Organizatori su postavili dvadesetak mobilnih toaleta u blizini mesta gde su 1942. streljani Rade Končar i 25 antifašista.
Pre nekoliko godina spomenik Končaru u Splitu je bio meta vandala, a napadač je zadobio povrede prilikom obaranja spomenika.
Organizatori koncerta Marka Perkovića Tompsona, koji će 4. avgusta biti održan na stadionu Šubićevac u Šibeniku, postavili su dvadesetak mobilnih toaleta na mestu na kojem su 1942. godine italijanski okupatori streljali Rada Končara i još 25 antifašista.
Za sada nije poznato da li su mobilni toaleti na ovoj lokaciji postavljeni privremeno, pre nego što budu premešteni na prostor stadiona. Ipak, njihovo postavljanje na prostoru spomen-parka, neposredno ispred mesta na kojem su streljani Končar i ostali antifašisti, izazvalo je burne reakcije, piše Slobodna Dalmacija.
Na stubovima u Spomen-parku Šubićevac i danas vidljivi tragovi metaka, a na ovom mestu se svake godine polažu venci i pale sveće u znak sećanja na stradale. Spomen-park nalazi se neposredno uz stadion, a dve lokacije deli samo zid. I sam stadion je do 1990. godine nosio ime Rade Končar.
Ustaški pokliči i veličanje zločina: Skandali godinama prate Tompsonove koncerte
Koncerti Marka Perkovića Tompsona odavno su prerasli granice muzičkih događaja i postali mesta na kojima se iznova pojavljuju ustaški pokliči i simboli povezani sa NDH. Na velikom koncertu na zagrebačkom Hipodromu prošle godine Tompson je ponovo izgovorio „Za dom spremni“ na početku kontroverzne pesme „Bojna Čavoglave“, a desetine hiljada ljudi odgovorile su mu „Spremni“. Među publikom su se istovremeno mogla videti i ustaška obeležja.
Tompson je tada na binu izašao i u majici sa brojem 03941158 – zatvorskim brojem Zvonka Bušića, hrvatskog emigranta koji je u Sjedinjenim Američkim Državama osuđen zbog otmice aviona i slučaja podmetanja bombe na železničkoj stanici u Njujorku, prilikom čijeg deaktiviranja je poginuo policajac. Slične scene nizale su se i na Tompsonovim nastupima u Splitu, Dubrovniku i drugim gradovima u Hrvatskoj i BiH.
Srušio spomenik Končaru u Splitu pa završio u bolnici
Pre nekoliko godina, spomenik narodnog heroja Rade Končara u Splitu bio je na meti vandala. Ovaj put nije oboren, ali je neko preko imena nacrtao kukasti krst. Isti spomenik je ranije bio srušen.
Naime, Ante Ljubičić zaradio dve kaznene prijave i slomljenu nogu nakon što je srušio spomenik Končaru. Povreda se dogodila jer je, po obaranju, bista pala na njega. Policija ga je nakon izlaska iz bolnice pozvala na razgovor, a Ljubičić je obrazložio da je pre toga popio "nekoliko pića".
Končareve poslednje reči pred streljanje: "Milost ne tražim, niti bi je dao"
Rade Končar je rođen 1911. godine u selu Končarev Kraj pored Plitvičkih jezera u srpskoj porodici, kao jedno od dvanaestoro dece. Godine 1932. postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a naredne član Komunističke partije Jugoslavije. Od te godine, vodio je ćeliju SKOJ-a, kao i ogranak Saveza metalskih radnika Jugoslavije. Za vreme vojne službe, 1934. godine, bio je uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora zbog komunističkog delovanja.
Nakon odslužene kazne odlazi u Zagreb gde se zapošljava u lokalnoj radionici. Ponovno je uhapšen krajem 1937. godine, no u oktobru, beogradski Državni sud za zaštitu države oslobodio ga je zbog nedokazane veze s komunistima. Posle Aprilskog rata, bio je aktivan na organizovanju akcija protiv okupacione vojske i njenih kolaboracionista. Boravio je u Karlovcu i na Kordunu, bio koordinator napada na ustaške jedinice i učestvovao u osnivanju partizanskih odreda.
Nakon vojno-političkog savetovanju u Stolicama odlazi u Split gde organizuje pokret otpora prema italijanskoj okupacionoj vojsci. Dana 17. novembra 1941. godine Končara su tokom okršaja ranili i uhapsili Italijani.
Bio je mučen kada je odbio da oda svoj identitet. Italijanska vojska ipak saznaje njegovo ime posle pronalaženja kraljevskih dokumenata od strane ustaša u Zagrebu. Uprkos nastojanjima partizana da ga zamene za zarobljene italijanske oficire, italijanski Specijalni sud za Dalmaciju u Šibeniku osudio ga je na smrtnu kaznu 21. maja. Upitan da li želi da traži pomilovanje, odgovorio je da "milosti ne traži, niti bi je dao". Streljan je, 22. maja 1942. godine, u Šibeniku zajedno sa 25 drugih antifašista.
