U novom prekomponovanju karata velikih sila male države neće biti za stolom nego na stolu, ocenjuju analitičari
Kako kažu, Srbija treba da se drži Evropske unije kojoj "prirodno pripadamo"
Politički razvod Amerike i EU najavljuje raskol Zapada kakav se ne pamti još od Drugog svetskog rata i to u trenutku kada Donald Tramp, predsednik SAD, sve glasnije priča o prisvajanju Grenlanda dok i dalje besni rat u Ukrajini. Sve to nagoveštava rušenje međunarodnog poretka nakon 80 godina čije posledice bi, nažalost, najviše mogle da pogode male države među kojima je i Srbija, ocenjuju analitičari za "Blic".
Napeta situacija na relaciji Vašington - Brisel eksplodirala je u sredu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu uoči govora Trampa pošto su evropski zvaničnici listom poručili da bi američka aneksija Grenlanda značila i kraj NATO-a. Iako je Tramp saopštio da je postigao dogovor sa Markom Ruteom o Grenlandu, premijerka Danske je rekla da Rute ne može da pregovara u ime njene države, tako da se rasplet ove komplikovane priče ne nazire.
Naravno, Brisel se u odbrani Grenlanda, autonomne teritorije Danske, članice EU, poziva na međunarodno pravo koje velike sile u poslednje vreme gaze praktično na dnevnom nivou u zavisnosti od svojih interesa. U takvoj situaciji postavlja se pitanje šta će biti sa malim državama u zonama interesa velikih ako u svetu umesto međunarodnog prava vlada zakon jačeg?
Zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je da "mi moramo da budemo dovoljno mudri, da se malo sakrijemo ispod kamena da sačekamo da kiša prođe, pa da onda, kad se pojavi malo sunca izađemo, sačuvamo sebe, sačuvamo svoje narode"
Rašeta: Prisustvujemo tranziciji međunarodnog prava bez zamene
Dragoslav Rašeta, istraživač u organizaciji "Novi treći put" kaže za "Blic" da je u Davosu bilo puno zanimljivih izjava u vezi sa promenom međunarodnog poretka.
- Kanadski premijer Mark Karni je, recimo, podsetio koliko je međunarodno pravo do sada donosilo prednosti malim državama jer su na taj način mogle da se obrate institucijama, zaštite svoje interese i održe mir i stabilnost. Sada prisustvujemo tranziciji međunarodnog prava bez zamene i u takvom svetu mali nemaju puno opcija - analizira Rašeta.
Dodaje da tek treba da se vidi da li su ove promene u međunarodnim odnosima privremene ili trajne.
- Videćemo da li je Donald Tramp i njegova administracija samo izuzetak, "Asteriks" u američkoj politici ili će doći do trajne promene američke politike preko bare - navodi Rašeta.
"Vlast u Srbiji će nastaviti da balansira između četiri strane"
Kako kaže, predsednik Aleksandar Vučić je možda u pravu kada kaže da treba da se "sakrijemo ispod kamena dok ne prođe kiša".
- Mislim da će vlast u Srbiji nastaviti da balansira između četiri strane. To je pokazala i situacija sa NIS-om gde smo balansirali između Amerike i Rusije, ali i profitirali jer smo i dalje zadržali mogućnost da u nekom trenutku izaberemo stranu. E sad, koliki je trošak takve politike i da li bismo došli u ovakvu situaciju da smo, na primer, ranije izabrali stranu, uveli sankcije Rusiji, drugo je pitanje - ocenjuje Rašeta.
Podseća da je Srbija "okružena EU i NATO".
- Dobri odnosi Amerike i EU su u interesu Srbije. Raskol Zapada svakako ne bi bio dobrodošao u Srbiji bez obzira na to što se u pojedinim delovima javnosti to čak i idilično najavljuje - zaključuje Rašeta.
Novaković: Ponašanje svake države je uslovljeno njenog geopolitičkom situacijom
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ocenjuje za "Blic" da "ponašanje svake države je uslovljeno njenom geografskom i geopolitičkom pozicijom".
- Iako se verovatno sa određenim pozicioniranjem prema SAD mogu dobiti neki kratkoročni benefiti, ključno ishodište regiona, te konsekventno i Srbije, je EU. Svakako, Srbija treba da nastavi da podržava međunarodno pravo i da se usaglašava sa stavovima EU koliko god je to moguće. Ali pritom, treba da vodi računa da je mala država, koja još nije članica EU, te ne bi trebalo da bude u svim ovim debatama previše upadljiva - navodi Novaković.
Popov: Niko ne može da kaže koja strana će pobediti
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže za "Blic" da niko ne može da predvidi šta će se dogoditi u međunarodnim odnosima "narednih dana ili meseci".
- Niko ne može da kaže ova ili ona strana će pobediti. Male zemlje treba da znaju da u ovom prekomponovanju karata u svetu neće biti za stolom nego na stolu. Mi ćemo biti deo menija. Zato treba da se držimo onoga čemu prirodno pripadamo, a to je EU sa kojom i delimo sudbinu. Takođe, treba da znamo da su dobrosusedski odnosi najbolja odbrana - analizira Popov.
Dodaje da je prošlo vreme "balansiranja između četiri stolice".
- U našem slučaju, vidimo da se stolice izmiču, jedna po jedna. Amerika je uvela sankcije NIS-u i tarife, iz EU stižu evroparlamentarci koji nagoveštavaju kraj stabilokratije Angele Merkel, Rusija nam nije mnogo pomogla u vezi sa sankcijama NIS-u. Ostala je samo Kina čiji su krediti preskupi. Umesto da su se i prethodna i ova vlast držali EU i vodili konzistentnu politiku kakvu su i obećavali - navodi Popov.
"Naša strateška odluka decenijama je EU"
Podseća da smo preuzeli obavezu usklađivanja spoljne politike sa spoljnom politikom EU.
- Naša strateška odluka decenijama je EU. Toga treba da se držimo bez junačenja koje bi moglo skupo da nas košta - zaključuje Popov.
