Dok većina njegovih vršnjaka slobodno vreme provodi na internetu, u potrazi za igricama i zabavom, sluša muziku ili prati najnovija filmska ostvarenja, Njegoš Kokotović (14) traga za korisnim informacijama koje mu pomažu u uzgoju golubova, prepelica i rasnih koka nosilja.
Ptice su njegova ljubav, zahvaljujući kojoj ima i osiguran džeparac. Planira da osnuje mini farmu i proširi jato, te jednog dana bude ozbiljan proizvođač jaja i mesa, piše Srpskainfo.
U dvorišnom kutku Njegoš je skupio ptice iz zemalja u kojima nikada nije bio – Japana, Amerike, Francuske, Švedske.
Stvaranje šarolikog sveta u nekoliko kvadrata počelo je pre četiri godine kada se rodila ljubav prema golubovima. Izučavajući ptičji svet mnogo je naučio i o lekovitosti prepeličjih jaja, pa su i ove ptičice našle mesto u njegovom domu.
– Impresioniran sam podatkom da jedno prepeličje jaje zamenjuje pet kokošijih. Čitao samo mnogo i o hranjivosti i lekovitim svojstvima tih jaja i mesa. Svetski stručnjaci preporučuju njihovo korištenje u lečenju mnogih bolesti, pa čak i onih najtežih. Sada imam oko osamdesetak prepelica, a struka kaže da na jednog mužjaka moraju biti najmanje četiri ženke – kaže Njegoš.
Dečak kaže da sve što proizvede proda, tako da ne žali ni truda ni ulaganja, jer mu se na kraju isplati.
– Rok trajanja jednog jajeta je 42 dana, ali se moraju držati u frižideru na određenoj temperaturi. Dvadeset komada prodajem za pet KM. Velika je potražnja za jajima, ali i mesom, koje košta oko deset maraka. Imam stalne mušterije, a proizvedem onoliko koliko mogu da prodam, kako ne bih pravio zalihe – ističe ovaj vredni tinejdžer.
Prednost uzgoja prepelica je u tome što im nije potreban veliki prostor. Njegoš vodi računa o temperaturi u kavezima, zdravoj ishrani, a redovno obnavlja i jato.
– Svaki mesec ležem jaja kako bih imao mladih prepelica. One mogu da nose jaja otprilike godinu dana, pa jato neprekidno obnavljam – pojašnjava Njegoš.
U inkubatoru je izlegao i rasne koke nosilje. Želeo je da ima rase koje su retkost kod nas.
Njegoš kaže da jedno jaje za inkubaciju tih retkih rasa košta tri KM i da ih nabavlja, zahvaljujući jedom ljubitelju ptica iz FBiH, u Americi i Nemačkoj.
– Reč je o američkom lehornu, američkom vajtroku, amroku, francuskoj sokani, golišijaneru i raznim vrstama domaćih koka. Kupio sam stotinak jaja i izleglo mi se oko 70 odsto. Prednost ovih kokoški u odnosu na domaće jeste što su otpornije, snesu više jaja, a manje jedu. Ove ptice snesu od 220 od 350 jaja godišnje, što je znatno više od domaćih – priča Njegoš, koji je, iako mlad, postao vrsni poznavalac ovih ptica.
Ljubav prema pticama mu je bila vodilja, a širenje jata otvorilo mu je put i ka zaradi. Iako ima samo 14 godina vešto ekonomiše i ima jasnu viziju. Cilj mu je da napravi malu farmu i ponudi tržištu siguran i kvalitetan proizvod.
Podrška porodice
Podržava ga i porodica. Majka Jelica ponosna je na na njegovu spremnost da fudbalsku loptu, računar ili drugi hobi zameni brigom o pticama.
– U početku sam bila skeptična. Deca tog uzrasta se brzo zasite i zamene interesovanja novim. Međutim, njemu ništa nije teško. Brine o pticama, hrani ih, čisti, a ne zapostavlja ni školske i ostale obaveze – kaže majka.
Uprkos obavezama oko prepelica i koka, Njegoš nije zanemario svoju prvu ljubav – golubove. Među najmlađim je uzgajivačima u BiH. Trenutno ih ima oko stotinu.
Ptice su gospodari neba, a Njegoš svoje sudbine. Ljubav prema životinjama verovatno će, kaže, presuditi i iduće godine, kada nakon završetka osnovne škole bude birao buduće zanimanje.
BONUS VIDEO: Princ Dubaija "poklonio" džip golubovima
