"PRIŠTINA SE UBRZANO NAORUŽAVA" Đurić na Sednici SB UN o KiM: "Povećava se neizvesnost i rizik od eskalacija" (VIDEO)

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, počela je danas malo posle 16 časova.

Đurić odgovorio Konjufci

Đurić je izjavio danas da je Beograd podstakao sve ljude na KiM da izađu i glasaju na nedavno održanim izborima u južnoj pokrajini, ali da nije zadovoljan činjenicom da Srbi nisu uključeni u prištinsku vladu kako je to predviđeno.

Đurić je, odgovarajući predstavniku tzv. Kosova Gljauku Konjufci na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na KiM, kazao da je predviđeno da stranka koja osvoji većinu glasova srpske zajednice bude poštovana i uključena u prištinsku vladu. Odgovarajući na tvrdnje Konjufce da su "srpske strukture u oblasti zdravstva i obrazovanja ilegalne", Đurić je istakao da se time jedini univerzitet na srpskom jeziku na severu KiM tretira kao ilegalna paralelna struktura.

"To je univerzitet sa čijom diplomom možete raditi u svakoj evropskoj zemlji, u svakoj prestonici sveta, ali nažalost, nije priznat od strane tamošnjih vlasti", rekao je Đurić.

Kako je dodao, Beograd je, uprkos razlikama, odlučan da pokuša da izoluje sva neslaganja, da konstruktivno radi u okviru dijaloga kojim posreduje EU.

"Ne slažemo se oko statusa, a i naše brojke u vezi sa tim koje zemlje priznaju, a koje ne priznaju jednostrano proglašenu tzv. nezavisnost Kosova su različite. Prema našim brojkama 86 članica UN je priznalo, a 107 trenutno ne priznaje tzv. nezavisnost Kosova jer je 28 zemalja, u međuvremenu, u proteklih 10 godina, povuklo priznanje", kazao je Đurić.

Navodeći da to nije poenta, Đurić je kazao da Beograd ne želi da se takmiči i ne želi da troši svoje političke, ekonomske i diplomatske resurse na lobiranje jednih protiv drugih.

"Verujem da bi trebalo da lobiramo za pretvaranje našeg regiona u region uspeha", poručio je Đurić.

Konjufca: "Beograd treba da prizna Prištinu"

Ministar spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Glajuk Konjufca izjavio je danas da je izveštaj Unmika jednostran, ali i da bi Beograd trebalo da prizna Prištinu.

On je na sednici Saveta bezbednosti UN ocenio da izveštaj Unmika ne prikazuje pravo stanje na terenu. Konjufca je izneo i tvrdnje da je Beograd pokušao da se meša u izbore u Pokrajini.

"Zahvaljujući partnerima sprečili smo strano mešanje u izbore i očuvali integritet demokratskih institucija. Mi smo nacija koja voli mir i nikada se nismo mešali u unutrašnje stvari drugih država. Prepreka ka miru i normalizaciji ostaje Srbija koja nije zainteresova ni za ulazak u EU, a ni za normalne odnose sa susedima. Pozivamo Srbiju da se suoči sa realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu državu i da ne drži ceo region kao taoca", rekao je on.

Francuska: Srbija i Kosovo imaju evropsku budućnost

Stalni predstavnik Francuske pri Ujedinjenim nacijama Žerom Bonafon pozvao je Srbiju i privremene institucije u Prištini da nastave dijalog i sprovedu postignute sporazume uz posredovanje Evropske unije, ističući da je normalizacija odnosa ključna za stabilnost regiona. Bonafon je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da misija UNMIK počiva na vrednostima Povelje UN, uključujući pravo naroda da odlučuju o svojoj budućnosti, kao i puno poštovanje ljudskih prava i prava manjina.

"Srbija i Kosovo imaju zajedničku evropsku budućnost, budućnost mira i napretka. Put ka članstvu u Evropskoj uniji složen, ali u interesu građana", rekao je Bonafon.

Prema njegovim rečima, neophodno je nastaviti proces normalizacije odnosa uz podršku dijaloga koji vodi EU, ocenjujući ga kao relevantan i efikasan mehanizam. Francuska, kako je naveo, podržava pozitivan zamah u odnosima Beograda i Prištine, uz posredovanje specijalnog predstavnika EU Petera Sorensena.

Dodao je da ta zemlja nastavlja da podržava aktivnosti UNMIK-a u koordinaciji sa međunarodnim misijama na terenu, uz ocenu da je mandat misije tesno povezan sa procesom normalizacije odnosa.

"Savet bezbednosti mora da ohrabri UNMIK da odira svoju punu ulogu u posmatranju i vođenju ovog dijaloga", rekao je francuski predstavnik pri UN.

Bonafon je poručio da Francuska pruža punu podršku radu specijalnog predstavnika UN u cilju postizanja trajnog mira kroz pomirenje između Beograda i Prištine. On je ocenio da sporazum postignut 14. marta o postepenoj primeni zakona o strancima predstavlja korak u dobrom pravcu, uz potrebu njegove dosledne primene u saradnji sa EU i uz uključivanje predstavnika srpske zajednice. Bonafon je podsetio da Briselski sporazum predstavlja okvir za rešavanje otvorenih pitanja i pozvao obe strane da ga sprovode u duhu dijaloga.

On je pohvalio održavanje lokalnih izbora na AP Kosovu i Metohiji, navodeći da su protekli mirno i uz učešće svih zajednica, uključujući i povratak Srba u lokalne institucije.

Takođe je pozdravio održavanje parlamentarnih izbora i konstituisanje skupštine uz učešće predstavnika nevećinskih zajednica. Na kraju, Bonafon je ocenio i da odgovorni za napad u Banjskoj moraju da odgovaraju.

Velika Britanija: Beograd i Priština moraju da sprovedu postojeće sporazume

Predstavnica Velike Britanije u Savetu bezbednosti UN pozdravila je danas povratak gradonačelnika kosovskih Srba u opštine sa srpskom većinom na severu AP KiM, ističući da Beograd i Priština moraju da sprovedu postojeće sporazume.

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN o redovnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, ona je pozdravila osnivanje Zajedničke komisije za nestala lica i sporazum o sprovođenju tzv. zakona o strancima.

Kad je reč o misiji UNMIK-a, ona je istakla da, imajući u vidu rastuće troškove budžeta UN, resursi moraju da budu usmereni tamo gde imaju najveći uticaj, a kako je navela, uslovi na terenu u AP KiM ne liče na one iz 1999.

Navela je da Velika Britanija pohvaljuje mirno sprovođenje opštinskih i zakonodavnih izbora prošle godine, kao i formiranje vlade u Prištini.

"Više od dve godine nakon napada u Banjskoj, ponovo pozivamo Srbiju da odigra svoju ulogu u smanjenju tenzija i izvođenju odgovornih pred lice pravde, uključujući Milana Radojičića. Takođe pozivamo na odgovornost za napade na K4 i pripadnike kosovske policije u maju 2023. godine", rekla je predstavnica Velike Britanije.

Pozdravila je učešće ministra spoljnih poslova Marka Đurića na brifingu i učešće na današnjem sastanku predstavnika Beograda, Prištine i šefa delegacije EU.

Grčka: Osnivanje ZSO ključno za stabilnost

Stalna predstavnica Grčke pri Ujedinjenim nacijama Aglaja Balta izjavila je danas da ta zemlja podržava normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i istakla da osnivanje Zajednice srpskih opština bez preduslova ostaje ključno za stabilnost severa AP KiM, kao i da predstavlja sastavni deo sporazuma koji moraju da budu u potpunosti sprovedeni.

Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN pozvala vlasti u Prištini da bez daljeg odlaganja nastave ka tom cilju.

"Pozdravljamo rezultate nedavnih opštinskih izbora na KiM, sa širokim učešćem svih zajednica, posebno tranziciju vlasti u opštinama na severu, što je signaliziralo povratak kosovskih Srba u opštinske institucije prvi put od 2022. godine. Ovaj razvoj događaja predstavlja značajan korak ka inkluzivnom upravljanju", rekla je Balta.

Ona je istakla da institucije vladavine prava treba dalje ojačati i istakla važnost reintegracije Srba sudija, tužilaca i policajaca u pravosudne i organe za sprovođenje zakona u pokrajini.

"Grčka priznaje važnu ulogu KFOR-a u koordinaciji sa EULEKS-om i podržava nastavak njegovog mandata po potrebi u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, koja pruža pravni okvir za konačno političko rešenje između Srbije i Kosova. Ostajemo otvoreni za dijalog kako bismo istražili načine za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti misije", rekla je ona.

Dodala je da ne postoji drugi održivi put za Beograd i Prištinu osim normalizacije njihovih bilateralnih odnosa u okviru utvrđenog okvira dijaloga uz posredstvo Evropske unije.

"Grčka ostaje u potpunosti angažovana u podršci naporima specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine, gospodina (Petera) Sorensena. Obe strane moraju da pojačaju svoje napore u ovom pravcu i uključe se u iskrene i konstruktivne pregovore za punu implementaciju Briselsko-Ohridskih sporazuma bez uslovljavanja", rekla je.

Kina: Pitanje KiM ima direktan uticaj na stabilnost na Balkanu i u EU

Zamenik stalnog predstavnik Narodne Republike Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija Sun Lej izjavio je danas da je dijalog jedini put ka rešavanju pitanja odnosa Beograda Prištine i očuvanju stabilnosti na Balkanu i u Evropi, ističući da je neophodno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Sun je ukazao na značaj sprovođenja Briselskog sporazuma iz 2013. godine, posebno formiranja Zajednice srpskih opština, i pozvao vlasti u Prištini da ispune preuzete obaveze u što kraćem roku.

"Briselski sporazum jasno predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština. Vlasti u Prištini treba da sprovedu relevantne obaveze u najkraćem moguće roku", naglasio je predstavnik Kine.

On je ocenio, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, da pitanje AP Kosova i Mehotije ima direktan uticaj na mir i stabilnost na Balkanu i u Evropi u celini, ističući da je u interesu svih strana da etničke zajednice na AP KiM žive u skladu.

Sun je naglasio da je neophodno što pre doći do političkog rešenja kroz dijalog i konsultacije.

Prema njegovim rečima, skladan suživot svih etničkih zajednica predstavlja osnovni preduslov stabilnosti, uz napomenu da vlasti u Prištini treba da uzmu u obzir prava, interese i zabrinutosti srpske zajednice.

Predstavnik NR Kine je naglasio da Kina dosledno podržava rešavanje pitanja u okviru Rezolucije 1244, kroz istinski dijalog i uz postizanje obostrano prihvatljivog rešenja.

"U tom procesu moraju u potpunosti da se poštuju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije", naglasio je Sun.

Kineski diplomata istakao je i značaj prisustva UNMIK, ocenivši da ta misija ima važnu ulogu u očuvanju stabilnosti i unapređenju pomirenja. Pozvao je Savet bezbednosti UN da nastavi da posvećuje pažnju ovom pitanju i obezbedi adekvatnu političku i budžetsku podršku misiji.

"Prisustvo UN je snažna garancija za rešavanje uzroka problema", rekao je Sun.

On je takođe ukazao na potrebu uklanjanja prepreka dijalogu i jačanja međusobnog poverenja, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.

"Dijalog i konsultacije predstavljaju pravi put za rešavanje ovog pitanja", rekao je predstavnik Kine, podsećajući da je Evropska unija ranije ove godine organizovala sastanak između predstavnika Beograda i Prištine o nestalim licima, na kojem je postignut konsenzus.

On je takođe ukazao na potrebu uklanjanja prepreka dijalogu i jačanja međusobnog poverenja, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.

Kako je dodao, EU je u međuvremenu nastavila intenzivne posredničke napore između dve strane, što Kina podržava, uz poziv na pragmatičan i konstruktivan angažman radi prevazilaženja razlika.

Brus: Jedini put je normalizacija odnosa

Zamenica predstavnika misije Sjedinjenih Američkih Država pri UN Temi Brus poručila je danas obema stranama u dijalogu Beograda i Prištine da je jedini put unapred normalizacija odnosa.

Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN o redovnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, istakla da je mir i stabilnost važan i za Beograd i za Prištinu, i dodala da američki predsednik Donald Tramp i američki narod "pažljivo osluškuju" da čuju jasno obavezivanje na zajednički rad i prosperitet.

Izrazila je nadu da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti ostati za pregovaračkim stolom".

"SAD su posvećene bliskoj saradnji sa liderima koji gledaju u budućnost umesto u prošlost, sa istinskim dijalogom", rekla je predstavnica.

Ona je ocenila da misija UNMIK-a više nije dorasla izazovima na terenu, navodeći da situacija na terenu nije ista u sadašnjosti kao 1999, kada je osnovana pod mandatom Rezolucije 1244 SB UN.

"Danas, KFOR pomaže u održavanju bezbednosti u regionu. EULEKS i OEBS rade na održavanju vladavine prava i jačanju kosovskih institucija", rekla je ona.

Prema njenim rečima, jedan od najjasnijih znakova disfunkcije u sistemu UN jeste da prečesto nije u stanju da deluje kada trenutak to zahteva.

"Misija bez kraja nije uspeh. Ne treba da merimo uspeh po tome koliko traje misija, već koliko je uspešna. Po tome da li je mir trajan, da li su institucije funkcionalne i da li treba da postoji misija. Odgovor je jasan. UNMIK je došao do kraja puta. Ako želimo da budemo ozbiljni oko kredibiliteta, institucija i reformi, onda tako treba i da se ponašamo", rekla je ona.

Obratio se Marko Đurić

Srbiju na sednici predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je poručio da prisustvo UNMIK-a i dalje predstavlja ključnu garanciju mira, stabilnosti i zaštite osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, zbog čega prisustvo i uloga ove misije ne smeju biti oslabljeni već moraju biti ojačani.

- Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja - rekao je Đurić u svom obraćanju.

On je zahvalio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku Peteru Dueu na kontinuiranom angažovanju u sprovođenju mandata UNMIK-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Đurić je poručio da Republika Srbija izražava posebnu zahvalnost svim pripadnicima Misije.

- U vreme kada se poziva na smanjenje budžeta UNMIK-a i izmenu njegovog mandata, Republika Srbija šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: prisustvo i uloga ove Misije ne smeju biti oslabljeni, već moraju biti ojačani - istakao je Đurić.

Kako je rekao, u aktuelnim okolnostima UNMIK nije samo relevantan, već je suštinski neophodan.

- Njegov mandat, zasnovan na Rezoluciji 1244, nije u potpunosti sproveden. Ovo nije tehničko pitanje. Ovo je pitanje koje direktno utiče na bezbednost, prava i svakodnevni život ljudi na terenu. Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena pružanju podrške takvoj ulozi. Svaka diskusija o njegovoj budućnosti mora biti strogo rukovođena realnošću na terenu, a ne pretpostavkama koje možda ne odgovaraju proživljenom iskustvu zajednica - naveo je Đurić.

On je ukazao da je, u vreme rastuće globalne neizvesnosti i brojnih kriza u različitim regionima, posebno važno da Savet bezbednosti ostane utemeljen u činjenicama, pravu i jasnom razumevanju dešavanja na terenu.

- U tom kontekstu, UNMIK nastavlja da igra stabilizujuću ulogu, ne samo kroz izveštavanje, već i kroz samo svoje prisustvo. Njegov mandat prema Rezoluciji 1244 ostaje od suštinske važnosti za obezbeđivanje nepristrasnog nadzora, posebno zato što usled jednostranih akcija postoji opasnost da se naruši krhka ravnoteža postignuta tokom godina - poručio je Đurić.

Naglasio je da se u Savetu bezbednosti obraća ne samo kao predstavnik Republike Srbije, već i kao glas onih koji svakodnevno žive u strahu, nesigurnosti i pod stalnim pritiskom na Kosovu i Metohiji.

- Ugnjetavanje jedne zajednice se ne dešava preko noći. Ono se odvija u prepoznatljivim fazama. A te faze se, nažalost, jasno mogu uočiti u položaju Srba na Kosovu i Metohiji danas. Stojim pred vama danas ne da bih pobedio u raspravi već da bih doprineo rešavanju problema. I dozvolite mi da ovo jasno kažem od samog početka: Srbija nije deo problema - mi smo deo rešenja. Takođe govorim kao glas onih koji se osećaju zastrašeno - za majke i ćerke onih koji su pogrešno pritvoreni, za one koji su etiketirani, marginalizovani i pod pritiskom jednostavno zbog toga ko su - naveo je Đurić.

Dodao je da svedočimo onome što nije niz izolovanih događaja.

- To odražava širi i duboko zabrinjavajući obrazac. I ovo je pitanje principa. U mnogim aspektima, ovaj obrazac nosi uznemirujuće sličnosti sa dinamikom koja je prethodila ozbiljnim sukobima u prošlosti. Okolnosti nisu identične, ali putanju ne treba ignorisati. Kada prava postepeno erodiraju, kada se pritisak normalizuje, nestabilnost se ne pojavljuje iznenada - ona se gradi korak po korak, odluka po odluka. Kao što nas je Martin Luter King Mlađi podsetio - nepravda bilo gde je pretnja pravdi svuda - naglasio je Đurić.

O zakonu o strancima

Kako je rekao ministar, zato ono o čemu danas razgovaraju nije samo regionalno pitanje već je to pitanje koje direktno govori o kredibilitetu međunarodnih normi, o zaštiti ljudskih prava i o odgovornosti koju svi delimo u sprečavanju nestabilnosti pre nego što ona eskalira.

- Međunarodna zajednica je decenijama ulagala u izgradnju mehanizama za zaštitu manjina i podržavanje vladavine prava u postkonfliktnim uslovima. Dozvoljavanje da se ovi mehanizmi zaobilaze postavlja opasan presedan daleko izvan Zapadnog Balkana - istakao je Đurić.

"Zakonodavne inicijative, poput nacrta zakona o strancima, izazvale su duboku zabrinutost među Srbima na Kosovu i Metohiji. Postojao je realan rizik da ljudi koji tamo žive i rade decenijama budu tretirati kao stranci, da izgube pravo na boravak, rad, pa čak i na to da ostanu bez svojih domova", kazao je Đurić na sednici SB UN na kojem je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji na KiM.

Kako je istakao, takve mere nisu samo pravno sporne, već odražavaju širi obrazac pokušaja da se stvarnost preoblikuje administrativnim sredstvima. Istovremeno, dodao je šef srpske diplomatije, Srbi se suočavaju sa sve većim pravnim i administrativnim preprekama koje otežavaju svakodnevni život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava.

"U takvim okolnostima, od suštinske je važnosti da se pravda sprovodi na način koji je dosledan, nepristrasan i čvrsto utemeljen u vladavini prava. Međutim, svedoci smo brojnih slučajeva proizvoljnih i pravno spornih hapšenja Srba, često zasnovanih na nepouzdanim svedočenjima u vezi sa navodnim ratnim zločinima. U takvim postupcima, ne samo da je pravni osnov često upitan, već su i osnovna prava pritvorenih ozbiljno narušena. Umesto da doprinose pravdi i pomirenju, takve prakse stvaraju strah, ometaju povratak raseljenih lica i podrivaju pravnu sigurnost", kazao je Đurić.

"Osnivanje ZSO odlaže se skoro deceniju i po"

Kako je dodao, ranije postignuti sporazumi se ne poštuju, a prošlo je više od 13 godina od potpisivanja Prvog osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije sproveden. Ključna obaveza koju je preuzela Priština nije ni blizu ispunjenja, naglasio je Đurić i dodao da se osnivanje Zajednice srpskih opština odlaže skoro deceniju i po.

"Ovo nije samo pitanje vremena, već pitanje kredibiliteta, poverenja i poštovanja obaveza koje su formalno preuzete. Bez sprovođenja onoga što je već dogovoreno, teško je govoriti o istinskom napretku ili održivoj normalizaciji. Na ovaj način, kosovski Srbi ostaju bez pravnog okvira koji im je garantovan kroz dijalog, čime se narušava kako poverenje, tako i kredibilitet procesa", rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, taj obrazac je pojačan institucionalnim mehanizmima. Đurić navodi da postoji i dublja kontradikcija na koju se mora direktno osvrnuti.

"Aljbin Kurti se politički uzdigao kao studentski aktivista, zalažući se za prava i pružajući otpor onome što je opisao kao ugnjetavanje. Pa ipak, danas mnogi na terenu doživljavaju njegovu politiku kao restriktivnu, isključivu i sve grublju. Ova transformacija pokreće ozbiljna pitanja o doslednosti u primeni demokratskih vrednosti. Liderstvo nosi odgovornost prema svim zajednicama – ne samo prema političkim pristalicama", rekao je Đurić.

Kada se ta odgovornost vrši selektivno, kako je naveo šef srpske diplomatije, institucije slabe, a podele se produbljuju. "Pravo liderstvo zahteva izgradnju mostova, a ne zidova; ono zahteva uzdržanost i inkluzivnost čak i kada je politički teško. Umesto da se kreće napred, svedoci smo liderstva koje se sve više okreće prošlosti – vraćajući se na obrasce za čije je prevazilaženje ovaj region već platio visoku cenu", rekao je Đurić.

Kako je dodao, svedoci smo i obrasca koji se ponavlja, a to je da se stvara kriza u koje svi ulažu vreme, energiju i diplomatske napore kako bi je obuzdali. Potom, kada se ona samo delimično preokrene, očekuje se da se to pozdravi kao napredak.

"To nije istinska deeskalacija. Ovo je ciklus koji troši resurse i narušava poverenje. Ovaj obrazac ima stvarne posledice. Troši diplomatske resurse, podriva poverenje i sprečava značajan napredak. Svaki novi jednostrani potez stvara neizvesnost, remeti svakodnevni život i primorava međunarodne aktere na ponovljeno upravljanje krizama, umesto na stratešku podršku normalizaciji", istakao je šef srpske diplomatije.

Kako je dodao, juče smo videli još jedan primer, a to je poseta Aljbina Kurtija severu Kosova uz zaobilaženje i ignorisanje demokratski izabranih srpskih predstavnika i gradonačelnika.

"To nije angažovanje. To je isključivanje", istakao je Đurić.

Dodao je da se mora iskreno govoriti o dijalogu između Beograda i Prištine pod okriljem EU. Ukazao je da Srbija ostaje potpuno posvećena tom dijalogu i svim svojim obavezama.

"Ali, dijalog bez sprovođenja nije dijalog – to je stagnacija. Više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština još uvek nije uspostavljena. Ovo nije odlaganje. To je odbijanje sprovođenja dogovorenih obaveza koje su trebalo da obezbede suštinsko samoupravljanje i garancije za srpsku zajednicu u ključnim oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i lokalna samouprava. Bez te ZSO, obećana autonomija ostaje neispunjeno obećanje, ostavljajući Srbe bez institucionalne zaštite neophodne za dugoročnu bezbednost i prosperitet", rekao je Đurić.

Podsetio je i na Vašingtonski sporazum iz 2020 godine, postignutog pod posredovanjem Donalda Trampa.

"Taj pristup je bio vizionarski. Stavio je ekonomsku saradnju u centar, nudeći pragmatičan put napred. Umesto konfrontacije, nudio je povezivanje. Umesto zastoja, nudio je napredak. Taj duh ne treba izgubiti; oživljavanje elemenata ekonomske integracije, slobode kretanja i praktične saradnje moglo bi da otključa opipljive koristi za sve zajednice", poručio je Đurić.

"Priština sprovodi ubrzani proces militarizacije"

Đurić je upozorio danas na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija.

Ministar je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja.

"Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama. Dozvolite mi da stoga budem jasan: KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom", rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

On je naglasio da u vreme rastuće globalne neizvesnosti i transformacije međunarodnog poretka, krhka stabilnost na Kosovu i Metohiji ne sme biti dovedena u pitanje.

"U takvim okolnostima, samo KFOR može garantovati bezbednost na terenu. U kombinaciji sa netransparentnom saradnjom sa određenim akterima u regionu, ovi događaji izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Oni prete da naruše postojeće aranžmane, uključujući Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, što direktno utiče na stabilnost na terenu",kazao je ministar spoljnih poslova.

Đurić ističe da uloga KFOR-a, kao primarnog i kredibilnog garanta bezbednosti za sve zajednice, ostaje suštinska.

"Svakoj diskusiji o smanjenju broja ili kapaciteta mora se pristupiti sa krajnjim oprezom, jer preuranjene promene mogu destabilizovati krhku ravnotežu i ohrabriti one koji žele da promene činjenice na terenu silom ili pritiscima", poručio je Đurić.

Ministar je istakao da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost i zbog kontinuiranog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa.

"Skrnavljenje verskih objekata i grobalja nije samo vandalizam, već direktan napad na identitet, dostojanstvo i osnovna ljudska prava. Dozvolite mi da vam skrenem pažnju na samo jedan od mnogih incidenata, kamenovanje autobusa koji je prevozio srpske pravoslavne hodočasnike u Južnoj Kosovskoj Mitrovici u septembru 2025. godine. Ovo nije bio slučajan čin. Bio je to ciljani napad na pojedince koji koriste svoje osnovno pravo na slobodu veroispovesti", rekao je Đurić.

Ističe da, kada takvi incidenti nisu odgovarajuće prikazani, rizikujemo da izgubimo potpuno i tačno razumevanje situacije na terenu.

"Očuvanje hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji mora biti apsolutni prioritet za sve. Kontinuirano targetiranje kulturnog i verskog nasleđa ostaje duboko zabrinjavajuće. Ovo nije vandalizam, to je pokušaj brisanja identiteta i kontinuiteta. Kada se napadaju crkve, kada se skrnave groblja, kada su hodočasnici meta, to potkopava sam suživot", naglasio je Đurić.

Podsetio je da se nedavni incidenti, uključujući provale u crkve i skrnavljenje grobova, nadovezuju na dugi obrazac uništenih ili oštećenih pravoslavnih lokaliteta od 1999. godine.

"Nasleđe nije samo prošlost, ono se tiče budućeg prisustva zajednica. Njegova zaštita je neophodna za izgradnju poverenja i pomirenje", poručio je Đurić.

Due: "Beograd i Priština rade na onom što je postignuto u dijalogu"

Na sednici je novi šef misije UNMIK-a Peter Due, koji je na dužnost stupio u januaru ove godine, prvi put predstavio izveštaj o radu Misije.

On je rekao da je bitno da Beograd i Priština rade na onom što je postignuto u dijalogu, što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Due je početku sednice rekao da se nada da će u skorije vreme doći do sastanka na visokom nivopu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

- Poverenje i odgovornost ostaju temelj trajnog mira u regionu - rekao je Due.

Ocenio je da su izbori krajem decembra na KiM sprovedeni u mirnoj atmosferi i uz učešće svih zajednica, ali da je došlo do zastoja u izboru novog predsednika.

- Nadam se da će biti izbegnuti novi izbori - rekao je Due, koji je pozdravio povratak Srba u institucije uz ocenu da je to obavljeno uz izazove.

Prema njegovim rečima, primećeni su napori na jačanju saradnje centralnih institucija u Prištini i lokalnih lidera na severu KiM.

- Trudio sam se da uspostavim otvorenu saradnju i vođen rezolucijom 1244 UN i da podržim dijalog posebno kada se radi o životu ljudi. Nadam se da ću imati redovan dijalog uprkos različitim pogledama. Pohvaljujem sastanak u Briselu krajem januara zbog postignutih dogovora - rekao je Due.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija poslednji put je razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a 21. oktobra prošle godine.

(Tanjug)