Ukrajinske snage su ga zarobile tokom borbi, što mu je, prema njegovim rečima, spasilo život
Njegov dnevni život na frontu bio je izuzetno težak zbog loših uslova i intenzivnih borbi
Želeo je da reši probleme sa zakonom i započne novi život. Umesto obećane pomoći završio je na frontu na istoku Ukrajine, gde se, kako kaže, suočio s ekstremnim uslovima i ogromnim gubicima. Selver Hrustić (35), poznat pod nadimkom Srb, verovao je da će mu potpisivanje ugovora sa ruskom vojskom pomoći da reši lične probleme. Muškarac iz Bosne i Hercegovine nije tražio borbu niti ideologiju. Tražio je način da se izvuče iz problema i da to učini u skladu sa zakonom u Evropi. Obećali su mu advokata. Umesto toga završio je na ratištu na istoku Ukrajine.
Ukrajinske jedinice zarobile su ga 2026. godine na harkovskom pravcu. Prema njegovim rečima, preživeo je samo zahvaljujući zarobljavanju.
- Potpisao sam ugovor sa Ministarstvom odbrane Rusije u Moskvi - rekao je nakon hapšenja.
Tražio izlaz, pa stigla ponuda od Rusa
Hrustić potiče iz Zenice. Godine 2019. otišao je u Nemačku zbog posla. Tamo je, kako tvrdi, došao u sukob s vlastima i obaveštajnim službama.
Navodi da su ga optužili za krivična dela koja nije počinio. Nemačka ga je potom deportovala nazad u Bosnu i Hercegovinu. Po povratku radio je u građevini zajedno sa ocem.
Međutim, pravni problemi nisu nestali. U tom periodu počeo je da traži izlaz koji bi mu omogućio novi početak.
Prema Hrustićevim rečima, ponuda iz Rusije stigla je preko poznanika. Tvrdi da mu je ruska strana ponudila rešenje njegove situacije.
- Rekli su mi: Znamo za istragu. Doći ćeš ovde, odslužićeš šest meseci i posle ćeš dobiti advokata - ispričao je.
Na osnovu te ponude odlučio je da stupi u rusku vojsku.
Kontakt sa srpskim plaćenikom
Pre odlaska u Rusiju bio je u kontaktu sa plaćenikom poreklom iz Srbije Dejanom Berićem. On je učestvovao u ruskoj okupaciji Krima i oblasti Donjecka i Luganska, a u ruskoj vojsci deluje kao snajperista.
- Objasnio mi je osnovne stvari. Rekao je da je rat surov i da dobro razmislim gde idem - naveo je Hrustić.
Portal United24Media piše da je u Moskvu stigao u septembru 2025. godine. Obratio se policiji sa zahtevom za ulazak u vojsku, a 19. septembra potpisao je ugovor.
Osnovnu obuku završio je u Voronježu, gde je proveo oko dve nedelje. Nakon toga je prebačen na dodatnu obuku u okupiranu Lugansku oblast. Obuka je obuhvatala gađanje, taktiku, sanitetsku pripremu i komunikaciju.
O životu na ratištu
Posle obuke obavljao je različite zadatke. Veći deo vremena kopao je rovove i nosio hranu.
- Išli smo peške. Tehniku su dronovi brzo uništavali. Kada ideš peške, bezbednije je, ali izuzetno naporno. Maksimalno možeš nositi 20 do 30 kilograma - rekao je.
Mesečna plata, prema njegovim rečima, iznosila je 210.000 rubalja, oko 2.300 evra.
U decembru su poslati u napredovanje kroz ukrajinska sela. Jedinice su se po nekoliko dana skrivale u podrumima.
- Slali su nam pola litra vode i jednu ili dve male konzerve mesa. Dvoje ljudi je moralo sve da deli - ispričao je.
Neki vojnici pokušavali su da pronađu dodatne zalihe, ali su, prema njegovim tvrdnjama, često ginuli od napada dronova.
Hrustić navodi da je u oblasti Petropavlivke stradala većina jedinice.
- Osamdeset odsto ljudi se nije vratilo. Ostali su po poljima - rekao je.
"Da mogu da vratim vreme..."
Poseban utisak na njega ostavio je razgovor sa ruskim oficirom.
- Rekao je: Vi niste vojnici. Vi ste ljudi koji su potpisali ugovore da ubijaju druge za novac - prepričao je Hrustić.
Kada je jedan vojnik rekao da se bori kao patriota, oficir mu je odgovorio da je to zapravo ubijanje za novac.
Ukrajinske snage zarobile su Hrustića tokom borbi. Danas kaže da bi doneo drugačiju odluku.
- Ostao bih u Bosni. Nikada ne bih ušao u vojsku. To je bilo veoma loše iskustvo - rekao je.
Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine upozorilo je krajem 2024. godine da zakon zemlje zabranjuje građanima - uključujući i osobe sa dvojnim državljanstvom - da služe ili prolaze obuku u stranim oružanim snagama.
(ta3)
