Svetski ekonomski forum u Davosu započeo je pod motom 'Duh dijaloga', privlačeći preko 3.000 učesnika iz 130 zemalja
Dolazak američkog predsednika Donalda Trampa izazvao je posebnu pažnju, zbog njegovog interesa za Grenland i međunarodne geostrateške implikacije
Počeo je Svetski ekonomski forum u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga". Ove godine okuplja više od 3.000 učesnika iz 130 zemalja, a među političarima, ekonomistima, lobistima posebno se iščekuje dolazak američkog predsednika Donalda Trampa koji je u proteklih godinu dana od povratka na vlast uzdrmao globalni poredak. Poslednji takav potez odnosi se na moguće preuzimanje Grenlanda kako bi se ojačao bezbednosni sistem Amerike i kako bi se ovo ostrvo zaštitilo od ruskog i kineskog uticaja.
Među brojnim temama u Davosu, najviše reči biće o geopolitičkim promenama u svetu, a posebna tema je Grenland.
"NATO i EU stoje uz Grenland"
Najvažniji gost biće Donald Tramp koji će predvoditi dosad najveću američku delegaciju u Davosu. Njegova treća predsednička poseta ovom gradu u Švajcarskoj dolazi u trenutku kada su američki saveznici zabrinuti zbog njegove ambicije da preuzme Grenland.
- On nudi opciju da kupi Grenland ili da u slučaju da do toga ne dođe vojno interveniše. I Danska, čiji je Grenland deo teritorije, i partneri iz NATO i EU stoje uz Dansku i protive se uključujući i stanovnike Grenlanda koji kažu da neće da budu Amerikanci i da će radije da budu Danci - navodi Boško Jakšić, novinar.
- Vojna akcija nije izuzeta sa stola, čak i sam Tramp je to rekao, ali ja bih rekao da je ona malo verovatna. Zato što je Grenland ipak deo Danske, a Danska članica NATO, tako da će oni ipak gledati da se dogovore. Kod Trampa ipak treba razlikovati retoriku i poteze koji se dešavaju iza zatvorenih vrata i prave poteze - rekao je Petar Donić iz organizacije "Novi treći put".
Zbog toga će situacija oko Grenlanda biti jedna od tema o kojoj će se razgovarati iza zatvorenih vrata. Prema pisanju medija, američki lider je naložio svom timu da pripremi nekoliko opcija u vezi sa Grenlandom koje će tamo biti predložene evropskim saveznicima.
- Jedna se odnosi na zakup Grenlanda na 99 godina kako bi se ublažilo evropsko nezadovoljstvo.
- Druga da se stanovnicima Grenlanda daju prava kao onima iz Portorika. Prema tom modelu, Grenlanđani bi postali američki državljani, ali ne bi plaćali porez na dohodak u SAD.
"Pravo više ne važi"
- Sve ove ponude su legitimne, za koje postoji istorijski presedan. Nijedna nije "nečuvena", ali one se nisu često dešavale i naravno da stil i način komunikacije i uzburkanost u komunikaciji dodatno stvaraju percepciju kakva jeste. Živimo u eri realpolitike gde internacionalno pravo i mirnodopski tok događaja koji je sporiji, demokratičniji, gde postoji mesta za dogovor, sada nije na snazi - dodao je Donić.
To potvrđuje i američki predsednik koji je nedavno poručio da je njegova moć kao vrhovnog komandanta ograničena samo njegovim "sopstvenim moralom" zanemarujući tako međunarodno pravo i druge mehanizme koji bi ga odvratili od upotrebe vojne sile.
- Međunarodno pravo je pre svega dogovor koji kreiraju međunarodne sile. Tako se i formira, ali ono onda podrazumeva da bez obzira što je to produkt razmišljanja i interesa velikih sila da velike sile onda poštuju to što su se dogovorile. U poslednje vreme prisustvujemo tome da se međunarodno pravo krši na sve strane. Čini mi se da je to počelo još za vreme Kosova, a posle toga imamo još niz primera gde se krši međunarodno pravo kako kome odgovara - kazao je Jakšić.
Pregovori oko Grenlanda nisu ni počeli, a i Evropa i Amerika najavljuju oštre mere jedna drugoj. Tramp najavljuje carine od 10 odsto za Dansku i druge evropske zemlje saveznike, počev od sledećeg meseca, a sve dok se ne postigne dogovor oko Grenlanda. Deo evropskih zvaničnika na to odgovara predlogom da se upotrebi takozvana trgovinska "bazuku". To je moćan alat za trgovinsku odmazdu, prvobitno osmišljen za odvraćanje Kine, koji bi Evropi omogućio uvođenje carina i ograničenja ulaganja protiv država koje krše pravila.
