Samit Evropska unija - Zapadni Balkan biće održan u utorak i sredu 5. i 6. oktobra na Brdu kod Kranja u Sloveniji, a okupiće šefove država članica EU i lidere Zapadnog Balkana, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Samit se vidi kao prilika da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana i njegova dalja integracija u EU, ali i da se pruži dodatni podsticaj primeni Evropskog investicionog i ekonomskog plana.
Domaćin samita biće premijer Slovenije Janez Janša, a skupu će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji će, zajedno s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predstavljati EU.
Skupu će prisustvovati lideri svih zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova, čije je učešće najavljeno pod zvezdicom.
Veče uoči samita Mišel će biti domaćin liderima država članica EU na neformalnoj večeri u Sloveniji.
Samit će biti održan kroz dve odvojene sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana.
U fokusu skupa biće reafirmacija evropske perspektive Zapadnog Balkana, koja je, kako ističu u Evropskoj komisiji, od obostranog strateškog interesa i ostaje zajednicki strateški izbor.
Tu poruku je, kao odgovor na sve izraženijie kritike i skepticizam u regionu prema strategiji proširenja EU, tokom prošlonedeljne posete Zapadnom Balkanu, prenela i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponavljajući svoju podršku zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže Uniji.
Takođe, neposredno uoči sastanka evropskih lidera na kojem će se razgovarati o proširenju Unije, Slovenija, koja trenutno predsedava Savetom EU i koja je domaćin skupa, iznela je ideju o priključenju zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu do kraja decenije.
Taj predlog je iznet na sastanku ambasadora u Briselu i navodno je iznenadio ostale zemlje članice, dok su ga neke opisale kao potpuno nerealan, s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu.
Na Samitu u Sloveniji biće razmatrano i unapređenje saradnje u cilju društveno-ekonomski oporavak regiona od posledica pandemije kovida-19, kao i sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana (EIP), vrednog 30 milijardi evra, kojim će EU u narednih sedam godina pružiti finansijsku pomoć regionu.
Takođe, EU će obezbediti i bespovratna sredstva u iznosu od devet milijardi evra kroz 10 ključnih investicionih projekata.
Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u politickim i bezbednosnim pitanjima od zajednickog interesa.
Na plenarnoj sednici liderima EU pridružiće se predstavnici Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Očekuje se da države članice, uz pristanak zemalja Zapadnog Balkana, na kraju samita usvoje deklaraciju, a dogovor o većini tačaka je postignut dok se rasprava, prema saznanjima Tanjuga u Briselu, još vodi oko toga na koji način će se definisati "evropska perspektiva regiona".
Samit je deo strateškog angažmana EU sa Zapadnim Balkanom, u skladu sa Strateškom agendom 2019-2024, a prethodili su mu Samit EU-Zapadni Balkan 2018. u Sofiji i samit EU-Zapadni Balkan 2020. u Zagrebu, koji je održan u online formatu.
