U požaru u Kran Montani stradala je 41 osoba, među kojima je i jedan srpski državljanin
"Teško je shvatiti razmere tragedije dok se ne vidi sopstvenim očima. A još je teže te slike izbaciti iz glave"
Govor Matijasa Renara na pomenu 9. januara u Kran-Montani potresao je celu Švajcarsku. Tokom odavanja počasti porodicama i žrtvama razornog požara, predsednik vlade kantona Vale - ujedno ministar zdravlja, socijalnih pitanja i kulture - nastupio je sa emocijom kakva se retko viđa u politici. U prvom intervjuu nakon tragedije opisuje kako je izgledala novogodišnja noć koja je zauvek promenila Švajcarsku.
- Govorim kao predstavnik kantona, ali i kao ljudsko biće - poručio je u hali Martinji Ekspo, posebno prilagođenoj za ovu priliku nakon stravičnog požara u Kran-Montani u kojoj je stradala 41 osoba, među kojima je i državljanin Srbije Stefan Ivanović.
Od prvih sati 2026. godine, Renar je, kako kaže, neprekidno uključen u upravljanje krizom nakon požara.
- Nisam se probudio tog jutra, jer nisam ni spavao. Prve informacije su stigle ubrzo posle tragedije, od šefa službe 144, koji mi je rekao da je došlo do eksplozije i da potencijalno ima poginulih - naveo je.
Odmah je stupio u kontakt sa bolnicom, svojim timovima, službama spasavanja i kolegom zaduženim za bezbednost, Stefanom Ganzerom. U početku, ističe, niko nije mogao da sagleda pune razmere tragedije.
- Tek kada su ekipe počele da stižu na lice mesta i videle stanje, shvatili smo koliko je situacija ozbiljna. Moj prvi zadatak bio je da obezbedim da bolnice i spasilačke službe reaguju brzo i da sve funkcioniše.
"Teško je izbaciti slike iz Kran-Montane iz glave"
Kao nastavnik po profesiji, Renar je vrlo brzo shvatio da su mnoge žrtve bile uzrasta njegovih učenika, što je, kako priznaje, dodatno pojačalo težinu situacije.
- U takvim trenucima svako se zapita da li mu je neko blizak pogođen. Morao sam da upravljam krizom kao predsednik vlade, ali sam se istovremeno plašio i za svoje najbliže.
Opisuje da je dolazak u Kran-Montanu u zoru bio trenutak koji se teško zaboravlja.
- Teško je shvatiti razmere tragedije dok se ne vidi sopstvenim očima. A još je teže te slike izbaciti iz glave.
"Bila mi je potrebna psihološka pomoć"
Renar otvoreno govori i o tome da je potražio psihološku pomoć.
- Nije sramota tražiti podršku. Da bih mogao nastaviti da radim svoj posao, bila mi je potrebna pomoć. Moramo makar malo brinuti o sebi da bismo mogli brinuti o drugima.
Posebno ističe rad spasilaca, vatrogasaca, policije, civilne zaštite, zdravstvenih radnika i hitnih psihologa.
- Bilans je mogao biti mnogo gori da lanac spasavanja, bolnice i solidarnost između kantona i država nisu funkcionisali. Nažalost, ima mnogo teško povređenih, a jedan od njih je nedavno preminuo.
"Majke i očevi su tražili svoju decu, tražili odgovore koje vi nemate"
Sa porodicama žrtava susreo se svega nekoliko sati posle tragedije, u hotelu Le Režan, gde su bile okupljene.
- To je bio najteži trenutak. Suočeni ste sa majkama i očevima koji traže svoju decu i žele odgovore, a vi ih nemate.
Naglašava da je i danas u redovnom kontaktu sa velikim brojem porodica.
- Nisam ih poznavao pre. Ali veze koje su se stvorile verovatno će trajati zauvek.
Vlada kantona Vale je, u međuvremenu, odobrila deset miliona franaka za osnivanje nezavisne fondacije namenjene dugoročnoj podršci porodicama. Kanton će preuzeti i sve troškove repatrijacije i sahrana, bez obzira na finansijsku situaciju porodica.
Govoreći o istrazi, Renar naglašava da vlada neće uticati na pravosudne organe.
- Ako bi se vlada mešala u istragu, to bi bila velika greška. Želimo da se utvrdi puna istina i sve odgovornosti, bez izuzetaka.
Da li je Makronu zaista uskraćeno da održi govor na pomenu žrtvama požara?
- Organizovali smo pomen kako bismo prikazali svoju bol zbog tragedije. Mislili smo da je to najbolje za povređene, za porodice žrtava, ali i za celu zajednicu, koja je doživela neku vrstu kolektivne traume. Predsednik Makron nam je bio velika podrška, želeo je da dođe iako nije bilo predviđeno da govori.
Svoju podršku je pružio i Serđo Matarela, predsednik Italije.
Tragedija u Kran-Montani, prema njegovim rečima, već je dovela do snažne svesti o potrebi strožih protivpožarnih kontrola.
- Potrebno je da ljudi imaju slobodu da izađu u provod i zabave se bez straha za život. Ono što se dogodilo je neprihvatljivo.
U znak sećanja na stradale, pokrenut je rad na projektu memorijala u Kran-Montani, uz učešće porodica, kao i na osnivanju fondacije za podršku žrtvama i njihovim bližnjima.
- Nećemo zaboraviti. Nećemo okrenuti stranicu. Ostaćemo zauvek obeleženi. Ali moramo izdržati, donositi ispravne odluke i biti dostojni patnje žrtava, njihovih porodica i svih građana.
(Blick.ch)
