Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu zakazani su za 28. decembar
Prema navodima švajcarskog nedeljnika "Veltvohe", izborni proces privlači pažnju zbog značajne uloge kosovske dijaspore
Vanredni parlamentarni izbori održaće se na Kosovu 28. decembra. Od parlamentarnih izbora 9. februara 2025. godine propao je svaki pokušaj da se formira vlada. Kako piše švajcarski list Veltvohe, politička scena u Prištini nalazi se već skoro godinu dana u institucionalnom ćorsokaku, a datum za koji su zakazani vanredni izbori otvara "niz pitanja o njihovoj stvarnoj nameri, legitimitetu i posledicama".
Kako navodi švajcarski list, Aljbin Kurti taj datum nije izabrao slučajno. Kraj decembra je period kada mnogi građani Kosova koji žive u inostranstvu, a posebno u Švajcarskoj, tradicionalno tokom praznika putuju nazad u domovinu.
"Time dijaspora potencijalno dobija odlučujuću ulogu u formiranju nove vlade", ističe se u nedeljniku.
Kako pojašnjava list, "na poslednjim izborima više od 10.000 birača iz Švajcarske putovalo je na Kosovo da bi glasalo. Ovoga puta, zbog termina u vreme praznika, očekuje se znatno veća izlaznost".
Veltvohe navodi da samo u Švajcarskoj živi oko 300.000 Albanaca kosovarskog porekla, a pokret Samoopredeljenje i njegov "socijalističko-nacionalistički lider Aljbin Kurti već godinama uživaju snažnu podršku u toj zajednici".
Kurti deo predizborne kampanje preselio u Švajcarsku
Da mobilizacija dijaspore nije spontana pojava pokazuje i Kurtijev nedavni boravak u Švajcarskoj.
Dana 13. decembra, svega dve nedelje pre izbora, Kurti je nastupio u Cirihu, gde je, kako se vidi iz snimaka koje je sam objavio na društvenim mrežama, dočekan ovacijama. Savezno ministarstvo spoljnih poslova (EDA) saopštilo je da nisu bili planirani sastanci sa zvaničnim predstavnicima Švajcarske Konfederacije, čime je jasno da je ovaj nastup očigledno bio deo predizborne kampanje usmerene na dijasporu. Time se ponovo zamagljuje granica između unutrašnjeg političkog sukoba na Kosovu i neutralne zemlje domaćina – Švajcarske, konstatuje nedeljnik.
Kako se dodaje, politizacija kosovske dijaspore u Švajcarskoj nije novo pitanje. Samoopredeljenje već godinama ima razgranate strukture među Albancima sa Kosova. Stranka redovno organizuje političke skupove, na kojima ponekad učestvuju i švajcarski političari ideološki bliskih partija.
Najupadljiviji primer datira iz januara 2023. godine, kada je Kurti, u prisustvu bivše švajcarske ministarke spoljnih poslova Mišlen Kalmi-Rej, javno izrazio podršku švajcarskim socijaldemokratama.
Veltvohe pojašnjava da je ovaj događaj otvorio pitanje gde se završava sloboda političkog izražavanja, a gde počinje nedozvoljeni uticaj stranih lidera na unutrašnju politiku.
"Nije slučajno što je poslanik SVP-a u Nacionalnom savetu, Lukas Rajman, u junu 2025. predložio zabranu javnih političkih nastupa stranih vrhunskih političara na tlu Švajcarske – uz obrazloženje da je potrebno zaštititi suverenitet i demokratski poredak", navodi se u nedeljniku.
"Srpska zajednica na KiM u bezizlaznom položaju"
Dok se jedna politička strana oslanja na stotine hiljada glasova iz dijaspore, srpska zajednica na Kosovu nalazi se u potpuno drugačijem, gotovo bezizlaznom položaju. Centralna izborna komisija pokušala je da zabrani učešće Srpskoj listi na predstojećim izborima, što bi u praksi značilo potpunu političku eliminaciju Srba iz institucionalnog života.
Tek nakon snažnih reakcija ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u Prištini, Izborno žalbeno i apelaciono veće usvojilo je žalbu Srpske liste i poništilo odluku izborne komisije. Švajcarski Savezni savet i dalje ćuti pred redovnim kršenjima prava Srba i drugih manjina na Kosovu.
Napadi na srpsku zajednicu sve češći
Paralelno sa institucionalnim pritiscima, bezbednosna situacija za Srbe na Kosovu nastavlja da se pogoršava. Napadi se ne ograničavaju na političku sferu, već sve češće pogađaju duhovno i kulturno nasleđe. Zabeležene su brojne provale u crkve Srpske pravoslavne crkve. U maju 2024. prijavljen je slučaj vandalizma u crkvi u selu kod Peći, gde su nepoznata lica ostavila grafite poput "Alahu akbar" i "Samo muslimani ovde", uz poruke da ne žele crkve, već džamije.
Još jedna linija napada jeste, prema navodima lista, izmišljanje takozvane "Pravoslavne crkve Kosova" kao instrumenta za prisvajanje hrišćanskih sakralnih objekata. Najnoviji incident dogodio se nedavno, kada je nasilno obijen katanac na crkvi Svetog Arhangela Mihaila iz 14. veka u Rakitnici kod Podujeva, sa ciljem njenog prisvajanja. Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, ovakvi slučajevi deo su šireg obrasca u kojem su srpske crkve i manastiri izloženi provalama, skrnavljenjima, krađama, paljevinama i pokušajima prisvajanja, dok institucionalne reakcije uglavnom izostaju.
"Nesigurnost, strah i institucionalna izolacija ubrzavaju iseljavanje Srba"
Veltvohe pojašnjava da su posledice vidljive: nesigurnost, strah i institucionalna izolacija ubrzavaju iseljavanje Srba. Prema demografskim procenama i navodima lokalnih zajednica, srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji smanjilo se od dolaska Aljbina Kurtija na vlast za oko 20 odsto - nalaz koji se vremenski poklapa sa porastom nasilja i pritisaka.
Švajcarski nedeljnik zaključuje da bi sve to, zapravo, moralo da probudi domaću javnost.
"Švajcarska nije samo zemlja sa velikom kosovskom dijasporom i značajnom srpskom zajednicom – prema procenama ovde živi oko 120.000 Srba – već je i direktno prisutna na terenu kroz kontingent Swisscoy u okviru misije Kfor. Stabilnost Kosova, legitimitet izbora i položaj manjina nisu apstraktna „balkanska pitanja”, već teme koje neposredno dotiču i švajcarske interese", pojašnjava se.
Izbori zakazani za 28. decembar zato prevazilaze okvire regularne smene vlasti, navodi nedeljnik, te postavlja nekoliko pitanja: Mogu li izbori biti legitimni ako se jednoj zajednici osporava političko učešće, dok se istovremeno odvija masovna mobilizacija dijaspore uz mešanje u unutrašnju politiku Švajcarske? Koliko je demokratsko glasanje u klimi straha, napada i demografskog pritiska?
"Kosovo se nalazi na raskršću. Ovi izbori neće biti samo test za Aljbina Kurtija, već i za samu ideju multietničkog društva. A za Švajcarsku, iz koje će desetine hiljada ljudi doputovati da odlučuju o vlasti u strateški važnom regionu, ovo nije samo priča o Balkanu – već i o granicama političkog uticaja, odgovornosti i neutralnosti", stoji u tekstu.
Kako zaključuje Veltvohe, 28. decembra Kosovo će birati novu vladu, ali istovremeno, tamo se odlučuje o još temeljnijim pitanjima: ko ima pravo da glasa, ko ima pravo da ostane – i ko uopšte ima pravo da postoji?
(Veltvohe)
