Sa nekoliko pisanih reči ranije se uglavnom izražavala ljubav. Mladi, koji nisu živeli blizu, neretko su se odlučivali da jedno drugom pošalju ljubavno pismo.
Tada nije bilo SMS poruka i društvenih mreža, pa je, po svemu sudeći i čežnja između dvoje mladih bila veća i jača.
Nije im bilo teško da uzmu olovku i papir, daju mašti na volju i ono što osećaju prenesu na papir. A, taj papir poštom su slali voljenoj osobi.
O snazi ljubavnih reči na papiru svedoči i neobična priča Omera iz Mostara i Milice iz Beograda.
Naime, Vedran Hasangić pronašao je ljubavna pisma iz 1927. godine koja je njegov deda Omer iz Mostara pisao Vedranovoj baki, svojoj tadašnjoj devojci Milici iz Beograda.
- Vrlo specifično i neobično za 1927. jer je moj deda bio Musliman iz Mostara, a pisao je Milici Jovanović, ćerki Šabačkog prote, kako sam ja čuo, iako to još nije potvrđeno. Baka je bila Srpkinja pravoslavne vere i 1927. godine oni su se zaljubili jedno u drugo - kazao je.
Posebno ga je, priznaje, zainteresovalo to što je njegov deda pisao ćirilicom.
- Kako su se oni upoznali, odakle je sve to krenulo? Mladić iz Mostara da se upozna sa Srpkinjom iz Beograda, sve mi je to interesantno - ističe Hasangić.
Dodaje da ne zna kako i pod kojim okolnostima se sve to desilo, ali otkriva da njegovi baka i deda nikada nisu imali problema zbog toga što je on bio Musliman, a ona Srpkinja.
- Sećam se da mi je otac govorio kako su se u kući slavili Uskrs, Bajram... - priča Vedran, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Sačuvano je oko 50 pisama, razglednica i telegrama koji pričaju priču o njihovoj ljubavi.
- Da si zdrava i srećna, jer u tvojoj sreći biću srećan i ja. Mnogo, mnogo te voli tvoj Omer - piše u jednom pismu, koje je pročitao Vedran.
On je sledio put svoga dede, pa je oženio Srpkinju.
- Zajedno smo 31 godinu, imamo dvoje dece - kazao je.
