BANJALUKA - Bosna i Hercegovina je praktično država bez državnih tajni. Skoro da nema nijedne institucije u kojoj nema stranih predstavnika, koji, po prirodi posla, imaju priliku da dođu do poverljivim podataka. I to, naravno, nikada ne propuštaju.
Problem je što se u Zakonu o zaštiti tajnih podataka BiH oni ne spominju kao osobe ovlašćene za pristupanje informacijama koje su rangirane u četiri stepena tajnosti - interno, poverljivo, tajno i vrlo tajno.
Najbolji primer su Sud i Tužilaštvo BiH, gde i sada rade stranci, a sve do prošle godine Odelom za ratne zločine i Odelom za organizovani kriminal upravljali su međunarodni tužioci. Osim toga, u prostorijama Tužilaštva BiH nalazi se kancelarija u kojoj sedi službenik Ambasade SAD u BiH zbog navodnog nadgledanja sudskih procesa u BiH.
Sa stanovišta poverljivosti podataka, upitno je i delovanje Ureda registrata BiH, osnovanog 2004. sporazumom OHR i tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Sulejmana Tihića. Ured je smešten u prostorijama Suda BiH, a formalni razlog osnivanja je pružanje usluga odeljenjima ratnih zločina i organizovanog kriminala. Sumnju budi činjenica da prostorije Ureda uživaju potpuni imunitet, kao i diplomatske misije.
Poseban problem poverljivosti informacija prisutan je u Oružanim snagama, odnosno Ministarstvu odbrane BiH jer se skoro sve vojne informacije u svim državama smatraju poverljivim. Naime, u vojnim srukturama BiH NATO savez ima svoje posmatrače, koji aktivno učestvuju u integracijama BiH. Osim toga, NATO je u BiH nekoliko puta do sada pokazao da ne poštuje Zakon o zaštiti tajnih podataka.
Kako je poznato, njihovi vojnici, u saradnji sa službenicima OHR, svojeveremno su upadali u Upravu za geodetske i imovinsko pravne poslove RS, katastre i druge institucije RS, s ciljem prikupljanja podataka za famozni popis imovine u BiH. Tom prilikom, po svemu sudeći, došli su do brojnih podataka koje ni novinari ne mogu da dobiju jer se smatraju tajnim ili ličnim informacijama.
- U bivšoj SFRJ većina podataka o vojnoj imovini bila je tajna. Zato mnogi od njih nisu ni upisani u knjige. Moguće je da je NATO, prilikom popisa imovine, došao do nekih poverljivih podataka - kaže naš sagovornik iz Ministarstva pravde RS.
Stručnjak za obaveštajno-bezbednosna pitanja Predrag Ćeranić slaže se da je upitna bezbednost poverljivih podataka BiH sve dok stranci borave u najvišim institucijama. Osim toga, dodaje on, ne može se zanemariti ni delovanje velikog broja stranih obaveštajnih službi u BiH. Ćeranić posebnim problemom smatra velike nadležnosti OBA BiH, koja proverava da li je neko podoban da pristupa podacima, te mu izdaje certifikat.
Član parlamentarne komisije BiH za nadzor nad radom OBA iz prošlog saziva Zoran Koprivica kaže da je komisija raspravljala o dvadesetak pritužbi koje su se odnosile na Zakon o zaštiti tajnih podataka, ali ne u smislu njegovog kršenja. Žalili su se uglavnom vojnici koji, nakon premeštanja na drugu poziciju, nisu mogli da dobiju dozvolu za pristup podacima.
Prema zakonu, za pristup tajnim podacima potrebna je posebna dozvola koju izdaje OBA BiH na određeno vreme. Izuzetak su zaposleni u OS BiH koje proverava posebna jedinica u Ministarstvu odbrane. Prilikom provere OSA funkcioneri popunjavaju i upitnik sa ličnim pitanjima. Kako nezvanično saznajemo, jedno od apsurdnijih glasilo je: Da li ste član neke terorističke organizacije i napišite koje?
Najviši funkcioneri BiH i entiteta imaju mogućnost pristupa podacima bez bezbednosne provere. Za određivanje stepena tajnosti podataka ovlašćeni su članovi Predsedništva BiH, predsedavajući i ministri u Savetu ministara BiH, direktor OBA, SIPA, Granične službe, predsedavajući Predstavničkog doma i Doma naroda BiH, predsednik i potpredsednik RS, FBiH...
