Modeli koji predviđaju najveće usporavanje AMOC-a pokazali su se kao najrealističniji, sa procenjenim usporavanjem od 42 do 58 odsto do 2100. godine
Kolaps AMOC-a bi doveo do katastrofalnih posledica za Evropu, Afriku i Ameriku, sa ekstremnim promenama klime i porastom nivoa mora
Ključni sistem atlantskih struja mogao bi da se uruši znatno ranije nego što se mislilo, pokazalo je novo istraživanje koje je utvrdilo da su najrealističniji upravo oni klimatski modeli koji predviđaju najveće usporavanje. Naučnici su ovo otkriće nazvali "veoma zabrinjavajućim" jer bi kolaps imao katastrofalne posledice za Evropu, Afriku i Ameriku.
Atlantska meridijanska cirkulacija (AMOC) je glavni deo globalnog klimatskog sistema, a već je poznato da je zbog klimatske krize na najslabijem nivou u poslednjih 1.600 godina. Naučnici su još 2021. primetili znakove koji ukazuju na prelomnu tačku i znaju da je AMOC u Zemljinoj prošlosti već doživeo kolaps.
Procenjeno usporavanje od 42 do 58 odsto do 2100. godine
Klimatolozi koriste desetine različitih računarskih modela za procenu buduće klime. Međutim, za složeni sistem AMOC-a, oni daju veoma različite rezultate od onih koji ne predviđaju dalje usporavanje do 2100. godine, do onih koji sugerišu ogromno usporavanje od oko 65 procenata, čak i ako se emisije ugljenika postepeno smanje na neto nulu.
Nova studija je kombinovala stvarna okeanska posmatranja sa modelima kako bi se utvrdilo koji su najpouzdaniji, što je u velikoj meri smanjilo raspon nesigurnosti. Rezultati ukazuju na procenjeno usporavanje od 42 do 58 odsto do 2.100. godine, što je nivo koji će gotovo sigurno dovesti do kolapsa.
AMOC je ključni deo globalnog klimatskog sistema koji donosi suncem zagrejanu tropsku vodu u Evropu i na Arktik, gde se ona hladi i tone, stvarajući duboku povratnu struju.
Njegov kolaps bi pomerio pojas tropskih kiša o kojem zavise milioni ljudi za uzgoj hrane, gurnuo zapadnu Evropu u izuzetno hladne zime i letnje suše i podigao ionako rastući nivo mora oko Atlantika za 50 do 100 centimetara.
- Otkrili smo da će AMOC slabiti više nego što se očekivalo u poređenju sa prosekom svih klimatskih modela. To znači da je AMOC bliže prelomnoj tački - izjavio je Valentin Portman iz istraživačkog centra Inria u Bordou, koji je vodio novo istraživanje.
"Važno i veoma zabrinjavajuće"
Profesor Stefan Ramstorf sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj nazvao je rezultat "važnim i veoma zabrinjavajućim".
- Pokazuje da su 'pesimistični' modeli, koji predviđaju snažno slabljenje AMOC-a do 2100. godine, nažalost realistični jer se bolje podudaraju sa podacima dobijenim posmatranjem -rekao je.
- Sada sam sve više zabrinut da bismo mogli da pređemo tu prelomnu tačku gašenja AMOC-a, nakon koje ono postaje neizbežno, i to već sredinom ovog veka, što je prilično blizu - dodao je Ramstorf, koji AMOC proučava 35 godina.
Rekao je da se kolaps mora izbeći "po svaku cenu".
- To sam tvrdio i kad smo mislili da je šansa za gašenje AMOC-a možda 5 procenata, pa smo i tada govorili da je rizik previsok s obzirom na ogromne posledice. Sada se čini da je verovatnoća veća od 50 odsto. Najdramatičnije i najdrastičnije klimatske promene koje smo videli u poslednjih 100.000 godina Zemljine istorije dogodile su se upravo kad je AMOC prešao u drugačije stanje - upozorio je.
AMOC usporava jer temperature vazduha zbog globalnog zagrevanja brzo rastu na Arktiku. To znači da se okean tamo sporije hladi. Toplija voda je manje gusta i zato sporije tone u dubine. Ovo usporavanje omogućava nakupljanje više padavina u slanim površinskim vodama, što ih takođe čini manje gustim i dodatno usporava tonjenje, stvarajući tako povratnu spregu koja slabi AMOC.
Sistem AMOC-a je veoma složen i podložan nasumičnim prirodnim varijacijama, što onemogućava precizna predviđanja. Međutim, naučnici sada očekuju značajno slabljenje, a to samo po sebi može imati ozbiljne posledice u narednim decenijama.
"Dodatni faktor koji znači da je stvarnost verovatno još gora"
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu "Science Advances", istražilo je četiri različita načina korišćenja stvarnih opažanja za procenu modela. Utvrdili su da metoda nazvana grebenasta regresija, koja se dosad malo koristila u klimatologiji, daje najbolje rezultate.
- AMOC je teško modelirati jer zavisi od suptilnih razlika u gustini vode izazvanih promenama saliniteta širom Atlantika. Smanjenje nesigurnosti u novoj analizi proizlazi iz identifikovanja modela koji bolje odražavaju površinski salinitet u južnom Atlantiku, za šta su naučnici već znali da je važno. To čini rad 'veoma verodostojnim' - rekao je Ramstorf.
Ramstorf je dodao da bi usporavanje AMOC-a do 2100. godine moglo biti čak i veće od nove, pesimistične procene. Razlog je to što računarski modeli ne uključuju otopljenu vodu sa grenlandskog ledenog pokrivača, koja takođe razređuje okeanske vode.
- To je dodatni faktor koji znači da je stvarnost verovatno još gora - zaključio je.
(Gardijan)
.
