Ukrajinske vlasti objavile su fotografije fragmenata projektila, ali nisu ni potvrdile niti demantovale ruske tvrdnje o teškom oštećenju postrojenja
Prema stručnjacima, "orešnik" ima ozbiljan problem sa preciznošću
Kada je Rusija 8. januara lansirala balističku raketu "orešnik" prema zapadnoj Ukrajini, smatralo se da je na meti bilo podzemno skladište prirodnog gasa blizu Lavova. Ali, kasnija analiza pokazala je drugačiju sliku.
Prema geolokacijama udara i naknadnoj potvrdi iz Kremlja, cilj napada bio je Državni zavod za remont aviona.
Reč je o objektu od ključne važnosti za ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo jer se tamo popravljaju i održavaju borbeni avioni "mikojan" MiG-29, koji i dalje čine okosnicu ukrajinskih vazdušnih snaga. Ti avioni se poslednjih meseci intenzivno koriste u napadima na ruska komandna mesta, položaje bespilotnih letelica i rute snabdevanja, od Pokrovska do Kurska.
Nejasni efekti udara i izostanak potvrda o velikoj šteti
Ukrajinske vlasti objavile su fotografije fragmenata projektila "orešnik", ali nisu ni potvrdile niti demantovale ruske tvrdnje o teškom oštećenju postrojenja. Ni više od nedelju dana nakon noćnog napada nema pouzdanih informacija da je remontni zavod ozbiljno onesposobljen, piše "Juromajdan".
Slična situacija viđena je i ranije. U martu 2022. ruske krstareće rakete pogodile su isti kompleks, ali su samo privremeno usporile radove na održavanju aviona. On se prostire na području veličine oko jednog kvadratnog kilometra i relativno ga je lako oštetiti - ali i teško potpuno izbaciti iz funkcije, prenosi Tportal.hr.
Preciznost "orešnika" kao ključni problem
Prema analizi raketnog stručnjaka Fabijana Hofmana, "orešnik" ima ozbiljan problem sa preciznošću.
Projektil nosi šest bojevih glava, a svaka od njih sadrži još šest submunicija: ukupno 36 projektila bez eksploziva. Njihova takozvana kružna verovatna pogreška iznosi oko 200 metara, što znači da svaka submunicija ima tek 50% šanse da pogodi unutar tog radijusa.
Razlog leži u dizajnu. Nakon odvajanja od nosivog dela, bojeve glave više nisu navođene već se kreću balističkom putanjom, vođene gravitacijom. "Orešnik" je, prema dostupnim podacima, derivat interkontinentalne rakete RS-26, originalno zamišljene za nošenje nuklearnih bojevih glava.
Kinetičko oružje sa ograničenom razornom moći
Za razliku od klasičnih projektila sa eksplozivnim punjenjem, "orešnik" nanosi štetu isključivo kinetičkom energijom, udarajući u tlo brzinom većom od 10 puta brzine zvuka. Takav udar izgleda zastrašujuće, ali veliki deo energije usmeren je na dole, u zemlju, umesto da se rasprši po okolnom prostoru.
To ga čini lošim izborom za uništavanje pojedinačnih objekata, poput hangara, sistema protivvazdušne odbrane ili lansera. Prema Hofmanu, projektil bi imao smisla protiv ciljeva na velikom području, ali samo u slučaju masovne upotrebe, što otvara pitanje isplativosti.
Skupo, retko i upitno efikasno oružje
"Orešnik" je, prema procenama, znatno skuplji od kraćih balističkih projektila koje Rusija češće koristi, a pritom postoje ozbiljne sumnje u to da Moskva uopšte raspolaže većim brojem tih raketa. Ukrajinski dronovi navodno su još tokom leta 2024. godine uništili "orešnik" u napadu na ruski poligon Kapustin Jar.
Sve to dovodi u pitanje stvarnu vojnu vrednost tog sistema. Iako može da ima snažan psihološki efekat na stanovništvo, dosadašnji pokazatelji sugerišu da "orešnik" nije posebno efikasan ni kao precizno oružje ni kao sredstvo za trajno onesposobljavanje ključne infrastrukture.
Zašto ukrajinski MiG-ovi 29 i dalje lete
Čak i u scenariju u kojem je deo postrojenja u Lavovu ozbiljno oštećen, to ne bi nužno zaustavilo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Avioni MiG-29 mogu da se popravljaju i na drugim lokacijama, a ključni resurs nisu same zgrade, već stručnjaci koji ih održavaju.
Ti ljudi, prema dostupnim informacijama, nisu stradali u napadu. Upravo zato mnogi analitičari smatraju da je ruski udar "orešnikom" imao više simboličan i efekt zastrašivanja nego stvaran operativni učinak.
(Tportal)
