih zemalja, trenutno nema znakova da se Rusija sprema da rasporedi trupe ili opremu za napad na baltičke države ili druge regione van Ukrajine. Međutim, Putin će se suočiti sa "teškim izborom" u narednim mesecima zbog jednostavne aritmetike ruskih vojnih gubitaka na bojnom polju u Ukrajini, dodaju stručnjaci.
Putinova eskalacija ima dva puta
- Ako samo uvedete mobilizaciju za ovaj rat, jasno ćete staviti do znanja da ga zapravo ne dobijate. Dakle, dolazi do tačke u kojoj moraju da eskaliraju sukob kako bi opravdali mobilizaciju. A to je veoma opasna tačka - kaže šefica diplomatije EU Kaja Kalas.
Prema rečima Aleksandra Daniljuka, šefa ukrajinskog Centra za reformu odbrane, Putinova eskalacija ima dva puta:
- Vertikalni: povećanje intenziteta nasilja, uključujući i nuklearnu ucenu, ali bez ikakve stvarne upotrebe nuklearnog oružja
- Horizontalni: proširenje geografije sukoba kako bi se rat zamrznuo pod boljim uslovima
Problem je što ruske snage imaju relativno veće iskustvo i opremu u korišćenju dronova i verovatno bi se mnogo bolje snašle protiv evropskih vojski nego protiv Ukrajine, posebno ako SAD ne pomognu svojim saveznicima.
Ali za takvu eskalaciju, Putin bi morao da započne mobilizaciju, što bi moglo da izazove novi odliv muške populacije iz zemlje i slabljenje ruske ekonomije, piše WSJ.
Ideja o prekidu ćorsokaka u Ukrajini proširenjem rata na zemlje NATO-a u baltičkim zemljama može biti primamljiva, ali opasna za Putina, kaže nemački poslanik Norbert Retgen.
- Ovo bi bio ogroman i dodatni rizik za Putina, koji bi, bez dovoljnog uspeha protiv Ukrajine, jednostavno dodao još jednog veoma jakog protivnika u vojni sukob. Uprkos mojim sumnjama, moramo uzeti u obzir i da se Putin ponaša iracionalno i eskalira - kaže on.
(Nv.ua)
