Naučnici veruju da su pronašli rane dokaze razdvajanja Afrike duž pukotine Kafue
Nova studija pokazuje prisustvo helijuma-3 u termalnim izvorima Zambije, što ukazuje na protok fluida iz Zemljinog omotača
Podsaharska Afrika bi za nekoliko miliona godina mogla da se razdvoji, a naučnici veruju da možda svedoče samim počecima tog geološkog procesa. Do razdvajanja bi došlo duž pukotine Kafue, pukotine u Zemljinoj kori koja se proteže oko 2500 kilometara od Tanzanije do Namibije.
Geolozi su dugo smatrali da je ta pukotina neaktivna, ali sve veći broj dokaza poslednjih decenija ukazuje na suprotno. Manji zemljotresi, povišena temperatura ispod površine i sitne promene u nadmorskoj visini zabeležene satelitima sugerišu da bi se područje moglo pretvoriti u novu kontinentalnu pukotinu i na kraju u novu granicu tektonskih ploča, piše CNN.
Geohemijski tragovi u termalnim izvorima
Nova studija, objavljena u časopisu Frontiers in Earth Science, ide korak dalje.
- Imamo prve geohemijske podatke sa tog područja. To je potpuno drugačija vrsta dokaza koja zaista jača ideju o aktivnosti pukotina u toj zoni - izjavila je Ruta Karolitė, koja je vodila studiju na Univerzitetu Oksford.
Njen tim prikupio je uzorke iz termalnih izvora i geotermalnih bušotina u Zambiji, iznad sumnjivih pukotina.
- Vruća voda izbija na površinu, a mi smo uzorkovali gas koji iz nje izlazi - objasnila je Karolit.
Istraživači su se fokusirali na odnos dve vrste helijuma, helijuma-3 i helijuma-4, tražeći jasan znak povezanosti sa Zemljinim omotačem – slojem između kore i jezgra.
- Pronašli smo više helijuma-3 nego što je uobičajeno u kori, što generalno ukazuje da u vodu dolaze fluidi iz omotača - dodala je.
Iako su rezultati preliminarni jer uzorci potiču sa samo šest lokacija na koncentrisanom području, tim veruje da novi podaci predstavljaju rani signal formiranja nove granice ploča. Uzorci sa dva termalna izvora udaljena oko 95 kilometara od pukotine nisu pokazali slično povećanje odnosa helijuma-3.
Dug put do novog okeana
Tektonske ploče su ogromni blokovi čvrstih stena koji se pomeraju po Zemljinom omotaču, a njihovo kretanje izaziva zemljotrese i oblikuje kontinente. Aktivna pukotina može da postane granica ploče, ali to nije zagarantovano.
- Pukotine često počnu i stanu, ili se malo prošire pa se ponovo zaustave. Teško je predvideti šta će se desiti - rekla je Karolitė.
Afrika već ima pukotinu staru desetinama miliona godina – Istočnoafričku pukotinu, koja je seizmički aktivna i ima nekoliko vulkana. Trebalo bi veoma dugo da se pukotina Kafue razvije na sličan način.
- U najbržem scenariju, to bi moglo da se dogodi za nekoliko miliona godina. U najsporijem, moglo bi da potraje 10 ili 20 miliona godina - rekao je koautor studije Majk Deli, gostujući profesor na Univerzitetu Oksford.
- Južni deo Afrike bi se odvojio, ali pre toga bismo videli mnogo više zemljotresa i određenu vulkansku aktivnost sa izlivanjem lave. Počele bi da se stvaraju duboke pukotine, u kojima bi se zadržavala voda, pa bi nastala jezera kakva danas postoje u istočnoj Africi. Na kraju bi nastalo i more - dodao je Deli.
Prilika za nauku i ekonomiju
Proučavanje pukotine Kafue moglo bi pomoći u odgovoru na jedno od osnovnih pitanja u tektonici:
- Kako nastaje nova granica ploče? Zrele granice je lako prepoznati, ali najranije faze su mnogo suptilnije - kaže Estela Atekvana, profesorka na Univerzitetu Kalifornija u Dejvisu, koja nije učestvovala u studiji.
"Ako je pukotina Kafue deo novonastajuće granice ploče, to nam daje retku priliku da proučavamo njegovo nastajanje pre nego što vulkanizam, veliki zemljotresi i značajne deformacije površine prikriju prvobitne uslove."
Folarin Kolavole, docent na Univerzitetu Kolumbija, takođe nije učestvovao u studiji i smatra da su nalazi uzbudljivi jer pružaju „snažnu potvrdu“ da postoji direktan protok fluida iz plašta ka površini.
- Ključni značaj nove granice ploče u jugozapadnoj Africi jeste to što sada imamo utvrđen put raspada kontinenta od istočne Afrike, preko Bocvane i Namibije, pa sve do Atlantskog okeana - dodao je.
U bližoj budućnosti, Zambija bi mogla imati ekonomske koristi od ovog procesa. Energija iz geotermalnih elektrana koje se pojavljuju u tom području mogla bi postati značajan resurs. Ova zemlja bez izlaza na more mogla bi čak da prikuplja helijum, koji je veoma tražen u medicini i tehnološkoj industriji.
Potrebno još dokaza
Naučnici ističu da je za potvrdu nalaza potrebno prikupiti još uzoraka gasa sa šireg geografskog područja duž pukotine, a nova studija sa proširenim rezultatima već je u pripremi. Atekvana napominje da je, uprkos ograničenom broju uzoraka, rezultat značajan.
Oni pružaju snažne geohemijske dokaze da je pukotina Kafue aktivna u dubini, iako magma nije dospela na površinu“, navela je. Ipak, dodaje da je potrebno više podataka duž cele predložene granice kako bi se utvrdilo da li je signal helijuma iz plašta kontinuiran ili samo lokalni.
reč. Podržava hipotezu o početnoj fazi pucanja, ali potvrda nove granice ploče zahteva testiranje u punom obimu“, rekla je. „To ne znači da će se Afrika sutra raspasti; ti procesi traju milionima godina. Ali sa naučne strane, to bi bilo kao da svedočimo rađanju jedne granice ploča - zaključila je Atekvana.
(CNN)
