Izrael optužuje Tursku za "imperijalne ambicije"
Situacija se komplikuje zbog postupaka u istočnom Mediteranu
Od 2023. godine, Izrael tvrdi da se bori na sedam različitih frontova i da sa svakog preti opasnost. Prethodnih dana, tamošnji zvaničnici i mediji počeli su da govore o formiranju osmog fronta, opasnijeg od svih ostalih. "To je turski front", navodi u jednom članku "Jerusalem post". Izrael i Turska, nekadašnji saveznici, a sada zakleti neprijatelji, sve češće razmenjuju oštre poruke koje su mnoge zabrinule i u orbitu lansirale jedno pitanje: da li se zaista otvara front koji će biti gori od svih poznatih?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu okupio je nedavno lidere zemalja koje su rivali Turskoj, i to u Jerusalimu.
Trilateralni savez protiv Turske
Stojeći pored grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i kiparskog predsednika Nikosa Hristodulidisa, Netanjahu je, u jedva prikrivenoj referenci na Tursku, rekao da "oni koji maštaju da mogu ponovo uspostaviti svoja carstva i svoju vlast nad našim zemljama" treba da "zaborave na to".
Osmansko carstvo je, podsećanja radi, vladalo velikim delom Bliskog istoka i delovima Evrope više od 500 godina pre nego što se raspalo u Prvom svetskom ratu i pretvorilo u modernu tursku državu.
- Istina je da su sve naše zemlje u prošlosti osvajane od strane niza carstava. Ali hrabrošću i žrtvom, postigli smo svoju nezavisnost u moderno doba. Onima koji maštaju da mogu ponovo uspostaviti svoja carstva i svoju vlast nad našim zemljama, kažem: zaboravite. To se neće desiti. Nemojte ni pomišljati na to. Posvećeni smo i sposobni da se branimo, a naša saradnja dodatno unapređuje tu sposobnost - poručio je Netanjahu.
Odnosi između Izraela i Turske, nekada bliskih saveznika, dodatno su se urušili tokom dvogodišnjeg rata u Gazi.
Turska je obustavila trgovinu sa Izraelom, saopštila da je zatvorila svoj vazdušni prostor za izraelske avione i izdala naloge za hapšenje 37 izraelskih zvaničnika, uključujući Netanjahua.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, inače jedan od bliskih saveznika američkog lidera Donalda Trampa, zalagao se za uključivanje u međunarodne mirovne snage za Gazu koje podržavaju SAD, ali Izrael je pokušao da blokira tu ideju.
Dugotrajno problematični odnosi Grčke sa njenim mnogo većim istočnim susedom ostaju zategnuti zbog istorijskih sporova, morskih granica, energetskih resursa i vazdušnog prostora iznad istočnog Mediterana.
Trilateralni samit u Jerusalimu usledio je nakon izveštaja da Grčka, Kipar i Izrael istražuju stvaranje vojnih snaga za brzi odgovor u istočnom Mediteranu, u svetlu rastuće zabrinutosti u Atini zbog vojnog stava Turske.
Zajednička deklaracija
Netanjahu, Micotakis i Hristodulidis su nakon samita potpisali zajedničku deklaraciju u kojoj su se složili da "ojačaju tekuću trilateralnu saradnju u oblasti bezbednosti, odbrane i vojske".
U deklaraciji je takođe naglašena važnost pomorske bezbednosti i obećano je produbljivanje saradnje u zaštiti morskih puteva i kritične infrastrukture od novih pretnji.
Tri zemlje su se u svojim izjavama obavezale da će sarađivati na povezivanju električnih mreža i razvoju prirodnog gasa "na osnovu međunarodnog prava, uključujući pravo mora i poštovanje svih država da ostvare svoja prava u svojim respektivnim isključivim ekonomskim zonama", što je referenca na turske pretenzije na gas.
Osmi front
"Jerusalem post" u članku navodi da je u "protekle dve godine došlo do radikalizacije neprijateljskog stava Turske prema Izraelu, radikalizacije koja odražava spremnost da se krene ka vojnom sukobu".
Prema navodima "Jerusalem posta", tri stvari ohrabruju Erdogana:
- Međunarodna izolacija zbog rata u Gazi
- Uloga Turske u padu Asadovog režima u Siriji
- Dobri odnosi sa Trampom
Nedavno je izraelski ministar za dijasporu i borbu protiv antisemitizma Amihaj Čikli upozorio da Turska trenutno predstavlja "najveću pretnju državi Izrael".
Vojna moć Turske i Izraela
Turska ima oko 350.000 aktivnih vojnika, kao i oko 380.000 rezervista. Izrael, sa druge strane, ima oko 170.000 aktivnih vojnika i oko 460.000 rezervista.
Ukupan budžet Ankare za odbranu je 40-47 milijardi dolara, a Tel Aviva 30-35 milijardi dolara. Na globalnoj rang listi vojne snage Turska zauzima 9. mesto, a Izrael 15.
Izrael koristi napredne Merkava tenkove i visoko tehnološke oklopne jedinice, dok Turska ima veći broj tenkova i oklopnih vozila, ali im kvalitet može varirati u zavisnosti od modela i modernizacije.
Tel Aviv ima F-35 stelt borbene avione, jedan od najnaprednijih tipova na svetu, a Ankara ima veći ukupni broj letelica, uključujući bespilotne sisteme koje koristi i izvozi.
Na moru, Turska ima brojčanu i strukturalnu prednost.
U jeku tenzija, Ankara je odbacila komentare izraelskog premijera Netanjahua, u kojima optužuje Tursku za gajenje "imperijalnih ambicija", opisujući te izjave kao jeftinu taktiku usmerenu na skretanje pažnje sa zločina Izraela u regionu.
Burhanetin Duran, šef Direktorata za komunikacije turskog predsedništva, rekao je da je "histerični pristup" Izraela rastućoj moći i uticaju Turske "smešan", dodajući da će Ankara nastaviti čvrsto da stoji uz one koji traže mir i stabilnost.
Duran je oštro kritikovao Netanjahuovu vladu, rekavši da je donela "krv i suze" regionu. Prema njegovim rečima, Izrael nastavlja da deluje kao okupaciona sila u Palestini i Siriji, dok pokušava da prikrije "ekspanzionističke ambicije pod zastavom nacionalne bezbednosti".
