Očekuje se da bi pobeda Radeva označila prekid višegodišnje političke nestabilnosti u Bugarskoj i kreiranje nove političke linije
Ishod glasanja mogao bi da utiče i na spoljnu politiku zemlje, približavajući je modelu Viktora Orbana i menjajući odnose sa Briselom i regionom
U Bugarskoj se danas održavaju vanredni parlamentarni izbori, osmi u poslednjih pet godina. Ovi vanredni izbori dolaze nakon ostavke vlade Rosena Željazkova u decembru prošle godine i meseci protesta zbog korupcije i ekonomskih mera. Sada, najveće šanse da ostvari pobedu ima Rumen Radev, bivši predsednik Bugarske.
Evo detaljnog pregleda izbora koji se danas održavaju u Bugarskoj.
Zašto se ponovo glasa u Bugarskoj
Prethodna vlada pala je krajem 2025. nakon protesta zbog:
- Korupcije
- Poskupljenja troškova života
- Spornih budžetskih mera
- Političkih sukoba među partnerima
Ko učestvuje i ko su favoriti
Glavna vest ovih izbora je direktno uključivanje doskorašnjeg predsednika Rumena Radeva u trku.
- Progresivna Bugarska (PB): Nova koalicija koju predvodi Rumen Radev. Radev je u januaru podneo ostavku na mesto predsednika kako bi formirao ovu opciju. Prema anketama, on je apsolutni favorit sa oko 30–34% podrške. Njegova kampanja se fokusira na borbu protiv korupcije i "oligarhijskog modela"
- GERB-SDS: Konzervativni savez bivšeg premijera Bojka Borisova. Dugo su bili vodeća sila, ali se sada očekuje da završe na drugom mestu sa oko 20% glasova
- Preporod (Vazraždanje): Ultranacionalistička i proruska stranka koju vodi Kostadin Kostadinov. Oni su u stalnom usponu i bore se za visok plasman
- Nastavljamo promene - Demokratska Bugarska (PP-DB): Proevropska liberalna koalicija koja je bila deo prethodnih vlada, ali trenutno beleži pad podrške
- Ostali: U parlament će verovatno ući i Pokret za prava i slobode (DPS), BSP - Ujedinjena levica i partija Ima takav narod
Zašto su ovi izbori bitni
Ovo nije samo još jedan krug glasanja u nizu. Ovi izbori bi mogli da označe kraj petogodišnje političke nestabilnosti jer se prvi put nakon dugo vremena pojavljuje jasna vodeća figura (Radev) koja bi mogla da formira stabilniju, ali ideološki drugačiju vladu.
Kada se očekuju rezultati
- Zatvaranje birališta: Birališta se zatvaraju u 20:00 po lokalnom vremenu (19:00 po srednjeevropskom)
- Prvi rezultati: Prve izlazne ankete biće objavljene odmah po zatvaranju birališta. Prvi preliminarni i zvanični rezultati očekuju se tokom noći između nedelje i ponedeljka
Kako će izbori promeniti Evropu i Balkan
Ishod ovih izbora mogao bi značajno da promeni spoljnopolitički kurs Sofije:
- Odnos prema ratu u Ukrajini: Rumen Radev je poznat po bliskosti sa Rusijom. Izjavio je da, ukoliko postane premijer, neće pružati finansijsku pomoć za naoružanje Ukrajine, mada verovatno neće blokirati zajedničke odluke EU i NATO. Ovo bi moglo da stvori novi "blok" u EU (uz Mađarsku i Slovačku) koji se protivi vojnoj podršci Kijevu
- Balkan i proširenje EU: Bugarska igra ključnu ulogu u evrointegracijama Severne Makedonije i Albanije. Nacionalistički tonovi u kampanji sugerišu da bi Sofija mogla ostati čvrsta pri svojim zahtevima prema Skoplju, što može dodatno usporiti proces proširenja na Zapadnom Balkanu
Ukratko, ako Radev pobedi, Bugarska bi mogla da se transformiše iz "poslušnog đaka" Brisela u partnera koji je bliži modelu Viktora Orbana.
