Tuzlak Mensur Avdić 2009. godine ručno je izradio svoju prvu violinu, a ljubav prema ovom zanatu kojim se tek retki bave u BiH nasledio je od svog oca Sifeta.
Ovaj 30-godišnjak kaže da izrada violine predstavlja posebnu vrstu umetnosti koja zahteva dosta preciznosti i strpljivosti.
Avdić kaže da su mu izrada i restauracija violina postali hobi pre svega zbog velike ljubavi prema drvetu.
- U početku prvi dodir sam imao sa izradom malih instrumenata kao što su sazovi, šargije i slično. Posle se ljubav prema tom hobiju pretvorila u nešto ozbiljnije s obzirom da se moj otac bavi izradom i restauracijom svih gudačkih i žičanih instrumenata. Ovo je hobi koji mnogo volim i koji me opušta, ali od kojeg ne živim jer mi nije primarna delatnost - priča Avdić.
Greške nisu dopuštene
Ljubav je polako godinama tinjala, a Avdić se u proizvodnju violine prvi put upustio 2009. godine.
Tada se, ističe, prepustio užitku koji je na kraju rezultirao nastankom gudačkog instrumenta u izvornoj veličini.
- Prvu violinu sam počeo izrađivati uz očevu pomoć i to je trajalo tri meseca. Nije bilo nimalo lako jer je izrada violine jedna posebna vrsta umetnosti koja zahteva dosta preciznosti, strpljivosti i pažljivosti - pojašnjava Avdić koji kroz šalu dodaje da je stara izreka da iver ne pada daleko od klade u njegovom slučaju imala pravi smisao.
Postoje mnogi segmenti tokom izrade u kojima graditelj ovog instrumenta u potpunosti mora biti profesionalan.
Greške nisu dopustive, jer i najmanje odstupanje itekako utiče na kvalitet zvuka koji daje instrument.
- Morate biti 100 odsto profesionalni, počevši od seče drveta, preko odabira drvnih elemenata, sušenja, geometrije violine, izrade metode lepljenja i lakiranja, a sve to da bi instrument bio savršen. Takođe, moram naglasiti da violine uvek pravim u večernjim satima, pod svetlom. Od svih metoda koje postoje ova ima posebnu ulogu, a njene detalje bih sačuvao za sebe kao profesionalnu tajnu - navodi on.
Nastavlja da presudnu ulogu u kvalitetu instrumenta igra i smirenost, odnosno da se posao ne može obavljati uz nervozu i žurbu.
Priča nam i da su se violine nekada izrađivale mnogo teže i sporije jer na raspolaganju nije bilo dobrih alata kao što je to danas.
Sada je to mnogo jednostavnije, a za proizvodnju jedne violine potrebno je od 350 do 400 časova aktivnog rada.
Objašnjavajući sam proces rada, Avdić kaže da se za izradu ovog instrumenta prema tradiciji starih graditelja koriste 4 vrste drveta, odnosno javor, smrča, ebanovina ili palisander.
Violina teška do 400 grama
Violina koju proizvodi teška je do 400 grama. Za stranice, donju dasku, obruč i dršku koristi drvo javora, a ukoliko kupac zatraži, hvataljka, čivija i podbradnik mogu se praviti od ebanovine.
Stranice su napravljene od šest delova koji se zagrijavaju specijalnom peglom i oblikuju u kalupu.
- U BiH je najbolji kvalitet javora, koji je i najbitnije drvo jer zauzima najveću površinu violine, upravo zastupljen na našem tlu. Ebanovinu i polisander nabavljam iz Afrike, dok su žice neophodne za instrument iz industrijske proizvodnje. Kada je reč o lakiranju instrumenta, za to koristim tradicionalni 'duh lak', odnosno metodu lakiranja smolom koja je razgrađena s alkoholom. Ručno se nanosi, a sama procedura je tajna i traje sedam dana - pojašnjava on.
Inače za profesionalnog tvorca gudačkih instrumenata neophodno je završiti specijalizovane petogodišnje škole koje postoje u Italiji, Nemačkoj i Sedinjenim Američkim Državama.
Avdić je imao tu sreću da u sebi ima urođen dar za ovaj posao, koji je, ističe nasledio od svog oca Sifeta, koji je u ovom nesvakidašnjem zanatu samouk, a vrednost njegovog rada prepoznali su muzičari širom sveta.
Mensur je do danas izradio 5 violina, a 6. je trenutno u procesu nastanka.
- Na četvrtoj violini koju sam napravio danas svira devojka koja završava muzičku školu u Beču. Posebno mi je drago jer sam čuo da ju je ocenila profesorica, inače članica bečke filharmonije koja je kazala da violina kvalitetom zadovoljava kriterije - ponosno navodi on, piše Klix.
Trenutno završava i jednu violinu koju će sredinom maja dati na poklon Osnovnoj muzičkoj školi u Tuzli, sa željom da neko od njenih učenika upravo s ovim instrumentom pobedi na nekom od takmičenja.
Cene ručno izrađenih violina u BiH kreću i do 4.000 maraka.
