Savetnica srpskog člana Predsedništva BiH za spoljnu politiku, Ana Trišić Babić, početkom prošle sedmice boravila je u Parizu gde je prisustvovala dvodnevnoj konferenciji pod nazivom: “Preispitivanje evropske integracije Zapadnog Balkana u novom geopolitičkom kontekstu”.
U tome, verovatno, ne bi bilo ništa čudno da navedena konferencija, koja je inače skoro potpuno neopaženo prošla u domaćoj javnosti, nije organizovana od strane Atlantskog saveta (Atlantic Council), američke organizacije s najbližim mogućim vezama s NATO, piše Srpskainfo.
Pored Atlantskog saveta, među organizatorima konferencije bilo je još nekoliko fondacija, kao što su BFPE i Fondacija za otvoreno društvo, koje je osnovao ili finansira kontroverzni američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla, Džordž Soroš.
Pomenutom događaju su, osim savetnice srpskog člana Predsedništva, iz BiH takođe prisustvovali i zamenik ministra spoljnih poslova, Josip Brkić, predstavnici kabineta bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH, kao i pojedini parlamentarci iz Federacije BiH.
Otkud Trišić Babićeva na događaju o čijim organizatorima njen stranački šef i poslodavac u Predsedništvu BiH Milorad Dodik iznosi, najblaže rečeno, krajnje negativne stavove, Srpskainfo nije uspela da sazna jer se ona nije javljala na naše telefonske pozive.
Inače, zanimljivo je istaći i to da je u julu 2019. Atlantski savjet, jedan od organizatora konferencije kojoj je prisustvovala savetnica srpskog člana Predsedništva BiH, od strane ruskog generalnog tužioca proglašen za nepoželjnu organizaciju u Rusiji, državi s kojom Milorad Dodik javno održava najbliže prijateljske odnose. Identičan stav ruske vlasti su 2015. zauzele i prema Fondaciji za otvoreno društvo, kao i drugim organizacijama koje finansira Soroš.
Politički analitičar, Tanja Topić, naziva krajnje licemernim to što ljudi iz vrha aktuelne vlasti u Srpskoj rade upravo ono zbog čega svoje političke neistomišljenike, na “domaćem terenu”, nazivaju stranim plaćenicima i izdajnicima.
– Da je bilo ko drugi iz Republike Srpske, a ko inače ne pripada vladajućem establišmentu, otišao na konferenciju u Pariz koju su organizovale navedene organizacije, bio bi stavljen na stub srama uz optužbe da je izdajnik i neprijatelj. Stvari koje oni sebi dopuštaju, ne dopuštaju svojim neistomišljenicima – kaže za Srpskainfo Topićeva.
Ona ističe da je to “vrlo suptilno osmišljena strategija”, koja, prema njenim rečima, pokazuje igru na dva nivoa.
– Jedna igra je na nivou unutrašnjih upotreba, koja neguje matricu da su svi sa “mrskog” Zapada neprijatelji Srba. To je ono što služi za dnevnopolitičku upotrebu i na taj način se manipuliše ljudima. Drugi nivo je poruka prema međunarodnoj zajednici gde u tim relacijama pokazuju sasvim normalno funkcionisanje, uz maksimalnu kooperativnost i saradnju – kaže Topićeva.
Politikolog Darko Kuzmanović za naš portal tvrdi da nije iznenađen time što je prisustvo Dodikove savetnice na dvodnevnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji “natovskog” Atlantskog saveta i Soroševih fondacija, bilo praktično skriveno od domaće javnosti.
– Poznato je da su Soroševa Fondacija, kao i brojne druge organizacije te zapadne vlade, svesrdno pomagale dolazak na vlast SNSD početkom 1998. kada je Milorad Dodik postao premijer Srpske sa svega dva poslanika u Narodnoj skupštini. Pojedini članovi Vlade Srpske tada su nazivani ”daškom svežeg vetra na Balkanu”, a bili su veoma česti i rado viđeni gosti u zapadnim zemljama. U tom smislu, ova poseta gospođe Trišić Babić može se tretirati kao pokušaj osvežavanja i popravljanja odnosa sa starim prijateljima s kraja devedesetih godina – kaže Kuzmanović.
On dodaje i to da u Republici Srpskoj, ponajviše zahvaljujući negativnim istorijskim iskustvima sa NATO, reći da je visoki član partije, pa makar on bio i savetnik za spoljne poslove, učestvovao na konferenciji koju je organizovala Soroševa Fondacija, nije baš popularno.
– Naročito ako znamo da se Milorad Dodik predstavlja kao veliki Srbin, rusofil i kao neko ko ispoljava oštre animozitete prema zapadnim političkim stukturama, a neretko čak i ponižava diplomate poput ambasadora Nemačke i SAD. Međutim, to ga očigledno ne sprečava da svoju savetnicu pošalje na konferenciju čiji je organizator neko čiji su rad i delovanje u Rusiji zakonom najstrože zabranjeni – ističe Kuzmanović.
On tvrdi da se odlazak Ane Trišić Babić na konferenciju u Parizu, ali i Dodikov neodlazak na veliku paradu u Moskvi, povodom Dana pobede, može tumačiti na dva načina.
– Prvo, da rukovodstvo Srpske želi da pokaže EU da polako okreće leđa Rusiji, a drugo, da se posredstvom savetnika očigledno želi poslati signal da bi moglo doći do zaokreta u spoljnopolitičkim potezima i retorici Milorada Dodika. Vrlo moguće da bi određeni centri moći možda čak na to i pristali ali, naravno, uz određenu uslugu koju bi Milorad Dodik morao da učini. Ono što takođe ne treba propustiti da se kaže u ovom kontekstu jeste da SNSD prilično uspešno, kontrolom javnog diskursa i medija, uspeva da svaki odlazak opozicionih političara, novinara, politikologa na slične skupove, predstavi kao antisrpsko i ”obojeno” delovanje. Svaki sastanak i saradnja istaknutih pojedinaca sa stranim ambasadorima i organizacijama, a koji ne pripadaju strukturi i svetonazorima SNSD, tretira se kao izdaja nacionalnih interesa, ali kada to radi SNSD, onda je to potpuno u redu – kaže Kuzmanović.
OD REGANA DO BŽEŽINSKOG
Atlantski savet je američki istraživački centar osnovan 1961. u okviru Severnoatlantskog saveza (NATO). Savet rukovodi sa deset regionalnih centara i funkcionalnih programa, koji se odnose na međunarodnu bezbednost i globalnu ekonomiju. Sedište Atlantskog saveta nalazi se u Vašingtonu.
Među poznatim ličnostima koje su dale značajan doprinos razvoju Atlantskog saveta i jačanju njegovog uticaja, navode se bivši američki predsednik Ronald Regan, geostrateg “hladnog rata” Zbignjev Bžežinski, general Kolin Pauel…
