Zvanična statistika nas već dve-tri godine uverava da se troškovi života ne menjaju, ali je istina drugačija - imamo svakodnevna tiha poskupljenja.
Tako zavodi za statistiku i ostale vladine agencije u BiH već godinama, svesni činjenice da plate stagniraju, saopštavaju da imamo deflaciju - cene padaju. Međutim, svedoci smo da su se proizvođači snašli kako da ne budu na gubitku pa su počeli da smanjuju gramažu proizvoda.
- Nije to više samo čokolada u pitanju, čiju gramažu su smanjili sa 100 na 80 grama, već sve ostalo. Tako je cena hleba marka, ali to je nekada bila kila hleba, a sada je upitno i da li je 600 grama - kaže Murisa Marić, predsednica Udruženja potrošača “Don” iz Prijedora.
Ljudima je, kako navodi, upravo cena hleba merilo za život. Marićeva ocenjuje da vlasti sa statističkim podacima čuvaju socijalni mir.
- Nema šanse da je deflacija, imamo inflaciju i to svi osetimo po svojim novčanicima - kategorična je ona.
Još jedan podatak koji potkrepljuje tezu da cene ne stagniraju jesu i cene goriva. Tako je, naprimer, mesečna karta u javnom gradskom prevozu u Banjaluci bila 36,5 maraka kada je litra goriva koštala 2,40 KM. Sada kada je dizel 1,90, mesečna karta će biti za tri marke skuplja i iznosiće 39,5 maraka. Osim toga, poljoprivrednici se žale kako je hrana za stoku duplo poskupela.
Po poslednjim podacima Direkcije za ekonomsko planiranje BiH, stopa deflacije je u septembru bila 1,3 odsto.
- Najveći doprinos smanjenju cena bio je u prevozu, hrani i bezalkoholnim pićima, odeći i obući - kažu u Direkciji, pozivajući se na podatke zavoda za statistiku u BiH.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Mostaru Vjekoslav Domljanović tvrdi da statistički podaci o potrošačkoj korpi i potrošnji definitivno nisu egzaktni.
- Oni su bazirani na bazi ankete o potrošnji iz 2011. U međuvremenu su se pojavili i novi proizvodi i surogat na dopunske proizvode koji ljudi ne mogu da kupe - navodi Domljanović.
Osim toga, kako kaže, paradoks je što je vrednost novčane mase u rastu, ako su tačni podaci Centralne banke BiH. Ne može biti deflacija i, kako ističe, više novca u opticaju.
Po njegovom mišljenju, verovatno je razlog tome taj što statistika ne obuhvata neformalni deo ekonomije, koji ubaci deo novca u formalne tokove.
- To je problem. U zavodima za statistiku govore da cene padaju, narod da rastu. Niko ne reaguje osim medija - zaključuje Domljan.
Plata ni za pola neophodnih potreba
Sindikalna potrošačka korpa za četveročlanu porodicu u RS u decembru koštala je 1.868 maraka. Korpu je prosečna plata od 835 KM pokrivala sa tek 44,7 odsto. Najviše novca građani troše na hranu (689,4 KM) i stanovanje i komunalne usluge (578,8 KM).
- Sasvim je jasno da najniži standard imaju radničke porodice koje odavno jedva sastavljaju kraj s krajem - ocenjuju u Sindikatu RS.
