Srpski konzulat u Čikagu pruža podršku Srbima u SAD, ali nema uticaj na američke sudske odluke
Proveo je šest nedelja u pritvoru pre nego što je pušten uz kauciju i obavezu nošenja nanogvice
Milan iz Srbije uhapšen je kada je jednog septembarskog dana utovarao robu u kamion i krenuo uz obalu Meksičkog zaliva ka unutrašnjosti SAD. Baš tog dana postao je jedan od onih ljudi koje je služba ICE privela u okviru primene rigorozne antiimigracione politike predsedničke administracije Donalda Trampa.
Milan je pritvoru je proveo oko šest nedelja, pušten je uz kauciju i obavezu da nosi nanogvicu, a za BBC na srpskom kaže da je dobio dozvolu da ponovo radi i da mu je sledeće ročište zakazano za mart 2027.
Ističe da je u Ameriku ušao legalno sa vizom pre tri godine, da je potom 2023. zatražio azil i da čeka rešenje tog zahteva.
"Imali su zakonsko pravo da ga privedu"
- Kad te privedu, najgore je što ne znaš šta se dešava, gde te vode, koliko ćeš da budeš zatvoren, hoće li te poslati kući - rekao je Milan dok čeka na utovar robe u Filadelfiji, gradu u saveznoj državi Pensilvaniji.
Više od 65.000 ljudi je u pritvorskim centrima ICE službe, prema podacima TRAC istraživačkog centra Univerziteta Sirkjuz iz sredine novembra. BBC se obratio ICE službi i američkom Ministarstvu za nacionalnu bezbednost tražeći tačan broj podataka o broju pritvorenih i njihovim državljanstvima.
- ICE služba je po američkim propisima imala legalnu osnovu da privede nedržavljane koji su u procesu za azil, što je čest slučaj prethodnih meseci otkako je administracija pooštrila migracionu politiku - kaže Miroljub Đukić, imigracioni advokat iz Čikaga, za BBC na srpskom.
- Imali su zakonsko pravo da ga privedu, jer postoji razlika između legalnog prisustva i legalnog statusa. On nema legalan status jer mu zahtev za azil još nije rešen, ali ima legalno prisustvo i na osnovu toga poseduje radnu dozvolu. Nijedna prethodna predsednička administracija nije ovako rigorozno primenjivala zakon - dodao je.
"Policajcu se promenio izraz lica"
Punktovi patrola granične policije nisu retka pojava u državama na jugu SAD, a Milan ih je do trenutka privođenja prolazio bez poteškoća.
Međutim, tog dane je video znakove pored puta I-69.
- Bio sam na vezi sa kolegama, vidim dugačka kolona, sporo se kreće i vidim da ovde nešto nije u redu jer to inače ide dosta brže - priča Milan.
Do tada su ga puštali kada im je govorio da nije državljanin, ali da ima važeću radnu dozvolu.
- Ovaj put se policajcu promenio izraz lica kada sa mu rekao za moje dokumente i status i samo me je poslao da parkiram kamion sa strane - dodaje.
Žene na jednu, muškarci na drugu stranu
Milan je bio optimističan da će ga pustiti, ali je nada očela da se gasi kada su ga uveli u prostoriju gde je najpre dao otiske prstiju, a onda se video desetine ljudi koji čekaju dalje korake.
- Video sam ženu sa dve ćerke, njih su ostavili u kolima, majku priveli… Tražila je samo da se pozdravi sa ćerkama, dovode ih policajci unutra, plaču svi. Primetio sam i bračni par sa ćerkom, čini mi se sedam, osam godina da ima. Razdvojili su ih, muškarci u jednu prostoriju, žena i dete u drugu - opisuje Milan.
Ugrabio je minut i uspeo da se javi firme iz Čikaga za koju radi i traži mu advokata koji će ga izvući iz ove situacije.
50 ljudi u četiri sobe
Nekoliko sati pošto je priveden, Milan je kombijem sa još 11 ljudi, prebačen u objekat granične policije u gradu Mekalen na jugoistoku Teksasa.
Milan kaže da to nije izgledalo kao klasičan zatvor, već više kao kasarna – četiri velike sobe, u sredini nadzorna prostorija sa kamerama i stražarom
- Bio je to objekat sa četiri sobe 10 sa 10 metara, krcate su bile, po 50 ljudi u svakoj. Nema prozora, nekakva ventilacija na plafonu, a u sredini stražar na postolju i nadzire sve četiri sobe. Imali smo dva toaleta i jedan umivaonik u sobi, ali spavali na strunjačama, kao sardine. Davali su nam tri obroka dnevno – sendvič, eventualno jabuka i neki keks ili čips. Niko ti ništa ne govori, izvedu nas napolje jednom dnevno, da očiste sobu - priseća sa Milan.
Posle dva dana u Mekalenu, sa još nekoliko pritvorenika, prebačen je u 82 kilometra istočno, u ICE objekat u Port Izabelu na samoj obali Meksičkog zaliva.
- U sobi je bilo po 75 ljudi, kreveti na sprat, tu su toalet i tuš, tu se i jede. Uzeli su sve moje, dali mi tri majice, troje gaća, dve bluze i dvoje pantalone, plave boje - rekao je Milan i pritvorenički jelovnik opisao kao nezačinjen i bezukusan, uz "lažne" vegetarijanske hamburgere, "pomfrit star sedam dana" i kesice kečapa i senfa.
Kartice sa bar kodovima
Tehnološki napredak, međutim, nije mimoišao zatvore, pa su tako dobili narukvice i kartice sa bar kodovima, koje su stražari očitavali kada su delili hranu i prebrojavali prisutne. Iako je tehnologija bila napredna, higijenski uslovi nisu.
- U sobi smo imali četiri tuša i umivaonika, kao i pet ve-ce šolja. Sami smo se organizovali, pa su tri šolje bile za veliku, a dve za malu nuždu. Imali smo tablete i zidne telefone za komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Na tabletu si u njihovoj onlajn prodavnici mogao da naručiš grickalice, slatkiše i nudle. I tad sam shvatio da i na ovaj način zarađuju na tebi - objasnio je.
Borba za slobodu
Vrlo brzo pošto je priveden, kompanija za koju je Milan radio pronašla mu je advokata i počela je pravna bitka za izlazak na slobodu. Taktika njegovo branioca bila je da se traži oslobađanje uz kauciju.
- Tokom jednog od prvih razgovora, gazda firme mi je rekao da će biti premija ako izađem za dve nedelje. Bilo mi je teško kada su me posle prvog saslušanja vratili u pritvorni centar i rekli da je za dve nedelje novo saslušanje – a ja sa već namestio glavu da izlazim. Čekali smo 24 sata da ICE odobri, pa smo, recimo, u petak platili, onda se čekao ceo vikend da prođe uplata. U ponedeljak popodne dobili su zeleno svetlo da me puste, ali pošto je bilo kasno, pustili me sledećeg jutra - sumira vozač kamiona iz Srbije.
Na slobodu sa bukagijama
Posle gotovo mesec dana u pritvoru, došao je trenutak kada je Milan trebalo da izađe na slobodu. Međutim, ni to nije prošlo sjajno.
- Stavili nam bukagije na noge – pitao sam čuvara: "Zašto nas tako tako izvodite na slobodu, pa nismo nikoga ubili". Odgovor je bio da je to po protokolu, zbog naše bezbednosti. Na autobuskoj stanici u gradu Braunsvilu su nas dočekali volonteri, da nam napune telefone, pomognu da se organizujemo oko letova. Čak je bio i jedan sveštenik koji nam je doneo picu“ - rekao je Milan.
Oglasio se konzulat Srbije
Početkom oktobra, tokom akcije protiv ilegalnih imigranata u SAD, u racijama na putevima širom SAD uhapšeno je 37 vozača kamiona koji su državljani Srbije.
Prema procenama konzulata Srbija u Čikagu, u saveznim državama Ilinois, Indijana i Mičigen živi između 200 i 300 hiljada hiljada ljudi srpskog porekla - kaže konzul Marko Nikolić za BBC na srpskom i dodaje:
- Do kraja oktobra, konzulatu u Čikagu obratilo se 10 srpskih državljana. Dvoje su deportovani, četvoro čekaju na deportaciju, a troje su u krivičnom postupku - objašnjava on.
Konzulat je u stalnoj komunikaciji sa regionalnim kancelarijama ICE službe i raspituje se o uslovima i stanju pritvorenih.
Međutim, u skladu sa međunarodnim konvencijama, nema pravo uticaja na tok i odluke američkih organa.
- Trenutna situacija nije prijatna za srpsku zajednicu u Čikagu i okolini, pogotovo za mlade, porodične ljude koji su u Ameriku došli trbuhom za kruhom“, ističe Nikolić.
Konzulat u Čikagu pokriva 28 saveznih država – od Srednjeg zapada, do Pacifika.
Sledeći izlazak pred sudiju Milanu je zakazan za 24. mart 2027. godine
- Otkako sam opet počeo da vozim, niko me nije ni zaustavljao, a nadam si ni da neće. Ipak, ništa ne može da me iznenadi - zaključio je Milan.
*Ime sagovornika je promenjeno na njegov zahtev.
(BBC)
