Pridnjestrovlje, otcepljeni region Moldavije, istupa protiv ujedinjenja, čime dodatno komplikuje političku dinamiku ovog regiona
Alternativa ujedinjenju je nastojanje Moldavije za integraciju u Evropsku uniju, što postavlja nove izazove
U najmanju ruku je neobično da šef države zagovara raspad sopstvene zemlje, ali čini se da je predsednica Moldavije Maja Sandu upravo to i učinila. U britanskom podkastu "Ostalo je politika", ona je izrazila podršku ujedinjenju Moldavije sa Rumunijom. Pre svega je istakla pretnju koju Rusija predstavlja po njenu zemlju i poručila da je "sve teže opstati". Potencijalno ujedinjenje dovelo bi do stvaranja države površine 272.241 km², sa 21,5-24 miliona stanovnika.
Rusija decenijama ulaže značajne sume novca i resursa kako bi potkupila moldavske političare, stranke i medije, čime pokušava da održi Moldaviju u svojoj orbiti.
Predsednica Moldavije: Podržavam ujedinjenje sa Rumunijom
- Pogledajte šta se dešava u svetu. Za malu zemlju poput Moldavije, sve je teže da opstane kao demokratija, kao suverena nacija i, naravno, da se odupre Rusiji - rekla je Sandu u intervjuu.
Međutim, Sandu je takođe pragmatična. Ona zna da samo trećina stanovnika Moldavije deli njene stavove o pitanju ujedinjenja. Veliki deo je u najboljem slučaju ravnodušan, a mnogi ne žele da budu u istoj državi sa Rumunijom.
Pored toga, jezički i politički rusifikovano stanovništvo u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja strogo se protivi ujedinjenju sa Rumunijom. To je bio glavni razlog zašto se Pridnjestrovlje otcepilo od ostatka zemlje 1992. godine uz vojnu podršku Moskve u krvavim borbama.
Integracija u EU je stoga "realniji cilj", rekla je Sandu u podkastu. Moldavska vlada cilja na pristupanje do 2030. godine, iako nema suštinskih naznaka da države članice EU žele da u svoju sredinu uvedu Kišinjev.
Ovo nije prvi put da Sandu komentariše uniju sa Rumunijom. Međutim, kada je o tome upitana u televizijskom intervjuu krajem 2021. godine, predsednica Moldavije je dala neodređen odgovor. Izjavila je da bi takva ideja bila realna samo uz podršku većine i da čak ni većina od 50 odsto plus jedan glas na referendumu ne bi bila dovoljna.
To što je otkrila svoje namere glasanja u slučaju referenduma znači da Sandu sada ne mora tako pažljivo da vaga svoje reči kao obično. Krajem 2024. godine, ponovo je izabrana za predsednicu sa više od 55 odsto glasova. Prošle godine, njena Partija akcije i solidarnosti osvojila je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima. Stoga sada može da vlada nekoliko godina.
Korupcija i slaba vojska
To je, međutim, velika stvar u moldavskom kontekstu. Ova zemlja, obeležena decenijama imigracije i regionalnog smanjenja broja stanovnika, može da se osloni samo na slabu administrativnu strukturu. Čak se i ministri ponekad muče da pronađu kvalifikovano osoblje za svoje kancelarije. U zemlji ima izuzetno sposobnih ljudi, ali ih je premalo. Svuda postoji manjak lidera koji nisu ukaljani korupcijom iz proteklih decenija.
Moldavija takođe praktično nema vojsku. Jedan političar iz stranke Maje Sandu svojevremeno je rekao da njegova zemlja godišnje troši manje na odbranu nego Real Madrid. Svi su mislili da je to šala, ali brojke pokazuju da nije. U svetu gde samo moć ima uticaja, mala i ekonomski slaba država poput Moldavije nalazi se u nesigurnom položaju. Puki geopolitički povetarac mogao bi da je sruši. Ključna izjava Maje Sandu, da bi podržala spajanje Moldavije sa mnogo većom Rumunijom ako je potrebno, stoga se mora posmatrati u ovom kontekstu.
Ovo je takođe prekretnica jer izjave ove vrste nikada ranije nisu dolazile iz predsedničke palate u Kišinjevu, već samo sa druge strane. Na primer, u julu je rumunski predsednik Nikušor Dan rekao za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) da je za ujedinjenje "dve rumunske države", kako se često nazivaju u Rumuniji.
- Postojala je unija između Rumunije i Moldavije 1918. godine, a postoji i rezolucija rumunskog parlamenta iz 2018. godine, povodom 100. godišnjice ovog događaja. U njoj se navodi: ako je Republika Moldavija spremna za ujedinjenje, biće spremna i Rumunija. Lično bih voleo da vidim uniju sa Moldavijom, ali u potpunosti poštujem volju naroda u susednoj republici - rekao je tada Dan.
Ujedinjenje Rumunije i Moldavije: Kako bi izgledala zajednička država
Ukupna površina Rumunije i Moldavije je 272.241 km², a broj stanovnika varira između 21,5 i 24 miliona ljudi.
Rumunija je članica NATO, sa profesionalnom vojskom i modernijim sistemima.
Moldavija, pak, nema snažnu vojsku. Prema nekim starijim podacima, aktivni sastav je oko 11.000 vojnika, ali je generalno mala i slabije opremljena.
Ujedinjena vojska bi počivala na rumunskoj infrastrukturi, ali bi novi entitet mogao preuzeti veću ulogu na istočnom krilu NATO, uz veću odgovornost za bezbednost prema granici sa Ukrajinom i potencijalnim izazovima u regionu Pridnjestrovlja.
BDP Rumunije prethodnih godina iznosio je oko 350-380 milijardi dolara, a Moldavije 16-20 milijardi dolara.
Ujedinjenje bi spustilo prosečan BDP po glavi stanovnika (jer Moldavija ima niži BDP po stanovniku), ali bi i stvorilo prilike za zajednički razvoj.
Rumunija je takođe članica EU, dok Moldavija tek nastoji da se priključi EU i ne planira članstvo u NATO.
Ujedinjenje bi značilo širenje EU i NATO uticaja, ali bi isto tako izazvalo tenzije sa Rusijom i zahtevalo ogromne političke i ustavne promene u obe države.
(Blic, FAZ)
