BEOGRAD - Prema poslednjem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o konkuretnosti zemalja, BiH je na 41. mestu u Evropi, a iza nje je samo Moldavija. Ocenjivali su se održivost životne sredine, propisi, sigurnost, zdravlje, higijena, infrastruktura, vazdušni i kopneni saobraćaj, prirodni resursi, sposobnost radne snage, obrazovanje, afiniteti za turizam. BiH je po svim pitanjima na samom dnu lestvice, a bolje su sve komšijske zemlje.
Najlošiju ocenu imamo iz oblasti vazdušnog saobraćaja, a to ne treba da čudi jer, od četiri aerodroma, redovno radi jedino sarajevski. Zamera nam se i loša poslovna politika, pa strani investitori prosto beže od nas. Zabrinjavajuće je, bar prema ovim istraživanjima, što domaće stanovništvo i nije baš prijateljski naklonjeno prema strancima.
- To je faktičko stanje! To nije opomena, već realnost! Ovakva ocena je samo slika onoga kako mi doživljavljamo i sprovodimo reforme. Eto, prošle godine, primera radi, imali smo priču o bezviznom režimu i morali smo 230 uslova da ispunimo, pa smo se natezali i ispunili 180 uslova! Tek u poslednja tri meseca, kada smo došli do zida, ispunili smo i preostale zahteve za bezvizni režim. To je samo pokazatelj da veoma sporo idemo napred - upozorava sociolog Ljubiša Rokić.
On tvrdi da je BiH nesigurna za strana ulaganja kako zbog kapitala, ali i zbog nerešenih propisa. - Uspešnost neke zemlje se meri po pravnim propisima i tome koliko se ona poštuju, kao i po tome koliko su jake institucije sistema. Možemo da tvrdimo da imamo snažne institucije sistema, ali sve je to labilno. Koliko nam samo treba da se formira vlast? O čemu, onda, drugom da pričamo? Sve to udaljava investitore - kaže Rokić.
I ekonomista u „Swot“ Saša Grabovac poručuje da smo na samom dnu u Evropi zbog složenog uređenja zemlje i političkih neslaganja, ali tvrdi da ni to nije opravdanje.
On kaže da bi se mnogo toga moglo uraditi i na entitetskom i lokalnom nivou kako bi se privukli strani investitori.
- Deklarativno se trudimo da nešto promenimo, ali mora se postaviti neki rok. Ovakva rang-lista bi trebalo da posluži kao opomena. Tada bismo mogli da podvučemo crtu i da kažemo da li se zaista radi - kaže Grabovac.
On, međutim, ne misli da se u BiH baš ništa ne radi na popravljanju imidža, ali je očito da mnoge zemlje, posebno komšije, to rade mnogo bolje od BiH.
