Dobojlija Ašir Prnjavorac s gračaničkom adresom jedan je od ljudi koji se 40 godina bavi gljivarstvom.
Skrasio se u Lohinji Gornjoj, i on zna svako mesto gdje rastu jestive gljive.
Prodaje ih na pijaci, marka je par ukusnih mlečnica.
Ali, Ašir zna šta su i tartufi. Jednog tartufa lani je ubrao upravo na ovom području i “masno” ga prodao jednom bogatašu u Sloveniji.
Ipak, tajna je od koga je za tartufa naplatio 1.860 eura.
– Sad trenutno znam gde imaju još dva, nameravam ih ubrati oko oktobra ili novembra – izjavio je Prnjavorac.
Na pitanje može li se živeti od ovog posla, kratko odgovara: “Joj, noge otpadoše…”
– Skupo im marka, da znaju samo kolika je marka u šumi – pomalo će tužno Ašir, u komentaru navika kupaca u gradu, gde prodaje gljive na štandu.
– Mala penzija, teraju nas, eto. Ne krademo, ne prosimo, čisto-pošteno beremo, prodajemo…
