Trampova administracija insistira na smeni trenutnog predstavnika Šmita i lobira za italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija
Landi je tokom karijere pokazao simpatije prema Srbiji, piše britanski Gardijan
Diplomate iz celog sveta trebalo bi danas u Sarajevu pokušaju da prevaziđu duboke nesuglasice između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope oko imenovanja novog visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, funkcije koja bi mogla da ima presudan uticaj na budućnost zemlje.
Spor je izbio oko toga ko bi trebalo da bude novi visoki predstavnik, položaj koji nosi široka ovlašćenja i koji je postao otvoreni test političke snage između Vašingtona i evropskih saveznika, piše britanski Gardijan. Administracija Donalda Trampa odlučno gura poslovno orijentisanu agendu, što bi moglo da bude na štetu krhke posleratne političke ravnoteže u Bosni i Hercegovini.
Ambasadori SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije, zajedno sa izaslanicima Kanade, Japana i Turske, sastaju se u Sarajevu u drugom pokušaju da postignu dogovor o novom visokom predstavniku, nakon što je prvi sastanak početkom juna završen u atmosferi međusobnih optužbi.
Tramp umesto Šmita hoće italijanskog diplomatu
Uoči tog sastanka, Trampova administracija uznemirila je evropske prestonice zahtevom da sadašnji visoki predstavnik, nemački političar Kristijan Šmit, bude smenjen. Potom je, prema navodima diplomata, odustala od prethodnog dogovora da Šmit ostane na funkciji do očekivanih izbora u BiH u oktobru, kako bi se "obezbedio kontinuitet i sačuvalo njegovo lično dostojanstvo".
Američki zvaničnici su još u maju zahtevali da Šmit odmah napusti funkciju i energično počeli da lobiraju za imenovanje 76-godišnjeg italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, koji nema značajnije iskustvo sa BiH. Gardijan piše da je "u više navrata iskazivao simpatije prema Srbiji".
Vašington nije ponudio jasno objašnjenje za ovaj zaokret, ali evropski zvaničnici u Sarajevu smatraju da je on usko povezan sa novim američkim prioritetom na Balkanu – otvaranjem puta za ugovor vredan milijardu dolara o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija. Taj posao je privremeno dodeljen kompaniji "AAFS Infrastructure and Energy", američkoj firmi sa vrlo skromnim iskustvom u infrastrukturnim projektima, ali sa snažnim ličnim vezama sa Trampom.
Nova Trampova politika prema Balkanu
Prošlog meseca Trampova administracija predstavila je novu politiku prema Balkanu, prema kojoj će se američko delovanje u regionu ubuduće voditi potrebom da se ostvari "direktan povraćaj" za američke kompanije, umesto, kako je navedeno, "beskonačne izgradnje institucija". Džim O'Brajen, bivši američki diplomata, napisao je u analizi za Evropski savet za spoljne odnose da ova najava "odražava ono što se već događa u regionu tokom drugog mandata Donalda Trampa", odnosno da "politički povezani Amerikanci pokušavaju da zarade novac slabljenjem međunarodnih institucija".
- Takvo ponašanje podriva mir koji traje već 30 godina - ocenio je O'Brajen.
Ugovor o izgradnji gasovoda dodeljen je bez javnog tendera, zbog čega je EU upozorila da bi takav postupak mogao da ugrozi evropski put BiH. To je dovelo do sukoba koji je kulminirao sporom oko Landijeve kandidature i funkcije visokog predstavnika.
Ko je Antonio Landi?
Landi trenutno obavlja dužnost ambasadora pri Vatikanu u ime Suverenog malteškog vojnog reda. U izjavi za Gardijan rekao je da bi za njega bilo "nepromišljeno da se uključuje u uzavrelu raspravu", ali je istakao da je njegov programski dokument "u potpunosti usklađen sa evropskim stavovima". U dokumentu, Landi obećava da neće poništavati odluke prethodnih visokih predstavnika, da će se pre donošenja važnih odluka konsultovati sa Savetom za sprovođenje mira i da neće jednostrano zatvoriti Kancelariju visokog predstavnika.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka ostale su skeptične prema njegovoj kandidaturi i stale su iza francuskog kandidata Renea Trokaza, specijalnog izaslanika Francuske za Balkan.
