Izborni zakoni BiH koje predlažu HDZ i SDA, Zakon o osiguranju depozita u bankama, ali i budžet institucija BiH za 2018. daće odgovor na pitanje da li je „akcizna koalicija“ u parlamentu BiH formirana za jednu upotrebu ili na duže staze.
Prilikom usvajanja zakona o akcizama iz većine je izleteo Savez za promene, a umesto njih glas je dao SNSD, što je zajedno s glasovima SDA, HDZ, SBB BiH i glasom HDZ 1990 bilo dovoljno.
Međutim, u parlament BiH stižu nova vruća pitanja, pre svih izmena izbornog zakonodavstva. Lider HDZ Dragan Čović predlaže ozbiljnije zahvate, što poderazumeva i drugačiji izbor članova Predsedništva BiH s prostora Federacije. Izetbegovićeva stranka bavi se samo kantonima i Mostarom, a Vlada RS nije imala komentar na izmene iz SDA.
Bez obaveza
Sudeći prema izjavama poslanika, partnerstvo partija koje su glasale za akcize može se očekivati i ubuduće, ali samo na nekim pitanjima, i to bez formalnih koalicija i obaveza.
- Verujem da će svi koji se zalažu za evropski put smoći snagu da nastavimo dalje. Nadam se da će tome pristupiti, ne samo stranke koje su glasala za set zakona o akcizama, nego i ostale partije iz opozicije - kaže za „EuroBlic“ poslanica SDA Nermina Kapetanović.
Akcize u interesu Srpske
Šef Kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu Staša Košarac ubeđuje da SNSD nema nameru da s bilo kim pravi novu većinu u PS BiH, ali kaže da će glasati za svaki zakon koji je u interesu RS i za koga postoji pozitivno mišljenje institucija Srpske.
- Smatramo da Predlog izbornog zakona HDZ popravlja situaciju u FBiH. Nije idealan, ali je u odnosu na predlog SDA mnogo bolji s aspekta zaštite interesa Srba. Nisam siguran u ishod ni jednog ni drugog zakona. Kada je budžet u pitanju, opozicija ga nikada nije podržavala - kaže Košarac za „EuroBlic“.
Prema njegovom tumačenju, stranke koje su podržale zakone o akizama nisu koalicija, nego su „pokazale odgovornost prema razvoju infrastrukturnih projekata u entitetima“.
- Vidljivo je da je SDA bila privržena situaciji u FBiH i da je na akcizama napustila zajednički koncept delovanja sa Savezom za promene. Međutim, već u nastavku sednice bilo je nekoliko zakona za koje su zajedno glasali SDA, SDS, NDP i ostali. Još jednom su pokazali da su privrženi jedni drugima – zaključuje Košarac.
Dogovorima do zaduženja
Politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić smatra da je reč o neformalnoj koaliciji partija koje su glasale za akcize, koja se sklapa „svaki put za nova zaduženja, ali ne važi kada na dnevni red dođu reforme u društvu“.
- Građani ne biraju Vladu, pa da se sluša njeno pozitivno ili negativno mišljenje na neki zakon u parlamentu. Građani su direktno birali poslanike da predstavljaju njihove interese, ali ih oni shvataju potpuno pogrešno. Posebno je zanimljivo pratititi odnose između SNSD i SDA. SNSD je dugo bojkotovao dolazak na sednice Predstavničkog doma zbog Šefika Džaferovića ali smo nedavno videli da sa njim lepo sarađuju – kaže Marićeva.
„Nije problem SDS“
Šefica Kluba poslanika SDS Aleksandra Pandurević tvrdi da SNSD i SDA „glasaju za sve zakone koji predstavljaju nove namete i zaduženja“ i očekuje da se ta koalicija ponovi i prilikom usvajanja Zakona o osiguranju depozita.
Na pitanje „EuroBlica“ da li se SDS, posle akciza, smatra delom vlasti, Pandurevićeva kaže da većina odavno ne postoji, niti bilo ko ima neke obaveze.
- Nije problem da li će SDS biti u vlasti, problem je što ne postoji ni neka druga dugoročna većina – smatra ona.
