Broj vrtača dramatično raste, sa najnovijim podacima koji pokazuju 684 prijavljene u decembru 2025. godine
Poljoprivrednici su direktno pogođeni, budući da vrtače uništavaju njihove useve i zemljište
Ogromne rupe, duboke kao desetospratnice, prete poljoprivrednom srcu Turske u ravnici Konija. Ove zastrašujuće rupe gutaju plodna polja, a lokalni poljoprivrednici žive u strahu dok stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice.
Zemlja se bukvalno otvara, ostavljajući za sobom stotine zjapećih rupa koje gutaju plodna polja pšenice, kukuruza i šećerne repe, javlja Reuters. Ravnica Konija, poznata kao „žitnica Turske“, ključna je za nacionalnu poljoprivredu. Pojava stotina vrtača ugrožava proizvodnju osnovnih kultura poput pšenice i kukuruza, dok nekontrolisano crpljenje podzemnih voda dodatno pogoršava situaciju.
Ova kriza nije samo lokalni problem – ona je upozorenje o posledicama klimatskih promena i ljudskog delovanja na globalnom nivou. Brzina kojom se krateri pojavljuju u basenu Konije dramatično se ubrzala poslednjih godina.
Prema najnovijim podacima turske Uprave za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) iz decembra 2025. godine, zvanično je identifikovano 684 vrtače. Ipak, stručnjaci sa Tehničkog univerziteta u Konija, koji godinama prate ovaj fenomen, upozoravaju da je stvarni broj verovatno mnogo veći i da se približava cifri od 700. Samo tokom 2025. godine potvrđeno je najmanje dvadeset novih, velikih ponora.
Najviše ih je u okrugu Karapinar, gde su zabeležene čak 534. Neke od njih imaju prečnik preko 30 metara i dubinu od 30 metara, a na pojedinim poljima može se videti i po deset kratera.
„Glavni razlog za porast broja su klimatske promene i suša koje pogađaju ceo svet od 2000-ih. Kao rezultat te suše, nivo podzemnih voda svake godine lagano opada“, izjavio je profesor geologije sa Tehničkog univerziteta u Koniji. On upozorava da nivo podzemnih voda sada opada alarmantnom brzinom od četiri do pet metara godišnje.
Tri ključna faktora doprinose ovom fenomenu: geološka struktura tla, klimatske promene i ljudsko delovanje. Krečnjak i gips, koji čine tlo ravnice, lako se rastvaraju u vodi, stvarajući podzemne šupljine. Dugotrajne suše smanjuju nivo podzemnih voda, dok masovno bušenje, često nelegalnih, bunara dodatno destabilizuje teren.
Poljoprivrednici poput Mustafe Sika suočavaju se s direktnim posledicama. Na njegovom imanju otvorile su se dve vrtače, a geolozi su identifikovali još rizičnih područja. „Da li smo zabrinuti? Naravno, veoma smo zabrinuti“, rekao je Sik, opisujući strah s kojim žive lokalni stanovnici.
Turska vlada preduzima mere poput zabrane ilegalnih bunara i mapiranja rizičnih zona, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebne dugoročne reforme u upravljanju vodama i prilagođavanje klimatskim promenama. Vrtače u Koniji su globalno upozorenje – danas su problem Turske, sutra možda problem sveta.
(Rojters)
