Istraga ukazuje na stvaranje mreža unutar alavitske zajednice za organizovanje mogućih budućih akcija
Mnogi saradnici bivšeg režima žive u egzilu dok pokušavaju da povrate moć kroz oružanu pobunu
Apartmani u hotelu "Four Seasons" u Moskvi nude dnevne sobe sa kristalnim lusterima, pogled na Kremlj i pristup konsijeržu spremnom da obezbedi sve – od premijera Boljšoj baleta do privatnih aviona. Rezidencije, čija cena dostiže i 13.000 dolara nedeljno, reklamiraju se kao "idealne za porodična okupljanja, koktel-zabave i poslovne događaje". Ili, u slučaju nekih od najtraženijih ratnih zločinaca na svetu, kao petozvezdani početak života u egzilu.
Decenijama su predsednik Sirije Bašar al Asad i njegovi saveznici mučili i prema mnogim svedočenjima, ubijali na stotine hiljada ljudi. Uz podršku ruske avijacije, vodili su trinaestogodišnji rat kako bi ugušili narodni ustanak.
Međutim, u decembru 2024. godine, munjevita ofanziva pobunjenika primorala je Al Asada i njegov najuži krug da pobegnu u Rusiju, gde su se okupili na jednoj od najluksuznijih moskovskih adresa.
Jedni Asadovi saradnici nestali, drugi uživaju u luksuzu
Istraga lista Njujork tajms locirala je mnoge najviše rangirane državne i vojne zvaničnike povezane sa najkrvavijim poglavljima novije sirijske istorije – uključujući naučnike koji su razvijali hemijsko oružje i šefove obaveštajnih službi optužene za mučenje i otkrila nove detalje o njihovom sadašnjem životu i nedavnim aktivnostima.
Pokušali su da utvrde sudbinu 55 bivših lidera režima koji su nestali nakon pada Al Asada i otkrili su da mnogi u prvoj godini egzila žive raskošno ili se skrivaju, dok gotovo svi izgledaju kao da su izbegli pravdu.
Međutim, mmnogi Asadovi ljudi nisu imali tako udoban doček. Podmićivali su se da bi se ukrcali na prepune teretne avione za Moskvu i smeštani su u vojne objekte. Među njima je bio i Džamil Hasan (73), bivši direktor vazduhoplovne obaveštajne službe, optužen za sistematsko mučenje i pogubljenja zatvorenika, prema svedočenjima troje ljudi koji kažu da su se s njim sastali nakon bekstva. Neki su se rasuli i po Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Libanu. Drugi nikada nisu napustili Siriju i tamo se skrivaju.
Generali planiraju oružanu pobunu
Prema istraživanju lista Njujork Tajms, pojedini bivši sirijski generali iz egzila u Rusiji i Libanu rade na planiranju oružane pobune, odnosno destabilizaciji nove sirijske vlade i eventualnog uspostavljanja zona sopstvenog uticaja.
U središtu mreže su dvojica bivših generala pod međunarodnim sankcijama, komandant elitnih jedinica bivšeg režima Suheil al Hasan i nekadašnji šef vojne obaveštajne službe Kamal al Hasan. Suheil al Hasan, poznat pod nadimkom "Tigar", važi za jednog od najbrutalnijih komandanata, a opozicija ga optužuje za napade na civile.
Istraga ukazuje da Al Hasan iz Moskve odbija političko povlačenje i da je najskloniji oružanom otporu. Od proleća 2025. godine, poruke sa njegovog telefona ukazuju na formiranje tajne vojne strukture.
Njujorški list navodi da je evidentirao više od 168.000 boraca alavitske zajednice, od kojih je deo naoružan teškim i lakim naoružanjem.
Al Hasan je, prema pisanju ovog lista, imao finansijsku podršku Ramija Mahlufa, uticajnog biznismena i rođaka Bašara al Asada, koji iz Moskve pokušava da se nametne kao politički lider alavitske zajednice.
List ocenjuje da savez Mahlufovog kapitala i vojnog iskustva Suheila al Hasana čini jezgro potencijalne "senke vojske" koja čeka slabost nove vlasti.
Bivši režim čeka slabost novog režima
Ovakvi potezi, ističe "Njujork tajms", više zabrinjavaju diplomate od samih planova pobune, jer bi mogli da otvore put ka ideji poluautonomne oblasti unutar Sirije. Istraga pominje i Gajasa Dalea, bivšeg komandanta elitne Četvrte divizije, koji je iz Libana učestvovao u logističkim operacijama i pokušajima krijumčarenja oružja, uključujući bespilotne letelice i rakete, u saradnji sa proiranskim milicijama.
Prema navodima lista, Iran je obezbedio skloništa u Libanu i za bivše sirijske pilote optužene za ratne zločine, među kojima je i nekadašnji visoki oficir vazduhoplovstva Mohamed al Hasuri.
U takvom bezbednosnom vakuumu, zaključuje list, čelnici bivšeg režima pokušavaju da iskoriste strahove manjina i preostale mreže moći.
Međutim, istraživanje ukazuje da alavitska zajednica nije jedinstvena u podršci tim planovima, kao i da su pokušaji obnove mreža ograničeni unutrašnjim podelama i pojačanim regionalnim i međunarodnim nadzorom.
Žrtve Asadovom režima traže pravdu
U međuvremenu, žrtve više od pet decenija vladavine porodice Asad pitaju se gde su ljudi odgovorni za neke od najgorih zločina ovog veka – i da li će ikada odgovarati.
Istraživački tim uspeo je da utvrdi boravište polovine od 55 ljudi. Samo jedan je, prema dostupnim podacima, priveden. Ostali su nestali sa radara ili su ostavili vrlo malo tragova.
Gotovo svi sagovornici govorili su pod uslovom anonimnosti, jer su uključeni u poverljive napore za ostvarivanje pravde ili strahuju od odmazde – bilo bivših režimskih ljudi, bilo onih koji su pretrpeli njihova zlodela.
Advokati i aktivisti koji pokušavaju da pronađu počinioce zločina iz Asadove ere i privedu ih pravdi kažu da nailaze na nedostatak političke volje.
Nova sirijska vlada fokusirana je na učvršćivanje kontrole nad zemljom, dok su pojedine strane vlade, prema njihovim rečima, nespremne da izruče bivše saveznike ili ih koriste kao izvore obaveštajnih podataka.
(Njujork Tajms)
