Srbija bi mogla da zatraži sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiju u oktobru, novembru ili decembru, jer tada ovim telom predsedavaju tri države koje nisu priznale nezavisnost Kosova: Brazil, Kina i Ekvador. Analitičari ocenjuju da je bitno da se otvori debata o tenzijama na KiM u Savetu bezbednosti i pokaže ko je nadležan za to pitanje, iako se ne može očekivati konkretnija rezolucija.
- Tražićemo sednicu posebno zbog poslednjih događaja vezano za Kosovo i Metohiju. Biramo najbolji trenutak. Ne bih da objašnjavam detalje i ko kada predsedava i ko je kada prisutan i ko kada nije prisutan. U trenutku kada nama bude najviše odgovaralo tada ćemo zahtevati održavanje sednice u veoma skorom vremenskom periodu. O tome ćete biti na vreme obavešteni - rekao je pre par dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zahtev najrealniji u novembru?
Savet bezbednosti UN ima 15 članova od kojih pet stalnih (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD) i 10 nestalnih (Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i UAE).
Od tih 15 članova pet nije priznalo nezavisnost Kosova i to: Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik.
Predsedavajući Saveta bezbednosti UN menja se na mesec dana, a do kraja avgusta je na čelu SAD. U septembru ulogu predsedavajućeg preuzima Albanija da bi u poslednja tri meseca Savetom bezbednosti UN predsedavale tri države koje nisu priznale nezavisnost Kosova: Brazil u oktobru, Kina u novembru i Ekvador u decembru.
U septembru lobiranje u Njujorku?
Zoran Milivojević, diplomata, smatra da bi o tome u sedištu UN moglo da se priča već tokom sledećeg meseca.
- U septembru je redovno zasedanje generalne skupštine Ujedinjenih nacija što znači da će svi biti prisutni u Njujorku. Naročito zbog rata u Ukrajini i širenja BRIKS-a. Očekuje se da na tom zasedanju budu i ministri spoljnih poslova Rusije i Kine Sergej Lavrov i Vang Ji. To bi mogao da bude pogodan trenutak da se sa njima priča o našem zahtevu - navodi Milivojević.
On dodaje da je "prirodna stvar da pokrenemo pitanje situacije na severu Kosova".
- Nema još deeskalacije, a nema reakcije ni KFOR-a ni UNMIK-a. Šta više, još rastu tenzije. Pošto nema reakcije KFOR-a i UNMIK-a mi tražimo sednicu Saveta bezbednosti UN. Sa tim zahtevom mi ćemo dobiti, pre svega, politički jer ćemo pokazati da je Kosovo i dalje protektorat UN i da je u nadležnosti Saveta bezbednosti UN - ocenjuje Milivojević.
"Osnažićemo nadležnost UN i međunarodnog prava"
Kako kaže, kosovski premijer Aljbin Kurti ima "prećutnu podršku Zapada da silom nametne državu" zbog čega "Srbija nema kome da se obrati osim Savetu bezbednosti UN".
- Mi to moramo da uradimo pošto, naravno, nećemo da priznamo nezavisnost Kosova. Sednicom Saveta bezbednosti UN o situaciji na KiM otvorićemo pitanja tamo gde im je mesto i ukazati da KFOR i UNMIK ne rade svoj posao i da dijalog Beograda i Prištine nema smisla. Na taj način osnažićemo nadležnost UN i princip međunarodnog prava . Pokazaćemo da je Kosovo i dalje entitet i da zavisi od UN - analizira Milivojević.
Naš sagovornik objašnjava zbog čega je važno ko predsedava Savetom bezbednosti UN.
- Predsedavajući predlaže dnevni red zasedanja i stavlja neku temu na sto. Kina bi, recimo, sigurno stavila na dnevni red situaciju na severu Kosova. Rezolucija 1244 o Kosovu je i dalje na snazi tako da Svet bezbednosti to pitanje može da stavi na dnevni red. Bilo bi dobro, recimo, da se Kina i Rusija kao dva stalna člana Saveta bezbednosti usaglase u vezi sa ovom temom - navodi Milivojević.
"Bitno da se otvori debata o situaciji na KiM"
Mnogi smatraju da Srbija pokretanjem te teme ne može mnogo da dobije u Savetu bezbednosti. Međutim, Milivojević se ne slaže sa tim.
- Bitno je da se otvori debata o situaciji na Kosovu koje je u nadležnosti Saveta bezbednosti i sama ta činjenica će promeniti umnogome politički kontekst. Na sednici će se verovatno doneti i zaključci kojima će se podsetiti i KFOR i UNMIK da rade svoj posao, a moraće i da podnesu izveštaj o svom radu - zaključuje Milivojević.
Popov: Savet bezbednosti ne može doneti ništa konkretnije
S druge strane, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, tvrdi da bi ovakav potez Srbije bio "više upućen domaćoj, a manje stranoj javnosti".
- Mislim da će to imati, pre svega, manifestacioni karakter da mi pokrećemo to pitanje među vodećim igračima. Ako se iz toga i izrodi neka deklaracija ili rezolucija biće najverovatnije uopštena pa će se zatražiti i od jedne i od druge strane da dođe do deeskalacije na Kosovu. Ne verujem da će se išta konkretnije doneti jer je dovoljno da samo jedna stalna članica stavi veto na to - ocenjuje za "Blic" Popov.
Kako kaže, na terenu na Kosovu imamo krizu koja još nije završena.
- Savet bezbednosti je delegirao svoju nadležnost ka EU u vezi sa sa Kosovom. SAD i EU pokušavale su već godina da pronađu rešenje za Kosovo, ali to nije dalo rezultata. Sve liči na diplomatske igre u kojima svako hoće da zaštiti svoje interese - analizira Popov.
