Ekonomista Milenko Stanić ukazuje da je navedena kamata značajno viša nego što plaćaju zemlje EU za slična zaduženja.
Najavljeno je da će se Republika Srpska na međunarodnom finansijskom tržištu zadužiti za oko milijardu KM. Prema ranijoj odluci Narodne skupštine kamatna stopa će biti između 5,5 i 6 odsto.
Ekonomista Milenko Stanić upozorio je da je to duplo više nego što za slična zaduženja plaćaju zemlje Evropske unije.
Premijer Srpske Savo Minić izjavio je prošle sedmice da Republika Srpska planira da se dugoročno na međunarodnom tržištu zaduži za pola milijarde evra, odnosno oko milijardu KM.
– Planiramo ponovo izlazak na međunarodno finansijsko tržište. Mislim da je u završnoj fazi sve ono što smo pregovarali zadnjih dana, tražimo najpovoljnije ponuđače kako bismo mogli da obezbedimo taj plasman. Ali je veoma bitno da se to ponovo dešava na međunarodnom tržištu – rekao je Minić.
Prema rečima Stanića, Vlada Republike Srpske, s obzirom na obim planiranog zaduženja u novom budžetu, praktično je prinuđena da deo sredstava potraži u inostranstvu, jer su domaći izvori ograničeni.
– Domaće tržište je limitirano. Ne zato što u bankama nema novca, depoziti postoje i teoretski bi mogli pokriti i do 2 milijarde KM zaduženja, ali je problem izloženost bankarskog sektora prema javnom sektoru, koja je već oko 20 odsto. To je granica preko koje se ne može – objašnjava Stanić.
Zbog tih ograničenja, dodaje on, budžet mora da traži međunarodne izvore finansiranja, ali problem je i u načinu na koji se ta zaduženja realizuju.
– Iako je Vlada obavezna da zaduženja budu transparentna, Narodna skupština daje samo okvirne saglasnosti, dok pojedinačna zaduženja realizuje Vlada, a građani ostaju bez informacija. A morali bi znati kome duguju, jer upravo oni kroz poreze pune budžet – naglašava Stanić.
Prema njegovim rečima, sredstva će se najverovatnije obezbediti od investitora sa kojima vlast ima političke veze.
– Pretpostavljam da će to biti neko od investitora sa kojima vlast još ima neke konekcije, da li je to Mađarska, Saudijska Arabija ili Srbija, koja je uvek na raspolaganju... Problem je kod tih netransparentnih zaduženja, a ona su uvek takva kada ne znamo ko je dao novac, što će cena uvek biti veća – rekao je Stanić za Srpskainfo i podsetio da je planirano odlukom Narodne skupštine da kamatna stopa bude između 5,5 i 6 odsto.
On podseća da se zemlje Evropske unije zadužuju po kamatama od 2,5 do 3 odsto, dok je u Federaciji BiH prosečna cena zaduženja oko 3,5 odsto.
– Mi idemo na 5,5 do 6 odsto. Da je održana saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom, kamata bi sigurno bila oko 2,5 odsto. Ovako, zbog netransparentnosti i političkog dogovaranja, plaćamo znatno skuplje – tvrdi Stanić.
Posebno problematičnim smatra način na koji Narodna skupština unapred definiše raspon kamatne stope.
– Ako unapred kažete da ćete se zadužiti po kamati između 5,5 i 6 odsto, zašto bi bilo koji investitor ponudio nižu stopu? Niža kamata je moguća samo uz veliku konkurenciju investitora, a ovde je očigledno nema – naglašava on.
Stanić podseća da je osnovno pravilo da se država zadužuje za investicije koje stvaraju novu vrednost i omogućavaju vraćanje kredita.
– Kod nas se već 30 godina vrtimo u krug. Zadužujemo se da bismo vraćali stare dugove, dok javna potrošnja raste. Investicije su minimalne – kaže Stanić.
Prema njegovim rečima, ovogodišnjim budžetom za ulaganja u infrastrukturu i privredne investicije planirano je svega oko 150 miliona KM, što je izuzetno skromno u odnosu na budžet koji je veći od 7 milijardi KM.
– To jasno pokazuje da nova zaduženja dominantno idu na otplatu ranijih kredita. Samo za kamate ove godine planirano je između 245 i 270 miliona KM. To je cena pogrešnog smera u kojem se kreću javne finansije – dodao je Stanić.
