Uprkos aktivnom fokusu prvog čoveka SAD Donalda Trampa na Iran i Severnu Koreju tokom prve godine njegovog mandata, te dve zemlje dele prostor na listi predsednikovih vrhunskih prioriteta sa još jednom državom, piše “Biznis insajder”.
- Nacionalnom bezbednosnom veću (NSC) je saopšteno da je Venecuela jedan od tri vrhunska prioriteta Donalda Trampa. Iran i Severna Koreja su druga dva – izjavio je bivši direktor za zapadnu hemisferu NSC Mark Fajerstajn tokom jučerašnje panel diskusije u Njujorku.
Tramp je zauzeo mnogo agresivniji stav prema Venecueli od njegovog prethodnika Baraka Obame, ponekad na štetu napora da se izgradi konsenzus protiv vlade venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.
Tramp je u avgustu rekao da SAD imaju mnogo opcija za Venecuelu, “uključujući vojnu, ako bude potrebno”.
Ta opaska je u Južnoj Americi dočekana sa zaprepašćenjem, a Maduro ju je iskoristio da skupi podršku, dok se američke diplomate bore da ublaže zabrinutost u regionu.
Međutim, Fajerstajn je rekao da je administracija očekivala reakcije, mada nije bilo poznato u kojoj će formi.
- To nije ozbiljno. To nije na stolu – rekao je on aludirajući na vojnu opciju.
Dok mnoge vlade Južne Amerike i širom sveta kritikuju Madura, zemlje u region nisu preduzele mnogo akcije, a evropske mere su očekivane.
Ni domaća politička opozicija Venecuele nije mnogo napredovala, pritisnuta Madurom, ali i svojim unutrašnjim podelama.
- Trampova administracija ima politički cilj za Venecuelu, ali je podeljena oko toga kako doći do njega - kaže Fajerstajn.
- Ono što pokušavamo da postignemo je veoma jednostavno. To je mirna, demokratska tranzicija. Ali, postoji podela. Postoji podela u administraciji između NSC i Stejt departmenta.
On kaže da Veće ne očekuje mnogo od pregovora u Santo Domingu, između Madurove vlade i opozicionih lidera.
- Međutim, Stejt department više podržava pregovore – istakao je Fajerstajn.
Trampova administracija je uvela više sankcija protiv desetina venecuelanskih zvaničnika krajem jula i početkom avgusta, nazivajući Madura diktatorom i upravljajući sankcije direktno ka njemu.
Tokom leta zvaničnici Stejt departmenta su uspeli u umanjivanju težine nekih od tih sankcija, navodeći da bi oštrije mere ugrozile tekući dijalog između venecuelanske vlade i opozicije.
Međutim, Bela kuća i NSC koji su tražili “snažnu i brzu akciju” na kraju su pobedili, što je dovelo do širenja finansijskih sankcija protiv Madurove vlade i venecuelanske naftne kompanije PDVSA.
Te sankcije su zakomplikovale poslovne ugovore za PDVSA i druge kompanije u Venecueli, ali izgleda da nisu ugrozile Madurovu vladu, zaključio je "Biznis insajder".
