Analitičari ocenjuju da nije u interesu EU da Zapadni Balkan bude zapostavljen
Kako kažu, EU ne može zaokružiti Zapadni Balkan bez Srbije
Posle odluke osam država članica EU da i pored preporuke Evropske komisije i komesarke za proširenje Marte Kos ne podrže otvaranje Klastera 3 za Srbiju na ispitu je stav Francuske, Nemačke i Italije, ali interes cele Unije na Zapadnom Balkanu, ocenjuju analitičari za "Blic". Kako kažu, EU ne može zaokružiti ovaj region bez Srbije.
Srbija, po svemu sudeći, ni posle četiri i po godine neće otvoriti Klaster 3 nakon jučerašnje rasprave ambasadora EU na tu temu povodom preporuke Evropske komisije. Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija, zatim Švedska, Belgija, Holandija, Hrvatska i Bugarska bile su protiv otvaranja Klastera 3. Nije bila dovoljna ni poruka Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, koja je ocenila da je Srbija u poslednje vreme napravila određene pomake, posebno kada je reč o reformi pravosuđa i sprovođenju preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u vezi sa izbornim procesom.
"Očigledno nije postignut konsenzus u EU"
Diplomata Zoran Milivojević kaže za "Blic" da nije iznenađen informacijom da se osam država članica EU suprotstavilo otvaranju Klastera 3 za Srbiju.
- Kada je reč o baltičkim državama, Švedskoj i delom Holandiji, jasno je da je za njih uslov za otvaranje klastera 3 to da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. S druge strane, Hrvatska i Bugarska još od otvaranja prvog poglavlja Srbije 2014. godine žale se, pre svega, na položaj manjina. Hrvatska stalno insistira na rešavanju otvorenih pitanja, a Bugarska se uvek pridružuje glasanju Hrvatske - ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, bez obzira na to, Hrvatska i Bugarska se uvek priklanjaju većini u EU.
- Očigledno nije postignut konsenzus u EU u vezi sa otvaranjem klastera 3 iako preporuka Evropske komisije predstavlja većinski stav u Uniji da treba da se deblokira proces evrointegracija Srbiji. Ako do toga ne dođe postoji rizik od pada entuzijazma u Srbiji ka EU i dovodi se u pitanje ceo proces proširenja EU na Zapadni Balkan - analizira Milivojević.
"Biće na ispitu stav najjačih država unutar EU"
Dodaje da stav Evropske komisije "odražava geopolitički interes EU da naš region nastavi proces evrointegracija".
- Napredak na evropskom put ne znači i pristupanje EU. Svakako je interes EU da Srbija ostane na evropskom putu, a baltičke države, Švedska i delom Holandija očigledno će do krajnjih granica insistirati na tome da Srbija uvede sankcije Rusiji. Interesantno je svakako da Poljska nije bila protiv otvaranja klastera 3 jer je to jedna najznačajnijih država u EU - navodi Milivojević.
Po Milivojevićevom mišljenju, u narednom periodu biće na ispitu stav najjačih država unutar EU.
- Tu, pre svega, mislim na to kako će reagovati Francuska, Nemačka i Italija. Videćemo koliko je stav ove tri države relevantan. Na testu je i interes EU jer nema šanse da se proces zaokruženja ovog regiona završi bez Srbije. EU nije u interesu da se Zapadni Balkan zapostavi sada kada su otvorena prva poglavlja Ukrajini i Moldaviji i da se stvori disbalans i vakuum u našem regionu koji bi mogao samo da šteti Uniji - ocenjuje Milivojević.
"Deblokada Srbije uvodi novu dinamiku i svakako je u interesu EU"
Kako kaže, ono što je Srbija učinila u zakonodavnoj dinamici i u prihvatanju preporuka Venecijanske komisije, je "dovoljan razlog i argument da se proces deblokira i da se klaster 3 deblokira" bez obzira na Rezoluciju koju je juče usvojio Evropski parlament.
- Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ključna pozicija je Srbija. Deblokada Srbije uvodi novu dinamiku i svakako je u interesu EU. U ovom trenutku interes EU ima prevagu u odnosu na ono što vidimo u Evropskom parlamentu. EP po pravilu zbog načina izbora poslanika i funkcionisanja, ne odražava stavove zemalja članica. U tom smislu je za Srbiju važna preporuka Evropske komisije - poručio je Milivojević.
"Politička odluka zemalja članica"
- Jasno je da su ispunjeni tehnički uslovi, što je Evropska komisija potvrdila, znači evropske birokrate kažu da su ispunjeni uslovi, a ono što je takođe jasno jeste da je proces evropskih integracija jedan visokopolitički proces i ovo je bila politička odluka zemalja članica. Videli ste da se radi o zemljama članicama koje su sa Baltika, i našim dobro poznatim prijateljima iz regiona, Hrvatima i Bugarima, koji su nam stavili rampu za otvaranje Klastera 3 - rekao je za Centralne vesti Blic televizije Stefan Jovanović iz Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj.
Jovanović smatra da će u ovom procesu biti još mnogo uslovljavanja.
- To je vidljivo već sada, na jednom tehničkom klasteru, a šta tek možemo očekivati kada na red dođe pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Voleo bih da sa Evropskom unijom raspravljamo pre svega o tome da li postoji zaista mogućnost za punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Ako ne postoji, onda da otvoreno razgovaramo šta su druge mogućnosti za Srbiju, da li je to članstvo bez prava glasa, ili šta god se ovih dana pojavljivalo u medijima. Predlozi Francuza, Nemaca, na kraju krajeva i Srbija i Albanija su zajedno imale predlog. U suprotnom, svi se pretvaramo da se krećemo ka Evropskoj uniji, a oni se pretvaraju da nas primaju.
Vučić: Nećemo uskoro postati članica EU
Gostujući sinoć na RTS-u, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ova odluka očekivana.
- Nekada ste mogli da napredujete kao članica EU, a mi nećemo uskoro postati članica, kao ni Ukrajina i mnoge druge zemlje. Mi moramo da razmišljamo o našim ljudima - rekao je Vučić.
- Najviše me pogađa što su naši ljudi radili vredno, rekao sam im da imaju političku slobodu da urade sve što Evropska komisija traži. To je čak primetio i hrvatski parlamentarac. Ali ne možete da promenite političku volju. Teško mi da vidim saborce koji ovo teško podnose. Rekao sam im da ovo nije zasnovano na zaslugama. Ne treba previše očajavati, sve je to očekivano. Više treba da budemo fokusirani na to koji ćemo put da otvorimo, a ne koji će klaster biti otvoren - rekao je Vučić i dodao:
- Sve baltičke, skandinavske i zemlje Beneluksa imaju osnovnu primedbu - uvedite sankcije Rusiji. Da ljudima prevedemo, mi poštujemo Ukrajinu, koja nije priznala Kosovo. Nama je prijateljska zemlja Rusija, koja se takođe zalaže za teritorijalnog integriteta. Nastavićemo da gradimo dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom, ali nećemo da menjamo politiku tako što će neko da vrši pritisak. Teško je biti nezavisan i slobodan u današnjem svetu. Vidite da nije lako ni jednoj Španiji - rekao je Vučić.
