Bosna i Hercegovina je na evropskom putu i sa potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU sticaće sve više potencijalnih investitora. To se vidi i kroz sve veći interes francuskih privrednika za širenje posla u BiH. Donedavno je jedina direktna francuska investicija bila trgovački lanac „Intereks“, a već ove godine u BiH će oko 30 miliona evra uložiti jedan od najvećih proizvođača gipsanih građevinskih ploča „La Farž“. Za ulaganja je zainteresovana i grupacija koja se bavi upravljanjem hotelima „Akor“, izjavila je ambasador Francuske u BiH Maris Bernio.
Bosna i Hercegovina je na evropskom putu i sa potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU sticaće sve više potencijalnih investitora. To se vidi i kroz sve veći interes francuskih privrednika za širenje posla u BiH. Donedavno je jedina direktna francuska investicija bila trgovački lanac „Intereks“, a već ove godine u BiH će oko 30 miliona evra uložiti jedan od najvećih proizvođača gipsanih građevinskih ploča „La Farž“. Za ulaganja je zainteresovana i grupacija koja se bavi upravljanjem hotelima „Akor“, izjavila je ambasador Francuske u BiH Maris Bernio.
Bernio u intervjuu „EuroBlicu“ kaže da je kompanija „La Farž“ dobila koncesiju na eksplotaciju gipsa u Kulen Vakufu i da se kroz ovu investiciju nudi mogućnost zapošljavanja oko sto radnika.
- Ako ta eksploatacija bude dala dobre rezultate, nameravaju da svoj posao prošire i na druge delove BiH gde postoji mogućnost za to. Drugi investitor, grupacija „Akor“ zainteresovana je da investira u razvoj hotelijerstva u BiH - rekla je Bernio.
Šta je to što bi u privrednom ambijentu BiH trebalo poboljšati, a što bi uticalo na priliv više stranih investicija?
- Kao članica EU smatramo da će progres doći sa reformama koje BiH treba da realizuje nakon potpisivanja sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU. To će polako uticati na ekonomsku stabilnost BiH, a samim tim će uticati i na nivo stranih investicija. Uspešno realizovane ekonomske reforme najviše će uticati na to da privrednici iz drugih zemalja imaju više poverenja u poslovanje u BiH.
S obzirom na to da ste i pre ambasadorskog mandata boravili u BiH, koliko ste zadovoljni napretkom koji je zemlja ostvarila od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma?
- BiH sam prvi put posetila u zimu 1998. kada sam bila angažovana kao ekspert za „PHARE“ projekat u zajedničkim institucijama. Za deset godina zemlja je napravila enorman progres i to mi je odmah zapalo za oko kada sam 2006. preuzela dužnost francuskog ambasadora u BiH. Objekti i infrastruktura su obnovljeni, transport je ponovo uspostavljen, a na političkom planu fukcionisanje institucija je postalo normalnije. Pre deset godina njihov rad bio je haotičan, službenici nisu bili obučeni, a saradnja političara bila je slabija nego danas. Za nekoliko godina BiH je dostigla određenu zrelost i zabeležila velike progrese.
U BiH su u toku pregovori oko reforme Ustava. Kakav je stav vaše zemlje u vezi sa tim procesom?
- Vi treba da odlučite kako će da izgleda organizacija zemlje. Građanima treba objasniti šta je potrebno da jedna država postane članica EU i koji su minimalni uslovi da država uđe u pregovore. Naše je da objasnimo i ne nameravamo ništa da namećemo. Reforma Ustava treba da bude u duhu Evrope. Na osnovu te evolucije, građani BiH koji očigledno žele da nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU zemlja brzo postane kandidat za članstvo, treba da se upišu u perspektivu Evrope. Da bi bila primljena za člana EU, neke nadležnosti u ovoj zemlji moraju biti na državnom nivou, nadležnosti centralne, ali i drugih nivoa vlasti treba da budu jasno definisane. S druge strane, BiH je relativno mala zemlja i ne treba duplirati institucije.
