Grad Oleški je nakon uništenja brane Kahovka potpuno izolovan i suočen sa humanitarnom katastrofom, sa oko 1500-2000 preostalih stanovnika.
Infrastruktura grada je uništena, nema dovoljno hrane, vode ni lekova, a stanovnici su ugroženi minama i bombardovanjem.
Situacija u gradu Oleško, koji je pod ruskom okupacijom, postala je kritična. Nakon uništenja brane Kahovka na jugu Ukrajine 2023. godine, grad je poplavljen, a zatim i bombardovan. I danas je praktično odsečen od ostatka sveta. Međutim, prema podacima ukrajinske vojne administracije, tamo i dalje živi između 1.500 i 2.000 ljudi, uglavnom penzionera i osoba sa ograničenom pokretljivošću i 47 dece, piše Dojče vele.
Pre ruske invazije, tamo je živelo 24.000 ljudi. Grad je imao dobro razvijenu infrastrukturu i bio je popularna turistička destinacija. Služio je kao administrativni centar zajednice Oleški u Hersonskoj oblasti, koja se sastoji od ukupno 13 naselja. Tokom ruske okupacije, pet sela koja pripadaju gradu, Krinki, Podstepnje, Piščanivka i Sahi, potpuno su uništena. Preostala sela, međutim, i dalje imaju stanovnike.
Kako se Oleški pretvorio u zamku
Danas je gotovo nemoguće napustiti Oleški. Sam grad, zajedno sa svim pristupnim putevima, minirala je ruska vojska. Antonivski most su Rusi digli u vazduh u novembru 2022. godine, tokom povlačenja sa desne na levu obalu Dnjepra. Most je nekada povezivao Oleški sa regionalnom prestonicom Hersonom.
- U Olešku ljudi ginu od mina, od direktnih napada na kuće ili od šrapnela - kaže za DW Ksenija Arhipova, koja je i sama tamo živela i sada pomaže u evakuaciji ljudi iz tog područja.
- Bolnica se napaja generatorima, ali praktično nema goriva. Složene operacije, poput amputacija nakon povreda od mina, nisu moguće - kaže ona.
To potvrđuje i Natalija, koja je godinu i po dana živela pod ruskom okupacijom i napustila Oleški nakon što je brana Kahovka dignuta u vazduh.
- Ljudi jedva preživljavaju, nemaju struju ni vodu. Lekovi se ovde skoro nikada ne dostavljaju, a hrana se retko isporučuje, a čak i kada stigne, svi stoje u dugim redovima da kupe bar nešto, iako gotovo da nemaju novca. Mine postavljene pored puta eksplodiraju u trenutku kada prođe bicikl ili pešak. Toliko je ljudi poginulo - kaže Natalija za DW.
U gradu još uvek ima nekih njenih rođaka i poznanika sa kojima održava kontakt, jer se Oleški, zbog blizine grada Hersona, nalazi u dometu ukrajinske mobilne mreže. Prema njenim rečima, ljudi koriste solarne panele ostavljene u delimično uništenim kućama za punjenje mobilnih telefona. Međutim, Natalija upozorava da je ova komunikacija izuzetno opasna. Ukrajinske SIM kartice su zabranjene na okupiranim teritorijama, kao i svaki kontakt sa ukrajinskom stranom, naglašava ona.
Kijev zahteva uspostavljanje humanitarnih koridora
Prošle zime, Oleški je bio dodatno izolovan. Miniranje puteva je dostiglo takve razmere da su mnogi preduzetnici koji su prevozili hranu sa okupiranih teritorija u grad prestali da dolaze iz straha za svoje živote. To je dovelo do gotovo potpunog kolapsa snabdevanja hranom u februaru, kako je za DW rekla Tetjana Hasanenko iz ukrajinske vojne uprave u Hersonskoj oblasti.
- U martu je grad praktično gladovao, jer od sredine januara do februara gotovo da nije bilo hrane. Tek 4. maja je kamion sa hranom stigao u Oleški, ali naknadnih isporuka nije bilo. Ljudi su bili primorani da kuvaju na otvorenoj vatri zbog nedostatka struje - kaže Hasanenko.
Prema njenim rečima, Kijev želi da spase te ljude. U ove napore uključene su razne institucije, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova, Ombudsmana za ljudska prava i međunarodne humanitarne organizacije. Trenutno se razmatra uspostavljanje humanitarnih koridora. Hasanenko priznaje da sprovođenje takvih mera ne zavisi samo od Ukrajine. Ona tvrdi da Rusija tamo koristi civilno stanovništvo kao ljudske štitove.
- Imamo posla sa ruskim ratnim zločincima. Humanitarni koridor bi bio moguć samo pod nadzorom međunarodnih misija, kao što su Ujedinjene nacije, Crveni krst ili druge organizacije - naglašava predstavnica vojne uprave.
Teško je postići dogovor sa Moskvom
Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec opisuje situaciju kao "humanitarnu katastrofu".
- Nema dovoljno hrane, lekova ni vode za piće - kaže on za DW u intervjuu o situaciji u Olešku. Početkom marta, dobio je pozive za pomoć od stanovnika okupiranog grada, što ga je navelo da kontaktira Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Istovremeno, razgovarao je sa ruskom ombudsmankom za ljudska prava Tatjanom Moskaljkovom.
Prema rečima Lubineca, MKCK je krajem aprila pristao da obezbedi potreban broj autobusa kako bi se olakšala evakuacija ljudi. Međutim, Lubinec još uvek nije dobio odobrenje od ruske strane.
- Predložio sam ruskoj strani da se evakuacija grada izvrši tokom perioda primirja od 9. do 11. maja, ali nisam dobio nikakav odgovor. Takođe sam ponudio da lično otputujem tamo kako bi svi znali da je u konvoju za evakuaciju prisutan predstavnik ukrajinskih vlasti i da ukrajinska strana poštuje primirje - rekao je Lubinec, dodajući da će se o tome dalje pregovarati.
Ukrajina traži međunarodnu pomoć
U međuvremenu, ukrajinski ombudsman za ljudska prava pokušava da skrene pažnju međunarodne zajednice na situaciju u Oleškama. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Kijev namerava da razgovara sa Ujedinjenim nacijama i OEBS-om o nesigurnoj humanitarnoj situaciji u Oleškama i drugim lokalitetima u okupiranom delu Hersonske oblasti.
- Pozivamo međunarodnu zajednicu da preduzme konkretne i hitne mere kako bi spasila naše građane u privremeno okupiranom delu Hersonske oblasti - navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
DW je zatražio od MKCK saopštenje o merama koje se preduzimaju za evakuaciju stanovništva.
- Naša organizacija je upoznata sa izveštajima o situaciji u Olešku i okolnim selima. Možemo da potvrdimo da je MKCK trenutno u dijalogu sa nadležnim organima sa obe strane po ovom pitanju - rekla je portparolka MKCK Oksana Kohan, dodajući: "Istovremeno, kroz program Bezbedno kretanje civila, MKCK, u direktnoj saradnji sa nadležnim organima, nastavlja da podržava ponovno spajanje porodica u pogođenim područjima sa obe strane fronta".
Potraga za bezbednim putevima za evakuaciju
Dok vlasti pregovaraju o evakuacionim koridorima iz Oleškog, stanovnici pokušavaju sami da napuste grad.
Ksenija Arhipova im u tome pomaže. "Da bismo stigli do njih, proveravamo da li ima mina na svakih sto metara; tek tada prolazi vozač i napredujemo. Evakuišemo između sedam i dvanaest ljudi svake nedelje", objašnjava ona.
Njihov rad finansijski podržava humanitarna organizacija "Spasimo Ukrajinu". Arhipova izveštava da se ljudi prvo prevoze do Skadovska, koji je okupirala Rusija, a zatim se prevoze preko ruske teritorije do ukrajinsko-beloruske granice. Ona napominje da je to trenutno najbezbedniji način da se napuste okupirane teritorije i stigne do teritorije koju kontroliše Kijev.
- Međutim, ovim putem mogu da odu samo oni koji imaju identifikaciona dokumenta - naglašava Arhipova.
Oni koji ostanu bez dokumenata moraju da čekaju da im okupacione vlasti izdaju nove.
- Ljudi bez dokumenata, koji su ostali bez ičega, ne mogu da prođu kroz kontrolne punktove. Zato im savetujem da uzmu ruske pasoše, samo da bi mogli da napuste područje. Međutim, Rusi zahtevaju da potvrde svoj identitet svedočenjem troje komšija. Ali gde će ih naći? - pita Arhipova.
Prema njenim rečima, takve osobe prvo ostaju u Skadovsku. Napuštanje ovih područja je takođe teško za porodice sa decom, jer deca prvo moraju da dobiju ruske pasoše. I oni su primorani da čekaju mesecima da im se izdaju u Skadovsku. „Svi koji odu sa ukrajinskim pasošem moraju da izdrže iscrpljujuće preglede, koji traju šest do sedam sati. Prolaze kroz fizički pregled i moraju da se svuku goli“, kaže koordinatorka evakuacije Arhipova.
(Dojče vele)
