Ekolog Lukas Ćjape je decenijama upozoravao da je zamena autohtonih stabala u Anda planinskom lancu visokozapaljivom stranom borovinom recept za katastrofu
Kriza je podstakla teorije zavere i traženje krivca
Desetine hiljada hektara šuma, pašnjaka, sela i turističkih kompleksa izgorelo je od početka januara u Patagoniji, južnoameričkom regionu koji zahvata delove Argentine i Čilea, dok ekološki aktivisti za požare krive ekstremne vremenske prilike.
Prema podacima Federalne agencije za vanredne situacije (AFE ), od 5. januara je više od 36.000 hektara autohtonih šuma, pašnjaka, sela i turističkih kompleksa u Patagoniji poharano je požarima, uglavnom u južnoj argentinskoj provinciji Čubut. “Grinpis” navodi da pogođena površina prelazi 40.000 hektara.
U Čileu je u januaru u požarima stradalo najmanje 18 ljudi. Ekološke grupe i lokalni radnici krive ekstremne vremenske prilike, koje naučnici povezuju sa klimatskom krizom, ali i smanjenje budžeta za prevenciju požara.
- Ove godine nije bilo dovoljno snega, pa je nivo vlažnosti nizak, a u šumi se nakupilo mnogo zapaljivog materijala – rekao je “Gardijanu” Andres Napoli, direktor Fondacije za životnu sredinu i prirodne resurse (FARN), aludirajući na monokulturne zasade borova koji deluju kao “bure baruta”.
Milejeva vlada smanjila budžet
Nedavne padavine i napori vatrogasaca doneli su trenutni predah, ali su požari ponovo buknuli nakon dugotrajnih toplotnih talasa i jakih vetrova. Vlada argentinskog predsednika Havijera Mileja sistematski je smanjila finansiranje Nacionalne službe za upravljanje požarima (SNMF), što je dovelo do smanjenja budžeta za čak 81% u odnosu na prošlu godinu.
Napori u prevenciji - poput izgradnje protivpožarnih pojasa i angažovanja zajednice - su otežani, a vatrogasci rade u lošim uslovima i za niske plate (400-500 evra mesečno), navodi “Gardijan”. Napoli je rekao da smanjenje budžeta takođe pogađa sisteme ranog upozoravanja i vazdušnu podršku, s tim da su sati letenja aviona za gašenje požara smanjeni sa 5.100 na 3.100. Zajednice u pogođenim oblastima formiraju svoje vatrogasne brigade koje rade uz zvanične.
- Koristimo motorne testere, grabulje, creva, motorne pumpe - svakodnevne predmete – rekao je listu Dijego Kalfukeo, lokalni proizvođač malina.
"Bogataši blatnjavi nose motorne pumpe"
Solidarnost ovde prevazilazi i birokratiju i klasne razlike.
- Možete da vidite nekog bogataša kako blatnjav nosi motornu pumpu u spektakularnom vozilu – rekao je “Gardijanu” ekolog Lukas Ćjape, koji je decenijama upozoravao da je zamena autohtonih stabala u planinskom lancu Anda visokozapaljivom stranom borovinom recept za katastrofu.
Prema Ernanu Đardiniju, koordinatoru šuma u “Grinpisu”, sadašnja politika argentinske vlade se poklapa sa Mileijevim negiranjem klimatske krize koju su izazvali ljudi.
- On je ukinuo finansiranje zakona o šumarstvu koji obuhvata deo sredstava namenjenih provincijama za brigu o autohtonim šumama, a koja patagonske pokrajine koriste za mnoga pitanja, uključujući požare. Argentina spada među 15 zemalja koje najviše krče šume u svetu – rekao je on.
Milan: Mapuči brane svoju teritoriju
Kriza je podstakla neutemeljene teorije i traženje krivca, pri čemu vlada nameće narativ da su za požare krivi Mapuči, domorodački narodi u Čileu i Argentini. Prošle nedelje je ministar nacionalne bezbednosti na “X” tvrdio da “preliminarni dokazi sugerišu da su ovi zločini povezani sa terorističkim grupama koje se nazivaju Mapuči”.
- Ako neki narod brani svoju teritoriju i postavlja granice ovom ekstraktivističkom kapitalizmu, to je narod Mapuči – rekao je “Gardijanu” Mauro Milan, vođa Mapuča iz zajednice Pilan Mahuiza blizu nacionalnog parka Los Alerses, koji je takođe pogođen požarima.
Milan je rekao da vlada “ponovo vrti apsurdnu teoriju o piromanima Mapučima”, ali da “niko više ne veruje u to”. Prošle godine je, kako navodi, policija upala u njegovu zajednicu zbog sličnih optužbi, ali je slučaj odbačen.
Zajednice Mapuča nisu jedine koje se krive. Neki političari i medijski komentatori optužuju izraelske građane, pa čak i izraelsku vladu, oživljavajući staru antisemitsku teoriju zavere - tzv. “Andinski plan”, prema kojem Jevreji žele da uspostave državu u Patagoniji, navodi “Gardijan”.
"Stabla će ostati da stoje, ali zemlja..."
Karlos Dijaz Majer, tužilac koji istražuje požare, potvrdio je da je radna hipoteza da bar neki požari nisu “prirodni”.
- Pronašli smo zapaljive materijale na mestu gde je požar verovatno započeo – rekao je on.
Ali, tužilaštvo u Čubutu nije našlo dokaze koji ukazuju na optužbe protiv Mapuča ili Izraelaca.
- To su teorije zavere koje nemaju osnova. Ne poklapaju se ni sa čim u stvarnosti – rekao je Đardini.
Prema Napoliju, posledice požara su očigledne i dugotrajne.
- Radi se o ekstremno biodiverzitetnom području, sa mestima koja su čak proglašena zaštićenima zbog očuvanja čileanskog gvemalija (jeleni) – rekao je on, ukazujući da će lokalno stanovništvo biti ozbiljno pogođeno u pogledu stanovanja, posla i zdravlja.
- Stabla će ostati da stoje. Ali zemlja će se pretvoriti u pepeo – dodao je Napoli.
BONUS VIDEO
