Ukrajinska SBU se povezuje sa napadima unutar Rusije i na okupiranim teritorijama
Ciljevi napada uključuju istaknute vojne zvaničnike i proruske javne ličnosti
Eksplozija koja je odjeknula usred noći u Moskvi, u kojoj su poginule tri osobe, mogla bi da bude još jedan napad ukrajinskih tajnih službi na samo srce Rusije. Nedelju dana ranije, u bombi postavljenoj ispod automobila u ruskoj prestonici, gotovo na istom mestu gde se dogodio jučerašnji napad, ubijen je ruski general-potpukovnik Fanil Sarvarov. U poslednjem napadu, koji se dogodio oko 1:30 ujutru, dva policajca su poginula kada su prišli sumnjivoj osobi u blizini policijskog automobila.
Slični napadi su se dešavali od početka rata u Ukrajini. Iako često nema definitivne potvrde ko stoji iza eksplozija, Rusija je uglavnom za napade okrivila vladu u Kijevu. Kijev je često ćutao o napadima, ponekad nagoveštavajući da stoji iza njih, a u nekim slučajevima javno negirajući umešanost.
Serija likvidacija
Bez obzira na to, jasno je da je od početka rata u februaru 2022. godine bilo više uspešnih likvidacija ili pokušaja likvidacija ruskih javnih ličnosti na teritoriji Ruske Federacije ili na okupiranim ukrajinskim teritorijama, i da su one delo ukrajinske obaveštajne službe i partizanskih ćelija unutar Rusije, jednog od elemenata pritiska na režim u Moskvi i ratnu mašineriju daleko od krvavih rovova.
General-pukovnik Fanil Sarvarov, koji je ubijen pre nedelju dana u centru Moskve, bio je načelnik Uprave za operativnu obuku ruskog Generalštaba. On je poslednji u nizu važnih ruskih visokih vojnih zvaničnika koji su ubijeni na ulicama ruskih gradova.
Pre njega, takođe u eksploziji automobilske bombe, ubijen je general-potpukovnik Jaroslav Moskalik . On je bio zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba, drugim rečima „operativni mozak“ ruskih oružanih snaga, mesto gde se planiraju, koordinišu i prate sve ključne vojne operacije. Moskalik je ubijen u aprilu.
General-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik Odeljenja za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu, ubijen je zajedno sa svojim pomoćnikom u decembru 2024. godine. Ukrajinska SBU je kasnije preuzela odgovornost za napad.
Kapetan Valerij Trankovski, kapetan mornarice, ubijen je u napadu automobilom bombom u Sevastopolju, na Krimu, u novembru 2024. godine. Ukrajinski izvori su ga optužili za ratne zločine pre smrti. Stanislav Ržicki , bivši komandant podmorničkih snaga i zamenik načelnika kancelarije za vojnu mobilizaciju, ubijen je tokom trčanja u Krasnodaru u julu 2023. godine.
Među javnim ličnostima i saradnicima ruskog režima koji su javno podržavali i promovisali rat protiv Ukrajine bila je Darja Dugina. Ćerka proratnog nacionaliste Aleksandra Dugine i sama zagovornica rata, poginula je u eksploziji automobila bombe u blizini Moskve u avgustu 2022. godine.
To je bio veliki šok za ruski režim i javnost. Rat je došao iz Ukrajine u podmoskovska predgrađa. Ruska služba bezbednosti (FSB) objavila je da Ukrajina stoji iza ubistva i da je osumnjičeni navodno ukrajinski državljanin koji je pratio Duginu i njenog oca. Ukrajinske službe su negirale napad na 29-godišnju novinarku Duginu, a veruje se da je njen otac zapravo bio meta.
Niko nije bezbedan
Među najpoznatijim žrtvama ukrajinske SBU su Vladlen Tatarski, istaknuti proratni vojni bloger koji je ubijen bombom u kafiću u Sankt Peterburgu u aprilu 2023. Zahar Prilepin, nacionalistički pisac i političar, preživeo je eksploziju automobila bombe u maju 2023. Njegov vozač je ubijen, a grupa Ateš, ukrajinski pokret otpora aktivan prvenstveno na okupiranim teritorijama Ukrajine i unutar Ruske Federacije, preuzela je odgovornost.
Došlo je i do napada na Sergeja Gorenka, glavnog tužioca tzv. Luganske Narodne Republike, i Igora Korneta, načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Lugansku.
Ilja Kiva, bivši ukrajinski poslanik koji je prebegao u Rusiju, pronađen je mrtav u blizini Moskve u decembru 2023. Kiva je prvobitno bio ukrajinski desničar, ali je promenio stranu 2019. godine. U Ukrajini je optužen za „izdaju i ratnu propagandu“ i sud u Lavovu ga je u odsustvu osudio na 14 godina zatvora. Njegov ubica je koristio prigušivač i veruje se da je agent SBU.
Andrej Korotki, zaposleni u ruskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, ubijen je u napadu automobilom bombom u oktobru 2024. godine. Izveštaji medija takođe ukazuju na niz pokušaja atentata koje su osujetile ruske službe. Još 2023. godine, Rusi su izveštavali o tajnoj mreži sabotera na Krimu, čija je krajnja meta bio ruski šef Krima, Sergej Aksenov. U oktobru iste godine, ruski zvaničnici su izvestili da je Oleg Carjov, bivši poslanik ukrajinskog parlamenta koji je podržao rusku invaziju 2022. godine, teško ranjen na Jalti, a ukrajinska služba bezbednosti je ubrzo priznala da je organizovala atentat. Carjov je imao sreće. Ali mnogi drugi nisu. Bila je to godina sa nizom atentata i pokušaja atentata. Sada je fokus ponovo usmeren na Moskvu, jer se situacija na frontu zaoštrava.
Možda najvažnija ruska tvrdnja tiče se pokušaja atentata na samog ruskog predsednika Vladimira Putina od strane Ukrajine. Najistaknutija od njih je napad dronom na Kremlj u maju 2023. godine, što je Ukrajina negirala. Takođe je prijavljen „incident sa dronom“ u blizini Putinovog helikoptera u maju ove godine. Taj incident je još uvek pod istragom.
