DOBOJ - Dobojlija Ranko Orozović (58) je radio-amater još od davne 1967. godine, a tokom rata je pomogao mnogim razdvojenim članovima porodica da ponovo uspostave kontakt. U periodu od 1992. do 1996. godine spojio je, kaže, više od 50.000 ratom razdvojenih ljudi. Kad dođete u situaciju da za spajanje ratom rastavljenih koristite znanje iz radio-amaterizma, ne možete biti srećni. Sećam se kada je jedna žena iz Doboja čula glas svog oca, za kojeg je čula da je poginuo. Odmah se onesvestila - priča Orozović.
Kao učenik Srednje železničke škole u Sarajevu Ranko Orozović prvi put je saznao za radio-amaterizam. Davne 1967. godine železničari su polagali predmet pod nazivom telegrafija, koji im je služio za komunikaciju između stanica. Ranko je odmah uvideo da ovo znanje može upotrebiti i van radnog vremena.
- Tahnika je bila na praistorijskom nivou. Koristio se Morzeov kod, ali tada nije bilo telefona kao danas i to je radio-amaterizmu davalo posebnu čar - sa setom u očima priča Orozović.
Morzeovu azbuku u radio-amaterizmu Ranko koristi i danas. Priča kako je poučen ratnim iskustvima uvideo da telefonske veze mogu biti prekinute, a radio-veze su ometane, pa je Morzeova azbuka pravi spas.
- Morzeov kod malo ko poznaje i u izuzetnim situacijama poznavanje ovoga načina kontakta može biti i jedini način komunikacije. Imam modernu radio-stanicu, platio sam je oko 2.000 evra. Ipak, na radnom stolu i danas stoji Morzeov taster. Zlu ne trebalo - govori Orozović.
Prvu radio-stanicu kupio je 1968. godine na kredit. Kaže da je koštala kao tri šefovske plate na železnici. Te godine je dobio i amatersku dozvolu, kao i kodno ime YT4OR, koje je koristio do nedavno.
- Kodni nazivi su nedavno promenjeni za područje BiH, tako da je moj novi kod E73R. Mnoge srećne uspomene me vezuju za stari kod. Kao YT4OR sam kontaktirao amatere sa gotovo čitave planete - kaže Orozović.
U ratu je spajao porodice na područjima pod kontrolom zaraćenih strana i, kaže, to je bilo najtužniji deo njegovog života. Takvih slučajeva je bilo na pretek. Ljudi su dobijali poluinformacije o svojim bližnjim, plakali i nosili crninu. Slavili bi kad pomoću Orozovićeve veze saznaju da su im braća, roditelji i deca dobro - tugovali kad informacija sa radio-stanice potvrdi ružnu vest i obriše i zadnji tračak nade.
- Mi, radio-amateri, preživljavali smo pored svoje i tuđe životne priče. Zato nikada ne smemo zaboraviti kolege koje su u tim teškim vremenima svima pomagale, poput čuvenog radio amatera Ljubiše Miladinovića - kaže Orozović.
Svake godine na Orozovićevu adresu dođu stotine pisama iz čitavog sveta. Ljudi ne zaboravljaju koliko im je pomogao. Mnogi sada žive u Australiji, Nemačkoj ili Americi. Ipak, obično na dan kada su tih ratnih godina bili pored Orozovićevog radija, pošalju pismo, razglednicu ili ga pozovu.
