"OVO JE NAJGORE MESTO NA SVETU" Roditelji ne puštaju decu napolje, zemlja opustošena, a teror na ulicama je ZVERSKI: "Država je kriva što smo u ovakvoj situaciji!"

Ako bismo odlučivali koje je trenutno najgore mesto za život na planeti, posebno za žene, onda bi to bio glavni grad Haitija Port-o-Prens. Od atentata na predsednika Žovenela Moiza 2021, ova karipska ostrvska zemlja zahvaćena je talasom nasilja bandi, koje sada kontrolišu 90 odsto prestonice. Život je ovde najjeftinija roba. Bande koriste seksualno nasilje kao oružje kako bi posejale strah među stanovništvom, a situacija je iz dana u dan sve gora.

Broj žrtava seksualnog zlostavljanja koje se leče u jednoj klinici u Port-o-Prensu utrostručio se tokom poslednje četiri godine, kako nasilje bandi naglo raste širom ove zemlje, upozorili su u sredu iz organizacije Lekari bez granica (MSF) ističući da su "uznemireni i ogorčeni" razmerama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

- Obim u kome su se brojevi povećali nas je šokirao. Ne radi se samo o brojevima, već i o težini i brutalnosti slučajeva - rekla je Dijana Manila Arojo, šefica misije ove organizacije na Haitiju, u telefonskom intervjuu.

Više od polovine pacijenata koji se leče u klinici Pran Men’m, koja je otvorena pre 10 godina u Port-o-Prensu, napadnuto je od strane više pripadnika naoružanih grupa, navodi se u novom izveštaju ove humanitarne organizacije, piše "Ej-Bi-Si njuz".

"Više od 100 osoba napadnuto je istovremeno od strane 10 ili više počinilaca", navodi se u izveštaju, uz napomenu da je prosečan broj počinilaca po slučaju tri.

Klinika je tokom poslednjih 10 godina zbrinula skoro 17.000 pacijenata, uključujući 2.300 samo u prvih devet meseci prošle godine. Više od 350 tih pacijenata bili su dečaci i muškarci, saopštio je MSF. Promenila se i demografska struktura žrtava. Pre 2022, polovina svih slučajeva u klinici odnosila se na pacijente mlađe od 18 godina, dok je danas taj udeo pao na 24 odsto. Broj slučajeva u starosnoj grupi od 50 do 80 godina povećao se čak sedam puta, prema podacima MSF-a.

Raseljeno 1,5 miliona ljudi

Stručnjaci procenjuju da bande kontrolišu oko 90 odsto Port-o-Prensa, a mnoge od njih pribegavaju seksualnom nasilju kako bi posejale strah među stanovništvom. Prema MSF-u, zlostavljanja se dešavaju tokom otmica, zauzimanja teritorija i kao sredstvo kontrole nad humanitarnom pomoći.

- Naoružane grupe koriste seksualno nasilje kako bi terorisale, kontrolisale i potčinile zajednice - rekla je Manila.

U izveštaju je citirana jedna neimenovana žena (53), koja je izjavila da su je silovala trojica muškaraca dovoljno mladih da bi mogli da joj budu sinovi.

- Tukli su me i polomili su mi zube. Posle što su silovali mene, silovali su i moju ćerku - rekla je ona.

Posebno su ugroženi oni koji žive u improvizovanim skloništima, s obzirom na to da je nasilje bandi u poslednjih nekoliko godina raselilo rekordnih 1,5 miliona ljudi širom Haitija, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN).

"Imala sam kuću i prodavnicu, a sada smo moja deca i ja beskućnici"

- Imala sam prodavnicu prehrambenih proizvoda, ali članovi bandi su mi zapalili kuću i oduzeli sve što sam imala. Spalili su i kuće mojih sestara. Sada smo beskućnici. U vreme prvog talasa nasilja 2024, preselili smo se u Samidi, ali bande su nas ponovo proterale. Silovali su me i to je najgore što mi se dogodilo - ispričala je ranije Orne Derilija (45), samohrana majka desetoro dece, za "The New Humanitarian".

Ona sada sa decom živi u kampu za raseljene, gde su, kako kaže, uslovi katastrofalni.

- Spavamo na podu. Kada pada kiša, sve bude poplavljeno, pa moramo da čekamo da se sve osuši da bismo ponovo stavili čaršave na pod i odspavali. Ima mnogo bubašvaba i stenica. Tokom uragana Melisa, bila sam primorana da potrošim svu ušteđevinu da bih prehranila decu. Stalno slušamo da će neka snaga da se bori protiv bandi, a onda samo nestanu i ništa se ne desi. Osim dronova koji izazivaju požare, ne vidim nikakve promene - iskrena je ona.

Prema njenim rečima, videla je kada su bande otele jednog mladića i policajca i spalili ih.

- Ako zemlja ima lidera, ovo ne bi trebalo da se dešava, ali na Haitiju su svi političari isti. Jednog dana vidite predsednika kako dolazi na vlast, preuzima dužnost i ne radi ništa. Onda se sve ponavlja. Država je kriva što smo u ovakvoj situaciji. Oduzeli su nam sve, ali mi još dišemo - zaključila je Derilija.

Ovo je samo jedno u moru zastrašujućih svedočenja u apsolutno nemogućim uslovima za život u glavnom gradu Haitija.

"Čim dete poraste, može postati meta silovatelja"

Jedna 34-godišnja žena, takođe citirana u izveštaju, istakla je da su u skloništima zajedno smeštene mlade žene i dečaci.

- Majke su primorane da stalno budu uz svoju decu, jer čim dete počne da raste, u svakom trenutku može postati meta silovanja - rekla je ona.

Skoro 70 odsto osoba koje su između januara i septembra 2025. godine potražile pomoć nakon što su bile seksualno zlostavljane bile su raseljene, navode Ujedinjene nacije.

Port-o-Prens je "najgore mesto na svetu da budete žena", rekla je ranije Lola Kastro, regionalna direktorka Svetskog programa za hranu UN.

U međuvremenu, MSF je saopštio da se klinika suočava sa ozbiljnim teškoćama u pronalaženju skloništa koja su spremna da prihvate pacijente. Posebno se ističe da se žene sa decom, trudnice ili one kojima je potrebna dodatna medicinska nega često odbijaju.

"Nedostatak dostupnih usluga ostavlja preživele izložene istim rizicima koji su doveli do njihove prvobitne traume. Bez bezbednog smeštaja ili mogućnosti preseljenja, MSF otpušta svoje pacijente pravo nazad u košmar iz kojeg su pobegli, samo da bi ih ponovo videli kako se vraćaju drugog dana, nakon što su ponovo bili zlostavljani", saopštio je MSF.

Civile prebijaju ili ubijaju "zaštitničke" grupe

Strah od prijavljivanja slučajeva seksualnog nasilja i dalje je prisutan zbog trajne stigmatizacije i nepoverenja u policiju i pravosudni sistem Haitija.

Još jedan razlog zbog kojeg ljudi izbegavaju medicinsku pomoć jeste strah za sopstveni život: civili su prebijani ili ubijani od strane samoproglašenih "zaštitničkih" grupa ako žive u naseljima pod kontrolom bandi, jer se automatski smatra da su povezani sa naoružanim grupama.

Prema MSF-u, od 2022. godine udeo preživelih koji su potražili pomoć u klinici Pran Men’m u roku od tri dana od napada prepolovio se - sa skoro dve trećine na svega jednu trećinu. Kao posledica toga, skoro 70 odsto njih stiglo je prekasno da bi primilo postekspozicionu profilaksu protiv HIV-a.

Pored toga, procenat pacijenata koji su zatražili pomoć u roku od pet dana od napada pao je gotovo za polovinu, sa 72 odsto na 41. To znači da je skoro 60 odsto njih propustilo priliku da spreči neželjenu trudnoću, navodi MSF.

Prema podacima Ujedinjenih nacija od 21. januara tekuće godine, od januara 2022. je:

• ubijeno 16.000 ljudi
• raseljeno 1,5 miliona
• više od polovine nema dovoljno hrane

Umetnošću se bore protiv stigme

U borbi protiv stigme, jedna lokalna nevladina organizacija dopire do žena kroz umetnost, pozorište i muziku, pri čemu preživele pišu i razgovaraju u fokus grupama o svojim iskustvima u bezbednom okruženju.

- One na taj način pronalaze put da razumeju sopstvenu stvarnost i sopstvena iskustva. To može biti veoma teško - rekla je Paskal Solaž, koordinatorka nezavisne haićanske feminističke grupe Neges Mavon.

MSF je pozvao vladu Haitija da izdvoji više sredstava za besplatnu zdravstvenu zaštitu i usluge namenjene preživelim žrtvama seksualnog nasilja.

"Jedna neposredna i praktična mera koju bi mogla da sprovede jeste uspostavljanje državne telefonske linije koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi pružala poverljive savete i povezivala preživele sa ključnim resursima. Mnogi nemaju pristup medicinskoj nezi, raseljeni su iz svojih domova i suočavaju se sa ogromnim preprekama u pronalaženju podrške i obnovi svojih života", saopštio je MSF.