Naglašava se da primirje nije pobeda ni za jednu stranu: Iran nije poražen, a izraelski strateški ciljevi nisu ostvareni, dok je ključnu ulogu odigrala kombinacija međunarodnih pritisaka i energetskih interesa
Analiziran je potencijalni put ka trajnom miru, uz ocenu da je prestanak neprijateljstva samo prvi korak, a pravi izazov tek predstoji u nastavku pregovora i balansiranju globalnih sila
Američki predsednik Donald Tramp objavio je 7. aprila da su Sjedinjene Države i Iran još daleko od konačnog dogovora o miru na Bliskom istoku, ali da je u poslednjem trenutku postignuto dvonedeljno primirje kako bi se pregovori nastavili. Odluka je doneta tik pred istek roka koji je sam postavio, uz prethodnu pretnju o masovnim napadima na iransku infrastrukturu. Prekid vatre, koji je potvrdio i Teheran, podrazumeva obustavu neprijateljstava i otvaranje Ormuskog moreuza za saobraćaj, dok obe strane ulaze u novu rundu pregovora sa ciljem postizanja trajnog rešenja, ali uz i dalje visoke tenzije i neizvesnost šta sledi nakon ovog primirja.
O aktuelnoj situaciji i mogućim ishodima primirja u "Jutru na Blic" raspravljali su i stručnjaci za međunarodne odnose i diplomatiju. U studiju je gostovao karijerni diplomata i spoljnopolitički komentator Zoran Milivojević, dok se iz Londona uključio profesor međunarodnih odnosa na Ridžens univerzitetu Neven Anđelić.
Govoreći o značaju postignutog primirja, diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da ono predstavlja važan, ali krhak pomak u izuzetno složenom sukobu, upozoravajući da situaciju ne treba pojednostavljivati, niti porediti sa ranijim krizama.
- Ovo je svakako nada. Svako primirje je dobra vest. Ovo je bio delikatan sukob i mislim da se ne može porediti sa prethodnim. Pokazale su se procene da je rat sa Iranom mnogo komplikovanija i delikatnija stvar i za Ameriku i za Izrael, za svet u celini, nego što je to izgledalo u prvom trenutku. Tako da su sva ta proglašenja pobede pokazala da imaju jedno dejstvo, pre svega na unutrašnjoj sceni, i za ostavljanje utiska. Kad je Tramp u pitanju, uvek treba gledati šta se dogodi, a ne šta on kaže ili šta preporuči ili šta najavi - rekao je Milivojević.
"Došli smo do ivice da se upotrebi opasnost svih opasnosti"
Na pitanje kako doživljava oštar i neprimeren ton u javnim obraćanjima Donalda Trampa, uključujući uvredljive poruke i otvorene pretnje Iranu, Zoran Milivojević istakao je da takav rečnik ne pamti u savremenoj diplomatiji. Naglasio je da su posebno zabrinjavajuće izjave koje govore o uništavanju čitavih država ili čak civilizacija, ocenjujući da svet ulazi u do sada nezapamćeno i izuzetno opasno razdoblje međunarodnih odnosa.
Milivojević je dodao da današnje okolnosti dodatno pojačavaju težinu takvih pretnji, jer su sredstva koja stoje na raspolaganju državama daleko razornija nego ranije.
- Ovaj rat je delimično pokazao kakve su razmere danas kad deluje velika sila sa potencijalima koje ima i šta je sve moguće. Došli smo do ivice da se upotrebi ono što je, ja bih rekao, opasnost svih opasnosti. Sva sreća, ima još nekog racionalnog poimanja, ali smo bili na ivici, i, ako se sećate, mi smo celu godinu stalno vrteli u glavi da li će neko da pređe tu granicu, dokle idu ti interesi da se neko uništi, razori, da se neki ciljevi ostvare po svaku cenu. Mislim da je to suština cele priče - rekao je Milivojević.
- Videlo se da se ne može baš ići do kraja, da svet ipak nije takav da jedna sila može da dominira na svaki način - dodao je Milivojević, ističući da su se ograničenja takve politike pokazala ne samo na unutrašnjem planu u Sjedinjenim Američkim Državama, već i u međunarodnim odnosima, gde globalne okolnosti i ravnoteža snaga nameću jasne granice svakoj jednostranoj akciji.
"Do napada na Iran Evropa poslušno sledila SAD"
Neven Anđelić, poput Milivojevića, ukazuje na opasnost Trampove retorike i na ozbiljnost trenutka, ocenjujući je kao nečuvenu i zabrinjavajuću, posebno jer dolazi od lidera supersile. Takođe se slaže u tome da takva politika ima globalne posledice i da izaziva strah i nestabilnost.
- Ali tu je sada problem sa Evropom, prvenstveno sa zapadnim zemljama koje su od Drugog svetskog rata u savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama i negde na istoj liniji, gde je i vokabular bio isti. I na jednom su u stanju šoka, ali je problem zato što ga slušaju. I do ovog napada na Iran manje-više su poslušno sledili, uzdržavali se od kritika ili od javnih iskaza drugačijih stavova. A sada su napokon shvatili da je to jednostavno nemoguće, jer posledica će biti, ne samo za celi svet, nego i za njihovu dominaciju u unutrašnjim politikama zemalja zapadne Evrope - rekao je Anđelić.
"Napad na Iran je sukob civilizacija, to je deljenje sveta"
Takođe, Anđelić naglašava da SAD i dalje demonstriraju ogromnu vojnu nadmoć, ali problem vidi u tome ko tom moći upravlja.
- Napad na Iran je sukob civilizacija. On ga tako vidi. On vidi svoju pobedu, pobedu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela nad Iranom kao pobedu jedne civilizacije judeohrišćanske nad islamskom. To je deljenje sveta. I tu vidimo da je ustvari to deo pobede nad jednom starom kulturom, nad jednom ozbiljnom državom. Taj režim u toj državi je grozan režim, nije dobar za veliku većinu sopstvenog građanstva. Međutim, to je jedna ozbiljna država sa kapacitetima da se pokuša odupreti i tako nadmoćnoj sili - rekao je.
- Šta se danas dešava, koliko je tehnologija napredovala i koliko su prvenstveno Sjedinjene Države u toj nekoj vojnoj moći dominantne. Mi se možemo sada pitati do kada će to trajati. Međutim, trenutno su dokazali i pokazali tu moć. Opasnost je u tome što tom moći rukovodi čovek za kojeg ja nisam siguran da da ima kapacitete da vodi jednu takvu zemlju - zaključio je Anđelić.
"Ne bi bilo primirja da nije bilo interesa i pritisaka i zemalja u Zalivu"
Govoreći o ulozi Izraela u aktuelnom primirju, Zoran Milivojević ocenjuje da Tel Aviv ovaj razvoj događaja ne može da doživi kao uspeh, jer ključni strateški ciljevi nisu ostvareni.
Prema njegovim rečima, Izrael je od početka imao ambiciju da potpuno eliminiše Iran kao regionalnog aktera, zajedno sa njegovom mrežom saveznika poput Hezbolaha i drugih grupa. Međutim, to se nije dogodilo - Iran nije vojno poražen, režim nije promenjen, a ključna pitanja, poput nuklearnog programa i raketnog naoružanja, ostala su otvorena.
Milivojević zaključuje da ovakav ishod više odražava realnost na terenu i pritiske sa kojima se suočila američka administracija, nego što predstavlja ostvarenje izraelskih interesa.
- Ne bi bilo primirja da nije bilo interesa i pritisaka zemalja u Zalivu koje su takođe pretrpele štetu i koje imaju interesa da se ovo završi, i koje insistiraju da se nađe formula za funkcionisanje, koja podrazumeva i iranski deo, jer Iran je tu. I još jedna stvar, izvinite, i sasvim je sigurno da je deo ovog primirja, odluke o primirju, i pritisak na globalnom planu vezan za energetiku, i ja bih rekao suprotstavljanje stavu Amerike da kontroliše energetiku u celini - rekao je Milivojević.
Milivojević zaključuje da primirje ne znači i kraj rata, već pre svega odsustvo jasnog pobednika. Kako ističe, u takvim okolnostima obe strane mogu sebe predstavljati kao pobednike, ali je suština da prekid sukoba otvara prostor za dalje pregovore. Iako donosi trenutno olakšanje, trajni mir zavisi od spremnosti obe strane da pronađu rešenje koje neće voditi novoj eskalaciji.
Rat Amerika Iran: Tramp povukao ručnu, eksplozije odjekuju, na ovom frontu bukti, a sve o tome pratite u našem blogu uživo.
Iran i Amerika na korak do smaka sveta, pa preokret veka: Trampova igra kukavice gura u ambis!
Tramp poludeo zbog CNN: Objavili da je Iran proglasio veliku pobedu, usledio haos.
Ovo je iranski plan od 10 tačaka: Proglasili su "pobedu", a maraton tek počinje.
Kako je iranski vrhovni vođa postigao primirje sa Trampom: Jedan čovek odigrao ključnu ulogu.
Netanjahu jednom rečenicom uništio bitan deo primirja: Liban nije deo paketa!
