Petit je otkrio da je “vanzemaljski izdanak” zapravo deo njegovog ličnog projekta na ISS
Ovaj projekt je važan korak ka podršci dugoročnih svemirskih misija i uspostavljanja baza na Mesecu ili Marsu
Bizarni ljubičasti “objekat sa pipcima” na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), koji je fotografisao astronaut američke agencija NASA, uzbunio je javnost.
Društvene mreže su se usijale nakon što je astronaut Don Petit objavio sliku objekta na koji na prvi pogled izgleda kao jaje sa tamnim pipcima – ili nešto što je izašlo iz filma “Osmi putnik”:
“Izgleda kao da će se vanzemaljac izlegnuti iz jajeta”, napisao je jedan korisnik na “X”.
“Ubijte to vatrom”, naveo je drugi.
Ali, istina iza ovog neobičnog prizora je daleko manje zastrašujuća - i veoma fascinantna, piše “Dejli galaksi”.
Šta je na slici?
Petit je otkrio da je “vanzemaljski izdanak” zapravo deo njegovog ličnog projekta na ISS – svemirske bašte. Fotografija je snimljena tokom ekspedicije 72, koja je trajala od septembra 2024. do aprila 2025, a na njoj je – umesto “jajeta sa pipcima” – mladi krompir, koji raste u uslovima mikrogravitacije.
- Ovo je mladi ljubičasti krompir u mom improvizovanom terarijumu sa svetlom za rast - objasnio je Petit, dodajući da ga je posadio u okviru svog projekta svemirske bašte.
Ovaj projekat, koji Petit obavlja u svoje slobodno vreme, deo je šireg istraživanja NASA-e o uzgoju hrane u svemiru i ima za cilj da istraži taj potencijal, kao neophodan korak ka podršci dugoročnim misijama, uključujući mogućnost osnivanja baza na Mesecu ili Marsu. Krompir nije samo osnovna hrana na Zemlji. On ima ključnu ulogu i u proučavanju proizvodnje hrane u svemiru. Poznat po visokoj nutritivnoj vrednosti, našao se i u filmu “Marsovac”, gde protagonista uzgaja krompir da bi preživeo na Marsu.
Kako raste krompir u svemiru
Prema Petitu, koreni rastu u svim pravcima u odsustvu gravitacije, dok su biljke koje je on uzgajao rasle mnogo sporije nego što bi na Zemlji.
- Spor rast mogao bi da bude posledica tmosfere, hidroponike, mikrogravitacije itd. Još uvek nisam utvrdio tačan razlog, ali je verovatno izazvan stresom. Nisam primetio nikakav uticaj zračenja na krompir – rekao je Petit.
Dok “Sajens alert” piše kako je na ISS sada potrebna samo friteza, Petitov krompir deo je šireg pokušaja testiranja održivosti različitih useva u svemiru. On je takođe rekao da je u prethodnim misijama uzgajao kikiriki, tikvice, brokoli, suncokret, čak i bosiljak i sadnice paradajza.
Šta NASA ovim želi da postigne?
Eksperimentišući sa različitim usevima, uključujući krompir, paradajz i papriku, NASA želi da razume koje biljke najbolje uspevaju u izazovnim uslovima svemira. Pored toga, određena hrana bogata antioksidantima, poput bobičastog voća i pasulja, mogla bi da pomogne u zaštiti astronauta od svemirske radijacije, što dodatno naglašava važnost ovih eksperimenata.
Dalje od ISS, NASA zamišlja budućnost u kojoj bi svemirska poljoprivreda mogla da podrži misije na Mesec i Mars. Agencija se nada da će ovakvim eksperimentima postaviti temelje za buduće svemirske istraživače da uzgajaju sopstvenu hranu, smanjujući zavisnost od isporuka sa Zemlje.
Kao što pokazuje Petijev eksperiment sa krompirom, čak i svakodnevni predmeti mogu da imaju duboke implikacije za budućnost svemirskih putovanja, piše “Dejli galaksi”.
Bliži se kraj orbitalne stanice
Orbitalna laboratorija vredna 100 milijardi dolara koja kruži na 400 kilometara iznad Zemlje, kontinuirano je popunjena posadom od novembra 2000.
Sa brojnim eksperimentima u različitim oblastima - od ljudskog zdravlja do fizičkih nauka - stanica je pružila neprocenjive podatke o tome kako život i materijali funkcionišu u svemiru. NASA, zajedno sa međunarodnim partnerima, više od dve decenije istražuje svemirska okruženja, fokusirajući se na ključna pitanja poput efekata gravitacije na biljke i ljudsko zdravlje.
Kako se ISS približava kraju svog životnog veka – a to se očekuje već 2030. - NASA već planira sledeću generaciju svemirskih stanica, a inovacije poput Petitovih eksperimenata pripremaju put za buduće svemirske misije - uključujući ambiciozni cilj uspostavljanja stalnog ljudskog prisustva na Mesecu i, u konačnici, na Marsu.
NASA danas planira da lansira raketu za misiju oko Meseca, što će biti prvi let sa ljudskom posadom nakon više od pola veka.
BONUS VIDEO
